Balkan Handball

KOLUMNA: „Čovek od čelika“

PIŠE: ŽIKA BOGDANOVIĆ

Utakmica sa Pik Segedom je nagovestila, a trijumf u Flensburgu je potvrdio – ove godine nećete gledati „sahranu uživo“ najuspešnijeg trenera sa prostora Ex-YU u ovom veku – Line Červara. Ima ta jedna neizlečiva boljka ovdašnjeg mentaliteta, zbog koje nam ne ide baš najbolje, a to je da brzo prežvaće ljude, pa ih ispljune čim pre sa gađenjem i nadmenošću koja govori da oni u stvari nikada i ništa nisu vredeli. Kako je tek u drugim oblastima života, gde nema medalja, titula, +10 i -15, igrača i igračica koje neko napravi, gde ne može da se izmeri ko i koliko vredi, mogu samo da zamislim, ali i kada zamislim, odavno me ništa ne iznenađuje.

„Topli zec“ je ove jeseni spreman za Červara i Veselina Vujovića. I ona neznalica sa Cetinja, treći na svetu i peti sa Olimpijskih Igara u poslednja 24 meseca, eto, došao da prodaje maglu i uzima od usta narodu grada Niša, kome je eto rukomet poslednji ekser u sanduk. Čim nestane Železničara, duhovna i politička stradija naroda će se preokrenuti u blagostanje. Vuja je kriv za sve što se na Nišavi desilo u poslednjih 25 godina, od EI Niša do Južnih vesti.

I odlazak Červarov iz Metalurga na „mala vrata“, njegove suze prošlog oktobra posle meča sa Sportingom, misterija je sama po sebi. Crveno-crno Skoplje jedva je čekalo da ga isprati, jer je znalo, da dok je on u „Autokomandi“, nikada neće biti potpuno mirni. Odlazak Červara označio je početak transformacije Metalurga od vrhunskog kluba u dobru školu rukometa, kojoj još samo minuli rad drži glavu iznad vode (čitaj mesto u EHF Ligi šampiona) kada je u pitanju Evropa.

Neubedljive partije na EURO 2018, gde je Hrvatska bila daleko od medalje, ma koliko peto mesto umelo da vara i lepo izgleda, nešto je što se samo Červaru moglo oprostiti. Drugi su padali posle mnogo boljih igara i rezultata. Zaslužio je. Doveo je Hrvatsku od ništa do svetskog vrha i tamo je držao sedam godina. Pardon, nije on, nije Dalić, nego Balić, Modrić, svi drugi… pa tek on.

U januaru smo u Areni Zagreb videli jednog poraženog čoveka. Ništa više od floskula medijima nije mogao da ponudi, utučen, pregažen. Svakom rečenicom se ukopavao još dublje. Nemoć je pokazao povlaćenjem beloruskog igrača. Dodao je još jednu brazdu na svom čelu, da obeleži životne drame, kakve svi imamo, i otišao da se presabere.

„Gotov je, izlapeo, nema više šta da pruži, pročitan je“, čulo se na svakom koraku Arene.

Uhvatio se Zagreba, koji poput Celja PL, ne može finansijski da isprati trku sa ozbiljnim evropskim klubovima. Porazi na pripremama u Francuskoj, pa start u Našicama, gde se Nexe uplašilo da ih rasturi sa desetak razlike, već je podgrejalo tezu da će Červar došao da „zatvori krug“, a da će  narednog proleća otkriti novi hobi – penzionerski, pecanje u svom Umagu.

Kad ono….

ČUDO U FLENSBURGU, Červar: Apsolutno smo ih nadigrali

Sećate li se Hulija Popovića „čoveka od čelika“? Procenite sami da li vas Lino likom podseća na legendarnog jugo komičara Miju Aleksića, ali mene ova poslednja faza njegove karijere neodoljivo podseća na poslednju Mijinu ulogu u filmu „Tango Argentino“. Pevač starog kova, koji sa ponosom izvodi svoj najveći hit, bez obzira na sve što se događa oko njega i na većinsko razmišljanje koga je svestan.

I tako dođemo do druge Mijine uloge u kojoj je „čovek sa četiri noge“ koji se bori da ga ne proguta „crna rupa“. I to je upravo paradigma Červarovog puta, ali i generalno – sudbine trenera.

A siguran sam da će se dočekati na noge, iako su mu dometi ograničeni.

Kao što rekoh jednom prijatelju posle Flensburga…

„Prežaljeni je opet rešio da za..bava Evropu sa 7 na 6“

Nije sve u rukometu. Ima nešto i u pobeđivanju…

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *