Table of Contents
Reče Jan Pitlik da za polufinale EURO 2014 igra 14 reprezentacije, a nije red da se ne veruje olimpijskom šampionu kada nešto kaže. Kažu samo su Slovačka i Ukrajina mirne od te pomame zvane evropski vrh, naročito u godini, a čini se i u godinama, kada više nema velikih favorita. Prošlo je vreme totalne dominacije Norveške i Rusije, niko neće biti tako istaknut na vrhu u dužem vremenskom periodu, nema naznaka za to, svako ima pravo da sanja najviše do kraja olimpijskog ciklusa.
POSLEDNJI VOZ ZA BUDIMPEŠTU…
I dok su Crna Gora i Srbija dosanjale dosta svojih snova u prethodne dve-tri godine, došlo je vreme i za Hrvatsku da napadne podijum. Sve od devojaka Vladimira Canjuge, od onog protraćenog finiša četvrtfinala olimpijskog turnira u Londonu, bilo je jedno veliko ništa. Serija povreda uslovila je da Hrvatice pre dve godine u Srbiji budu samo puke učesnice grupe u Novom Sadu, bez moći i kvaliteta za nešto osim dostojnog otpora rivalima. Da jednostavno ne mogu da skinu veliki skalp kada je to pitanje života ili smrti, Penka i drugarice su pokazale u baražu za SP 2013 protiv Francuske, kada je opet glava ostala „izgubljena“ u trenucima kada se lomilo.
No, došlo je novo vreme. Hrvatska ima par igračica svetske klase. Andrea Penezić i Maja Zebić su možda i najbolje igračice na svetu na svojim pozicijama. O srcu Mirande Tatari ispucali smo mnogo redova prethodnih osam godina na Balkan Handball-u, nema šta da se doda, a tu su i dobre golmanke, pa Vesna Milanović Litre, kao i neke igračice poput Horvat ili Elez, sa kojima se nikada ne zna.
Domaćinstvo je domaćinstvo. Najveća briga će biti kako animirati ljude da dođu u Arenu Zagreb i naprave atmosferu neophodnu za veliki rezultat – plasman u polufinale. Sve ispod, bilo bi neuspeh, protraćena istorijska šansa jedne generacije, koja je par puta kuckala na vrata velikih, pokazujući da vredi. Ne uspeju li, biće to tri koraka unazad za hrvatsku reprezentaciju, koju čeka i smena generacija, što povlači činjenicu da će medalja ostati daleko, daleko…
ADŽINA IMPERIJA
Ono što Dragan Adžić radi u Budućnosti i reprezentaciji Crne Gore, svakako će se jednog dana smatrati erom jednog čoveka u jednom okruženju. Crnogorke mogu protiv svakoga, što su pokazale na EURO 2012 kada su došle do zlata, a sistem takmičenja, pokazao im je svu surovost, kada su jedan loš dan na SP 2013 platili eliminacijom od Danske. U bodovnom sistemu, mnogo će biti lakše Kaći Bulatović i drugaricama da dođu do visokog plasmana. Kada se bace na kantar sve selekcije u hrvatskom delu turnira, Crnoj Gori je mesto u polufinalu. Uspeh iz Beograda obavezuje, kiks iz Beograda 12 meseci kasnije, peče, a igračice poput Knežević, Radičević, Bulatović, Jovanović, nalaze se u najboljim godinama za žetvu medalja. Na godinu i po dana od Rija, verovati u to nije jeres. Mečevi sa Srbijom i Francuskom biće četvrtfinale, mnogo više nego ukrštanje sa Nemicama ili Holanđankama. Svi vole da zbace pritisak sa sebe, ali olimpijsko srebro i evropsko zlato obavezuju. Kada su vam medalje već visile oko vrata, prostora za alibije nema.
SRPKINJE
Kao što niko, za deset godina kada se bude pričalo o medalji u Beogradu, neće gledati u zube domaćinstvu posle koga su ostvareni fantastični rezultati, tako sa te distance, nikoga neće biti briga, da li su povrede onemogućile bolje rezultate u nastavku i krunu jedne generacije – odlazak u Rio. Alibi priča ne sme da postoji. Svesne su toga i najbolje srpske devojke, stiskaju zube, hoće po svaku cenu da igraju. Treće polufinale u nizu bilo bi ravno čudu. Ono bi srušilo poznate rukometne zakone po kome domaći tim ne vredi toliko – koliko ga iznese publika. Onih 20.000 ljudi iz Arene, i milioni pored malih ekrana, jesu obaveza. Lekić i društvo su dobile srce nacije na dar. Postale su miljenice, od njih se sada očekuje mnogo, s pravom, jer ova generacija vredi. Vredi da ode u Rio, a prolazna stanica zvana EURO 2014, kazuje da je neophodno junački pasti u borbi za polufinale, bez razmišljanja da se neće preživeti Osijek, makar i na jednoj nozi. U protivnom, to bi bio pravi košmar za srpski rukomet. U svetu crvenih linija, ona bi stajala na poziciji 11, koja u Hrvatskoj i Mađarskoj znači prvi šešir u žrebu baraža za SP 2015 u Danskoj.
Vidimo se u Osijeku, Zagrebu, daj Bože, i na Dunavu…
