KOLUMNA: „IGRAJTE KAO DA SUTRA NE POSTOJI“

Igrali ste RISIKO? E, pa jedan kontinent je pao! I to onaj najveći – Azija. Ove Beograđanke, Somborke, Novosađanka, ona „mala iz Darde“, pa Pančevka, dobro dete iz Leskovca, čvrste Šumadinke i ostale, pokoriše sve do Kamčatke. Sad tenkove na drugu stranu, okreći, pregrupiši, nišani, pa u juriš i povlačenje, pa ponovo juriš, do kraja. Čeka nas Skandinavija, ledena i hladna. Taktika pod konac. General i pukovnici spremni i pre i posle bitke. E, tako će to izgledati od 20 do 22 u Areni iz vizure običnog čoveka.

Ta vizura nije ni tako daleko od istine svih nas koji radimo u rukometu i za rukomet. Iza kamera koje se gase i pale po potrebi, kada ima rezultata i povoda, svi mi zajedno vodimo taj rat za naš sport i njegov opstanak u „smartphone“ univerzumu. A ovo je onaj, svetski, lepo naziv prvenstva kaže. U njega smo ispratili – devojke. To još više intrigira. Ženski rukomet je sam po sebi, revija najvećih pobeda i bezuslovnih kapitulacija. Generalima beneficirani radni staž i „tupe“ na korišćenje, jer su kosu već počupali. Pogledajte Boškovića, Rasmusena, Subaka, Porta (a i pojedine novinare), biće vam jasnije o čemu pričam.

Olimpijske i svetske šampionke stoje nam na putu. Njihovi mediji već su potpisali smrtnu presudu i Srpkinjama i Srbiji. Opasni, prljavi, zli, samo ružni nismo, tu ni vrhunska tehnologija ne može ništa. Ako, sada je lakše, kada smo načisto. Želudac navikao na plastiku nije sposoban da svari malo urnebes salate našeg mentaliteta i turšijsku raznolikost emocije u pobedi i porazu. Ne razumemo se. Ni oni našu vatru, ni mi njihov led. To nije razlog da se vređamo. Nekome je Bog dao naftu, a nekome sunce, ali ljudskosti, svakome isto.

To je razlog više da vidimo ono što nismo videli. Kako zamišljate pobedu nad olimpijskim šampionom? Pitaju me ovih dana sa svih strana, da li ćemo pobediti? Ćutim i čekam. Čekam sredu kao da četvrtak ne postoji.

A pamtim, kao slon. Šta sam se suza ove generacije nagledao u poslednjih pet godina. Razočaranja je bilo i previše. Sve je delovalo beznadežno u jednom trenutku. Kao neka udovica, još malo pa sam zaboravio, kako je lepo radovati se. To polako učimo svi. Ako ćemo se nekada u budućnosti prisećati momenata, ovo može biti taj – onaj. Start raspleta, okidač, početak ili kraj jednog vremena ili epohe, izaberite. Ovo je vrhunac. Lepo je da smo svi toga svesni. To je snaga ovog tima. Vreme je za naplatu. Vreme je za radovanje. Vreme je da vreme stane. Niko nije nepobediv.

Igrajte kao da sutra ne postoji…