PIŠE: ŽIKA BOGDANOVIĆ
Dao je 1000 golova, a ništa manje puta nije bio najbolji kada je to bilo najpotrebnije. Kire Lazarov odavno nije samo makedonski, jer je postao globalni uzor. Dugo godina je bio lučonoša makedonskog rukometa, svojim kvalitetom i optimizmom je pogurao jednu generaciju napred i izvukao MK reprezentaciju na površinu, ali ono po čemu će ga svet pamtiti je i neverovatan nivo koji je držao u svojim klubovima, iz nedelje u nedelju, meseca u mesec, godine u godinu. Lakoća sa kojom igra, gracioznost sa kojom nadmudruje „krkane“ od dva metra i 110 kila, posebna je dimenzija rukometne lepote koja je ćesto skrajnuta u vremenu gladijatorstva.
Prošlog vikenda, neki momci, koji nisu „prvoplanci“, pokazali su od kakvog su materijala. Zato, uz uvod koji nije mogao da bude drugačiji, pažnju treba posvetiti i njima.
Alem Toskić je stigao u skopski Vardar pre dve sezone sa malo pompe za igrača njegovog CV-a i iskustva. Sa najtanjim startnim pozicijama na „crti“ koju je delio sa ruskim asom Mihailom Čipurinom i domaćom „balerinom“ Stojančetom Stoilovom, nekadašnjem asu Celja, Zagreba, Partizana, Fidelinke i Priboja, bukmejkeri su davali najmanje šanse da „preživi“ burne godine transformacije Vardara od prosečnog u vrhunski evropski tim. Sada je situacija mnogo jasnija. Toska je apsolutni vladar linije u Skoplju, igrač od poverenja, za koga se zna da će uvek dati 101%. Motivacioni momenat kod momka iz Priboja je uvek bio suvo blago, nešto što mnogi nemaju, i što mu je omogućilo da se šiba sa svima, boljim i slabijim od sebe, uz isti pristup. To je i formula za uspeh.
Pored svih zvezda i zvezdica, Vesprem je u Zagrebu čupao Gašper Marguč. Vihorno slovenačko desno krilo, posle maestralnih partija u dresu Celja PL, preživeo je i najtežu prvu godinu u inostranstvu, u takvom klubu kao što je šampion Mađarske. Njegovih sedam golova ( ukupno) od 11 Vesprema u drugom poluvremenu, serija uspešno izvedenih sedmeraca, pokazala je da se tim koji ima ambiciju da osvoji EHF Ligu šampiona, može pouzdati u letećeg Slovenca.
Da li se to Sloveniji vraća njen jedini rođeni šuter? Partibrejkersi bi rekli da je „rođen loš“, često o njegovim bubicama govore i treneri, i saigrači iz reprezentacije, ali vreme radi za Boruta Mačkovšeka. Uostalom, to je jedan od retkih igrača koji može šutnuti sa 11-12 metara u svetskom rukometu, a da taj šut, pri tom, ima smisao. Otišao je kao „evropski hit“ iz Celja u Hanover, tamo se pogubio, pa nije imao sreće sa Belorusijom i, kasnije, povredama, ali tek su mu 23. Devet golova Koldingu, samo su potvrda ekstra-klase. Mačak je čudo, sezona je ispred njega, sezona u kojoj Evropa ponovo može pričati o njemu…
Nema Veselin Vujovič desnorukog šutera ekstra-klase, pa je svetu rešio da ponudi dvojicu koji znaju rukometa – Domagoja Pavlovića i Sandra Obranovića. I dok se Obranović ugasio sletanjem sa „trećeg sprata“ posle faula Momira Ilića za crveni karton, drugi deo „bradatog dueta“, sve je bolji igrač, sve sigurniji u svoj stil i ono što sme i može. Ni visok, ni jak, ni srednji, ni levi, ali dovoljno brz i pametan. „Brzo i ludo“, opet bi rekli Brejkersi…
I za kraj, onaj što je trebalo da sanira razmere nepromišljenog gesta koji je uprava Vesprema napravila smenjivanjem Antonia Karlosa Ortege, za koga se bolja zamena još uvek traži, njegov pomoćnik Ćavi Sabate, iz nemoguće situacije, povreda Nađa, Cajca, isključenja Ilića, izvukao je maksimum iz svog tima i došao do pobede. Ne znam da li Španci znaju za „inat“, ali se to tako dobro vidi. Čini se da se čitava roster mađarskog tima pretvorio u jedan veliki „inat“ u poslednje dve nedelje. Znamo da je to vazda bila karta na koju se najbolje igra…
