KOLUMNA: Pet utisaka ere Vujovića u Zagrebu

Završena je jedna od najupečatljivijih era u novijoj istoriji rukometa na ovim prostorima. Da je trenerima kofer uvek spakovan, pokazalo se po koji put na primeru Veselina Vujovića. Ko bi mogao i da pretpostavi da će Cetinjanin već  17. oktobra biti bez kluba? I dok se u Skoplju desilo ono što je većina rukometne javnosti očekivala i mnogo ranije, smena Indire Kastratović, koja je etiketirana kao glavni krivac za nedostizanje punog potencijala ženskog Vardara, i pored lošeg starta činilo se da će Vujović nekako isplivati iz problema.

Nije uspeo. Zagreb nije bio spreman na „korak nazad“, o čemu smo pisali samo pre par nedelja. „Klub pobednik“ kako mu to stoji na sajtu, očigledno još uvek robuje svojom veličinom i prošlošću, kao i reprezentativnim uspesima, iako ne može da se svrsta u prvu ligu jer jednostavno – love nema. Prirodno je da je onda svaki poraz veći nego što jeste. A jeste u pravu Ante Ančić kada kaže da je Meškov „moćna ekipa“, koja bi bila još evropski profilisanija da nema SSSR trenera.

Mnogo dugo se igralo „preko budžeta“, ali za razliku od prethodne dve sezone kada je Zagreb Evropi servirao prvo Obranovića, pa Pavlovića i Stevanovića, na početku ove nije imao šta da ponudi novo. Uz objektivan problem nedostatka trenera u pripremnom periodu (što se tiče igrača – nisu jedini), i sastav i slabiji od prošlogodišnjeg, moglo se do nekog boda, ali suma sumarum – ne previše.

To ne opravdava odsustvo svake forme u Kristijanštadu ili nedopustivo gubljenje glave protiv Belorusa. Da je ekipa pala i da trener ne zna šta će sa njom, videlo se po gestikulacijama Veselina Vujovića na meču sa Belorusima. Osmehom je pokazivao nevericu, ali se i opraštao od kluba koji mu je dao trenerski pečat – kao ni jedan do sada.

POSTAO TRENER

Teško je za nekoga ko je u trenerskom poslu skoro pa 20 godina reći da je „postao trener“, ali dobar deo rukometne javnosti je baš tog mišljenja kada sumira učinak Vujovića u Zagrebu. Legendarni rukometaš došao je u jedan evropski klub i podigao ga je lestvicu više. Usput, pokazao je svoje lepše lice, ne onog Vuje koji se juri sa sudijama po terenu i svađa sa kolegama, već jednog mahera koji je mnogo prošao i mnogo zna.

Bio je to izazov i za njega posle godina u prosečnom Vardaru bez evropske težine i povremenim izletima u pustinju. U potpunosti je uspeo da se adaptira na sredinu kakva je Zagreb, doneo jednu drugačiju energiju, zaintrigirao ljude i širio pobednički mentalitet.

„YUGO“  ZAGREB

„Beli Zagreb“ jeste decenijama bio tipičan hrvatski klub, ne mnogo omiljen u bivšim jugoslovenskim republikama, ali je dolazak Vujovića i to promenio. Ne mali broj ljudi iz svih krajeva EX-Yu postao je zaintrigiran za posao koji Vujović obavlja i na kraju balade – može se reći da je hrvatski šampion stekao veliki broj simpatija od Triglava do Đevđelije. Uz to išla je i promena u profilu igrača, pa tako danas u Zagrebu imate i Slovence, Srbe, Makedonce. Ideja da se iskoristi potencijal čitavog regiona, a da je Zagreb veliki magnet za sve, može biti kompromitovano ove sezone, ali je generalno ispravna.

ZVONILA „CRKVENA ZVONA“

Vujović je uspeo u nameri da od „finih dečaka napravi ratnike“ u većem delu svog mandata u hrvatskoj prestonici. O „mudima kao crkvenim zvonima“ ostaće zapis u vremenu, ali je bez obzira na dozu vulgarnosti, opis onoga što su pokazivali igrači Zagreba bio tačan. Većini igrača će iskustvo rada sa Vujovićem značiti u daljem nastavku karijere – kako na terenu, tako i van njega.

KOBNA TREĆA GODINA

Veselin Vujović pao je sa Zagrebom kada se svima činilo da se ispod jednog standarda rezultata i igara ne može. Gotovo sličan uzlet i pad imao je i sa reprezentacijom Srbije i Crne Gore, koju je po prvi put odveo na EURO 2004 u Sloveniju. Na gol od polufinala bili su Srbo-Crnogorci na SP 2005 u Tunisu, i kada se verovalo da je konačno sazrelo za velika dela, desio se potpuni raspad na EURO 2006 u Švajcarskoj, a o to rasulu se i dan-danas priča. Vujovićev početak i uzlet do nivoa da su Zagrepćani igrali maltene ravnopravne utakmice sa Vespremom i Vardarom, pobeđivali Kil,PSŽ, Barsu,pa došli do serije poraza, dosta liči na to.

„LEGLI JEDAN DRUGOM“

Vujoviću je Zagreb doneo potpunu trenersku afirmaciju. Gotovo skrajnut sa glavnih rukometnih saobraćajnica na kojima je carevao osamdesetih, 55-godišnjak se vratio u pravom smislu te reči u ove dve godine.Sa druge strane, sa dva četvrtfinala EHF Lige šampiona i punom Arenom Zagreb u više navrata, hrvatski šampion zajahao je na talasu jedne nove energije i ispisao neke nove stranice svoje istorije. Suma sumarum – legli su jedan drugom.