Balkan Handball

GENERACIJA 1998 STUPILA U SENIORE: „Dobrodošli u svet u kome vam ništa nije zagarantovano“

PIŠE: Žika Bogdanović

Završen je, po raznim aspektima, istorijski hod generacije 1998 u svet rukometa. Francuzi su, kao ni jedna generacija do sada u istoriji, došli do sva četiri finala i osvojili tri zlatne medalje. Niko do sada nije ujedinio kadetsku i juniorsku svetsku titulu. Kakvi će igrači postati (ili već jesu) Prandi, Gaudin, Viljemino, ostaje nam samo da nagađamo, s obzirom da su juniorska i seniorska pozornica dva sveta. Ako ne i budu, napraviće ih sistem i jaka liga u kojoj će imati status domaćeg igrača.

I Hrvatska ima čime da se podiči, prvom juniorskom medaljom. Obično se kadetski zlatni svet raspadao u juniorskom u kome su se godinama tražili „vunderkinderi“ za popunu A selekcije, ali ovog puta su kohezija generacije, igrački kvalitet i jedan mladi ambiciozni trener, doveli do toga da budu najjači kada je to najpotrebnije.

Slovenci su odigrali dobar turnir, bez obzira na šesto mesto, pokazali da ono domaćinsko zlato uopšte nije bilo slučajno. Ni 13. mesto Srbije, posle svih boljih i lošijih, ali sličnih plasmana unazad desetak godina, ne bi trebalo shvatati tragičnim. Prvo zbog utiska koji je pružen u svim mečevima osim u onom sa Tunisom, borbe na jednu loptu sa Egiptom, a istini za volju, i zbog okvira u kome funkcioniše srpski rukomet, količini novca u klubovima i svemu što to prati.

Sve se ovo briše. Medalje ostaju lepa uspomena na jedno ispunjeno detinjstvo, podsetnik za nekih 15 godina svakom od ovih klinaca na početak, na propuštene šanse, protraćeni talenat ili na potencijal koji se izbrusio do najvećih visina, finansijskih i takmičarskih, kada se na kraju karijere budu svodili računi.

Mnoge od ovih zvezda sadašnjih, već za pet godina progutaće tama seniorskog rukometa. Mnogi od klinaca koje nismo stigli ni da gledamo još iz ove generacije, napraviće ozbiljne karijere. Na kraju krajeva, za rukomet u jednoj zemlji, za njegovu budućnost, najbitnije je koliko će kvalitetnih seniora u nacionalnim timovima postizati vrhunske rezultate i vabiti neku novu decu da uđu u naš sport.

Ivan Martinović je najbolji igrač sveta u generaciji 1998. Zasluženo, iako su ga Francuzi uštopovali u finalu. Ima levoruki šuter tu federerovsku lakoću, svedenost pokreta, pregled igre, precizan šut, poznavanje taktičke suštine. Ili će ga igranje Bundeslige u ranim dvadesetim slomiti kao mladu grančicu ili će Hrvatska dobiti velikog igrača. Ova MVP titula je u neku ruku nepotrebna jer će ga drugačije gledati, a i kada vidi imena koja su je nosila, ako bude pametan, shvatiće da ne garantuje ništa, s obzirom da je retko ko napravio nešto u seniorskom rukometu (Christian Dissinger, Philip Stenmalm, Florian Delecroix, Lasse Møller). Karijera je splet svih mogućih okolnosti, znanih i neznanih.

Hrvatska će imati ćeifa i od Josipa Šarca ako ga zdravlje bude služilo. Imate te igrače koji ne znaju da igraju bez batina. Inteligenciju za ovaj sport poseduje, dovoljno dobar u oba pravca da bude vrhunski. Ako Halil Jaganjac na fizičku silinu doda i malo taktičnosti i taktičke zrelosti, proširi vidno polje koje je možda i suženo zbog pritiska koji mu je mladom pao na leđa kada je postao tema odnosa dva najveća hrvatska kluba, može biti dobro za budućnost „Kauboja“.

Filip Vistorop je najveće iznenađenje turnira kada je Hrvatska u pitanju. Ivan Ereš može napraviti lepu karijeru, sve u zavisnosti, kada i na kom mestu dobije šansu. Konačno, tu je i Fran Mileta. Ne zaboravite na njega.

Atipičan rastanak Gregora Ocvirka sa Celjem, odlazak u Vardar i brzi povratak u Sloveniju, nije se negativno odrazio na njegove performanse. Ocvirk je igrač, završen proces. Zdravlje i pamet u glavu kada se budu pravili koraci gde i šta, i onda bi mogli da pričamo i o vrhunskom senioru. Talenata „van serije“ osim Domena Makuca u slovenačkom rukometu nema, ali svi perspektivni nađu svoj put, jer rastu kod kuće, u malim sredinama, fokusiraniji, oslobođeni pritiska i isključivo finansijskog moranja. Takav put će imati i Dobaj, Kotari, Horzen, Horvat…

I tu dolazimo do glavne razlike u odnosu na ništa manje talentovane momke u srpskim dresovima. Ako dodamo Milana Jovanovića ovoj generaciji (povređen) i izuzmemo mađarizovanog Stefana Sunajka (a tu je i „naše gore list“ Uroš Borzaš – ukupno 7), od naredne sezone će petorica već igrati u inostranstvu, uglavnom u sredinama gde su dovedeni da igraju, osvajaju bodove i zarađuju platu, a ne da ih neko individualno nadograđuje. Arenu profesionalizma ne interesuje da li neko ima 21 ili 31 godinu, jer će onaj od 31 polomiti kosti ovom klincu kako ne bi ostao bez ugovora i ugrozio egzistenciju svojoj porodici. Najmanje još toliko igrača imalo je „migraciju“ u okviru srpskog rukometa kako bi našli iole solidno mesto u kome će moći da rade i treniraju bez razmišljanja o tome da li će imati za kafu i teretanu do kraja meseca. Srpska klupska scena bez ambicije igranja u evropskim kupovima, malo stabilnih sredina, sve to tera na beg preko granice pre vremena, i onda nedovršeni igrači (p)ostaju poluigrači, materijal za Rumuniju, Tursku, Grčku i ostale pozornice od kojih reprezentacija na kraju nema koristi. O tome smo u ovih 12 godina mnogo puta pisali na Balkan-Handball.com. Zato će zanimljivo biti videti kako će karijeru planirati momci poput Todora Jandrića ili Milana Milića, da li će Jovica Nikolić uspeti da stabilizuje zdravlje i izgradi telo spremno za sve seniorske napore kojih je imao kao ni jedan klinac u svojih 17 i po godina, kada će se Marko Vignjević i u kom pravcu izvući iz „realmadridovskog“ ugovora sa vinkovačkom Spačvom, šta će doneti prva ASOBAL sezona Srđanu Mijatoviću, da li će se Nikola Ivanović konačno stabilizovati u nekoj sredini i kako će se Vuk Milenković snaći u potpuno drugačijem okruženju od beogradskog.

Deco, neka je srećan početak seniorskog života. Pamet u glavu.

One Comment

  1. Pol

    30/07/2019 at 10:13

    „…najbitnije je koliko će kvalitetnih seniora u nacionalnim timovima postizati vrhunske…“
    Bravo za suštinu!
    Želim im svu sreću u seniorskoj karijeri, ali mislim da će možda dvojica ili trojica nastaviti svoj reprezentativni put.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *