Balkan Handball

KOLUMNA: „Vratio se rukomet? A kada je to pa otišao?

PIŠE: Žika Bogdanović

Bili vam makedonski rukometni uspesi gušt ili produbljivanje frustracije zbog tavorenja timova iz vaših zemalja, zvali vi to bacanjem novca u bunar, ispiranjem i propiranjem, želeći sebično u sebi to isto svom klubu i svom gradu, teško da je bilo ko imun ostao na onakav epilog duela Eurofarm Rabotnika i Vesprema.

Bitolj nikada i nije spavao, ali da je budan, sada znaju svi, mnogo dalje od granica bivše Jugoslavije. Za sve one koji su propustili lekcije iz osamdesetih dolaze nove, u drugačijim bojama, vremenu. Zeleni Pelister zamenio je plavo beli Eurofarm Rabotnik sa zelenom tračicom kao lentom. Pelister je u srcu, Eurofarm pred očima. Setimo se Metalurga. Volela ga je cela Makedonija, zaljubila se za par godina u lokalni klub. Još brže zaboravila. Ništa dobro ne uspeva kao uspeh. To nije nikakav recept zemlje u kojoj večno sunce sja. To je život. Sport je zabava. Sport je emocija. Dok traje, dobro je.

Ima samo jedna razlika kada pričamo o Bitolju. Taj narod koji i dalje živi rukometnu legendu. Taj narod koji je jedva dočekao da peva „Ovo je Bitola“. Te tribine na kojima su osamdesete i dalje žive, mnogo življe nego bilo gde drugde, pa čak i u tom zlatnom gradu rukometnog kraljevstva – Šapcu. Ta hala koja nosi ime rukometnog heroja. I koju diže na noge lokalni dečko-golman koji je odrastao u toj hali i vratio rešivši da ostavi trag za sva vremena izvan senke u kojoj je bio veći deo karijere, a sa klupe vodi čovek koji je živa legenda makedonskog rukometa, konačno sa šansom da pokaže šta i koliko zna.

U Srbiji je sport van Beograda „retka zverka“, a gde je tek rukomet sa svojim parčetom hleba, xx puta manjim od drugih sportova?  Rat na svim poljima „titovih blizanaca“, kako ih nazivaju oni kojima je prekipelo to da stavljaju znak jednakosti između sporta i politike, ubija bilo kakvu lokalnu inicijativu i ljude dođe sramota da navijaju za svoje komšije, za svoje ljude i svoj grad. U Zagrebu je rukomet „džet set“ priča, malo emocija, više šminka. Kada nema rezultata, crne zavese se vijore gornjim delom Arene. U Sloveniji je odavno „proračun“, a kako je biznis sve više globalan, a sve manje domaći, tako i emocija ne igra ulogu prema sponzorisanju sporta. Svi bismo voleli što više sporta, a ne znamo gde ćemo sa njim, u šta da ga svrstamo i kako da ga održavamo.

I odavno ne pije vodu više priča da Makedonci rukomet drže na steroidima. Ako to traje 25 godina, onda je to izbor, dugometražni film, gde su režiseri smenjuju, ali jedna stvar ostaje u fokusu – rukomet.

3 Comments

  1. ofkovac

    03/10/2019 at 11:30

    Svaka cast za tekst

  2. Hristijan

    03/10/2019 at 21:41

    Samo PELISTER samo BITOLA
    Bitola zasluzuva rakomet , Bitola zasluzuva vrven rakomet, Bitola zasluzuva eden klub, Bitola go zasluzuva PELISTER.
    Apel do site, za dobroto na site
    Eden klub, eden grad.
    Pozdrav od Bitola

  3. Hristijanv

    03/10/2019 at 21:52

    Samo PELISTER samo BITOLA
    Bitola zasluzuva rakomet, Bitola zasluzuva vrven rakomet, Bitola go zasluzuva PELISTER.
    Apel do site, za dobroto na site.
    Samo eden klub, samo eden grad.
    P.S. cestitki za Aljusot

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *