KOLUMNA: Ovo je ovde Balkan…

Krećemo u novi olimpijski ciklus. Nećemo dugo čekati da vidimo jesmo li pametniji i šta je ono što smo naučili iz prošlosti. Sva je prilika da nismo puno, onako kolektivno od severa do juga, ali nada umire poslednja. Sinoć su se mediji bavili nečim što još uvek nije zabeleženo u rukometnoj praksi. Igrač nezadovoljan svojim statusom u državnom timu dođe i prekine trening, a posle svega, selektor da ostavku.

Ludo, burazeru, ludo. Još luđe je saopštenje Rukometnog saveza Crne Gore u kome se navodi da „Nećemo dozvoliti da nam igrači smjenjuju selektora, a takođe ni ulica neće određivati selektore nacionalnih reprezentacija”, a rečenicu pre toga konstatuje da je Obradović podneo ostavku!? Tome se danas smeje čitav rukometni svet.

Kada bi u Srbiji došli na trening svi oni koji nekada, kod nekoga, nisu bili pozivani, pa krv bi lila u potocima. Ali onda to nisu sportisti, niti je to sport. Tako i treba okvalifikovati ovo što se desilo, a vinovnika kazniti izbacivanjem iz nacionalnih timova za sva vremena. Da više nikome ne padne napamet da to uradi, ne samo u Crnoj Gori.

Evo nama ko zna kog kambeka Rastka Stojkovića i Dobrivoja Markovića u srpski tim. U reprezentaciju te biraju, pozivaju, selektiraju, nije to ničija prćija. Doza respekta prema svakom selektoru mora da postoji jer ako ga nema – vratismo se u kameno doba.

I tako, prepodne sa izjavom da ide po bodove, a uveče sa spakovanim koferom.  Samo rudarska je gora od trenerske sudbine.

Ona nekada podrazumeva i samoponižavanje, kroz šta je prošao Željko Babić. Čovek koji podnese ostavku, a onda prihvati da ostavka nije prihvaćena, i uz to, dobije V.D status sa sve odrednicom da će o njegovom novom postavljenju odlučivati Upravni odbor HRS!?  Ludo burazeru, ludo. Niti mu je trebala ta ostavka, jer je jedna medalja u 2016. godini “puna kapa”, a tek su nerazumne kritike prvog čoveka HRS u situaciji kada je možda lako naći drugo, ali ne i bolje rešenje. Tako se španska serija završila, a jedini zaključak svega je poljuljan autoritet selektora, koji je odlazio, pa opet dolazio…

I rukometna Srbija je daleko od stabilnih nogu.  Višemesečna tarapana oko Skupštine i izbora novog predsednika, nije završena onako kako bi svi dobronamerni voleli – konsenzusom, pa je tako ostalo mnogo toga “za” i “protiv”. U takvim okolnostima teško je donositi odluke. Prethodni mandat Jovice Cvetkovića bio je uspešan. Prošaran raznim usponima i padovima, pun turbulencija i konflikata, između ostalog i sa novinarima, ali se video napredak iz godine u godinu. Osmo mesto na SP 2009 u Hrvatskoj izgleda bajkovito kada se zna kroz šta smo sve prošli do dana današnjeg. Mandat na dve utakmice nikoga ne čini srećnim, ali ne bi nas učinilo ni to da se bilo kome da mandat na duže bez određene procedure i konkursa. To je nužno ako rukomet hoćemo da postavimo u određeni sistem.

A kako nazvati “sistem” u kome selektor plaća troškove reprezentacije kako bi ona uopšte i otišla da igra utakmicu kvalifikacija u Španiji? Imponuje energija sa kojom je Bilal Šuman prionuo novom poslu, a šokira odsustvo svake pomoći od države i sponzora. Koje države, pitali bi se mnogi? Da ne uvredimo nikoga, osim što postoji u srcima, ona mora da ispunjava svoju funkciju i u stvarnom životu. Ovako, najjači deo te BIH su sportske reprezentacije, a pogotovo, rukometna. Često mi se čini da im zamenite imena na jedan dan, ne bi se znalo ko je Srbin, ko Musliman, a ko Hrvat. Neka su živi i zdravi, i neka igraju za narod, jbg, a doći će i ta država na red, samo će im za to biti potrebno da prvo osvoje medalju…

Da ne bude sve u sivom tonu pobrinuli su se Makedonci i Slovenci. Iako sa najmanjom bazom od svih Ex-Yu republika, Makedonci će na kraju napraviti novu reprezentaciju iz svoje želje, posvećenosti i ulaganja. Živi bili, pa videli. Ovaj ciklus će dati mnoge odgovore, kao i SP 2017 u Francuskoj. Červar je retko kada neuspešan, i to je veliki adut makedonskog rukometa, jer pre svega vispreni čovek iz Umaga neće želeti da bude neuspešan zbog sebe i svog renomea.

Slovenci i Vujović do 2020. Ostanak Uroša Zormana u državnom timu. Kako je počela godina, koliko vas je moglo da prognozira da će se ovako završiti? Vujović je legao Slovencima, ali ne “iz prve” kao Zagrepčanima. Možda će i duže trajati, a sam ostanak na klupi do Tokija, značiće da je bilo uspešno.

Srećno svima!