Balkan Handball

KOLUMNA Žike Bogdanovića: „Rukomet se vratio kući. Zaslužili ste sve“

PIŠE: ŽIKA BOGDANOVIĆ

Kažu, rukomet se vratio kući! Ako znate da Danaca ima 5.7 miliona da je 2.7 gledalo finale u nedelju, a samo završnicu i preko tri miliona, onda vam je jasno zašto je handbold u svom porodičnom domu. Svađaju se Danci i Nemci gde je rukomet nastao, pa je ovo Prvenstvo bilo idealna prilika da to i rasprave u slavu našeg sporta. Tačno 112 godina posle prve rukometne utakmice u Danskoj, stigla je svetska titula, jedina koje je nedostajala u kolekciji. Nemci su doterali pravila i organizovali prve turnire preuzevši titulu prapostojbine.

Čekali su je, zaslužili su je. Ono prvo evropsko zlato iz Lilehamera 2008 bio je pik jedne generacije koja nije bilo ovako talentovana kao Hansenova i Landinova. Spelerberg, Boldsen, Kristijansen, Boesen, Jensen, Knudsen, Hvit, opasna je to bila družina, ali niko spreman da dostigne takve visine kao klinci koji nadolaze.

Zaigrao je Mikel (21) na Olimpijskim Igrama u Pekingu iz rezerve, dok je Niklas (21) sačekao Poreč za svoj debi šest meseci kasnije na Svetskom prvenstvu u Hrvatskoj.

Pažljivo je Ulrik Vilbek radio na smeni generacija, sve do 2012. godine, kada je u Beogradu postalo jasno da je Danska pored ove dvojice dobila i Rasmusa Laugea, Nikolaja Markusena, a godinu dana kasnije i Mensaha Larsena.

Tri trenera ustrojilo je ovodecenijski zlatni niz Danaca. Vilbek je došao do dve evropske titule, ali i tri poraza u finalima (SP 2011 I SP 2013, EP 2014). Vreme je bilo za promenu. Sistem je nadogradio Gudmundur Gudmundson. Nisu ga igrači voleli, ali najvrednija titula je stigla u Riju – na Olimpijskim Igrama 2016. godine.

Rastanak sa Islanđaninom bio je buran posle SP 2017, ali to ekipu nije poljuljalo. Stigao je najbolji domaći trener Nikolaj Jakobsen, jedan od retkih koji je uspešno, videćemo kasnije, spojio težak posao u Rajn Nekar Levenu i rad u reprezentaciji. Trener koji je poznat kao „drugar“ van terena, ali i zahtevan u dvorani, povratio je atmosferu u ekipi i kao šlag na tortu – doneo svetsku krunu. 

Mnoga su finala Danci izgubili, ali su u sedam godina od evropskog do svetskog zlata, strpljenje i karakter došli do izražaja pobedivši razočaranja. Bilo je potrebno da se jedna francuska generacija skloni sa scene. Proces podmlađivanja je neumoljiv. Tamo gde su bili Danci pre 6-7 godina, sada se nalaze Norvežani. I njihova dva izgubljena finala Svetskih prvenstava, put je koji su Danci morali da pređu. Cena odrastanja u svetu velikih. A kada ovi Danci krenu da padaju, siguran sam da će doći vreme i za Sagosena i društvo…

*HVALA SVIMA KOJI SU ČITALI, KOMENTARISALI, PODRŽAVALI naš rad i naše kolumniste tokom Svetskog prvenstva 2019. Nadam se da smo svi zajedno učinili da ove rukometne nedelje obojimo u najlepše boje. Ostajte mi zdravo.

 

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *