Balkan Handball

Kolumna Žike Bogdanovića: „Rođeni loši“

Za pristalice teorija zavere želeo sam tekst da započnem rečenicom koju mi je u kameru izgovorio najmoćniji čovek u nemačkom rukometu, Bob Haning „Imamo dva jaka protivnika, ALI igramo kod kuće“, ali sve i u svetlu povišenih tenzija, zvučalo bi bezveze optužiti volontere u Lanxess Areni da su kidnapovali Marina Šega i držali ga zaključanog u svlačionici sve dok se meč Brazila i Hrvatske nije završio (mora da su čitali Mladenovu kolumnu sa adekvatnim naslovom).

Spomenuo je selektor „sinova pustinje“, nekada uspešni vođa Slovenije, Boris Denić, da ga ne tangira to što nekih 10% trenera igra tu igru bez golmana i da za njega to ne bi trebalo ukidati (oko čega najviše halabuke dižu Danci navikli da se u rukometu leti, trči i skače), ako već imaš opciju da tako ne igraš.

Lino Červar je rodonačelnik tih 10%, zavisnika od adrenalina i rukometne kocke. Patentirao je to kroz Metalurg, usavršavao kroz makedonsku reprezentaciju i Zagreb, ali je uvek bio u poziciji nejači, a ne lovca. O tome se radi kada primiš osam golova u praznu mrežu protiv ekipe koja ima slabiji rejting od tvog. Koliko bi Brazilcima trebalo da doperjaju do 12 golova na postavljenu odbranu Hrvata? Sve ono što su maltene uradili u uvodnih 15 minuta, moglo je da traje 40. O eksploziji samopouzdanja da ne govorimo…

Igra 7 na 6 je još uvek igra na „sve ili ništa“, igra autsajdera, a odmah zatim i sasvim suprotno, dekadencija, način da 88 minuta ne izlaziš iz svog šesnaesterca, a onda te lopta pogodi u leđa i spakuješ bodove u autobus pred put kući. Mislili ovako ili onako, to je još uvek hazarderska tekovina u našem sportu koja isključuje jedan bitan segment u taktici rukometne igre – vraćanje iz faze napada u fazu odbrane i praktično šansu da neke greške napada ostanu nevidljive, odnosno, da ne budu kažnjene istog trenutka. Zato ne razumem da to postane osnovna opcija jedne reprezentacija kakva je Hrvatska koja može, i da trči, i da šutira. Kada „ball control“ ostane bez ideje, ovakve stvari su neminovne.

Lino očigledno ne misli tako. Da misli, ne bi sa maksimom „hajde da ih prevarimo“ ulazio u utakmicu. Nekako mi „prevara“ uvek ide uz to da njena žrtva bude neko jači i kvalitetniji.

Da se razumemo, posle bitke svi su generali, ali nema tog vojnika koji je ratovao sa Brazilom na ovom SP, a da će vam reći nešto osim „odlična reprezentacija“. Iskustvo OI u Riju, sedam igrača preko 100 nastupa, glavne zvezde Langaro i Toledo najmlađi u timu, stabilni, već sedam, osam godina, sa Riberom i njegovim pomoćnikom Vašingtonom. Došlo vreme da naučimo šta je sistem i podrazumevani kontinuitet od Južnoamerikanaca.

Ko se Nemcima zamerio, taj je od Brazila izgubio. To su do juče znali samo Rusi, a sada znaju i Hrvati.

Ako ima nešto pozitivno u tome da nanižu Srbe, Ruse i Hrvate u pet dana, onda je to dokaz da je rukomet više od evropskog sporta, što moramo da branimo od nasrtljivaca sportske provenijencije u januaru.

Od naroda (isti je to mentalitet) koji jednog Novaka Đokovića je u stanju da satre za samo godinu dana i njegovu ženu proglasi vešticom, a sve saradnike sektašima, očekivana je ova igra od 24 časa heroj/gubitnik u kojoj se utrkuju na socijalnim mrežama. Posebna šifra bolesti bi trebalo da bude uvedena za te što vade utrobu ljudima zbog jednog poraza na sportskom terenu. Kakva je to patologija, koja je to nesreća sopstvenim životom…što bi Hrvati otpevali „neeopisivo“.

Genijalci sada su neznalice, samo dva dana posle spektakularnog Minhena, tako da im sada sledi najlakši meč u karijeri, jedan od „ona dva u Kelnu“, koje je Bob Haning projektovao u svom „rimejku“ oružane pljačke iz 2007. godine na istom mestu. Pošto su ovakvi, i onakvi, onda mogu da odigraju bez pritiska, bez bojazni da će povrediti nekoga.

Ako život piše romane, onda je zaplet već urađen, a rasplet bi trebalo da se desi tamo gde je zločin nastao pre 12 godina. Kod O.K Korala“, u rukometnom hramu, mestu najvećeg spektakla u svetu rukometa – F4 – Lanxess Areni. Sve je spremno da 10 miliona Nemaca pored TV-a i 20.000 u hali isprate svoje momke put Hamburga, a onda i Herninga.

Nemci su toliko novca zaradili od karata na ovom SP da mogu mnogo toga da kupe. Sve osim inata, za koji prevod nemaju.

Zato mi se ovog jutra ona „Rođen loš“ od Partibrejkersa najviše mota po glavi.

Samo ne znam da li su ovi „Kauboji“ u fazonu rock-and-rolla…

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *