Balkan Handball

KOLUMNA: Na pola puta mi smo stali

PIŠE: ZORICA RADOJKOVIĆ

Dok nisam otišla prvi put u Đer, bio mi je samo mesto na pola puta od Budimpešte do Beča, poznat je po fabrici čuvene marke nemačkih vozila i rukometnom klubu koji pronosi slavu grada. A onda sam te lepo uredjene trgove, ulice i kvartove doživela kroz navijače koji žive za klub. Ženski rukomet i uopšte ženski sportovi imaju sve manje takvih sredina. Znam koliko je to retko. Zato imam mnogo poštovanja. Neću zaboraviti doček rukometašica posle osvajanja prvog pehara Lige šampiona kada je na prepunom gradskom trgu hiljade ljudi stajalo na kiši i skandiralo svojim heroinama. Mnogi nisu ni imali kišobrane, ali nisu otišli kući. Đer spada u red retkih klubova koji nema problem ni sa navijačkim grupama, ali ni sa posetom. djer_krov_evropeNavijači mahom kupuju sezonske karte i pod obavezno dolaze sa klupskim obeležjima. Teško se mogu setiti da sam videla nekoga bez šala, dresa, kačketa ili klupske majice bez obzira da li ima 7 ili 77 godina. To nije slučajno jer je odnos kluba prema navijačima pun pažnje i poštovanja. Pre nekoliko dana sam pročitala da organizuju nagradnu igru za najudaljenijeg navijača i dovode ga na utakmicu Lige šampiona na domaćem terenu. Klub će platiti deo putnih troškova i obezbediti kartu najsrećnijem navijaču sa adresom u dokumentu što dalje od Đera. Jeste čuli da je to radi neki drugi klub? Niste? Nisam ni ja.

A da li ste znali da je Đer jedina ekipa u ženskoj Ligi šampiona koja ima dozvolu od Evropske federacije da pred sam početak meča sa svojim navijačima peva deo klupske himne? Sudija samo što nije označio početak, a igračice kod klupe stoje zagrljene i okrenute ka glavnoj grupi navijača. A ta grupa je uvek na tribinama, nebitno da li se igra u Norveškoj, Rusiji ili Crnoj Gori. Navijači pevaju, igračice ili pevaju ili ćute u zavisnosti kako stoje sa mađarskim, ali tradiciju svi poštuju. Ako niste, obratite pažnju na to sledeći put kada Đer bude igrao svoj meč, bez obzira da li je u svojoj hali ili u gostima.

Bila sam nedavno u Đeru na finalu madjarskog Super kupa. Bilo mi je malo neobično jer sam stigla u svojstvu protivničkog navijača, ali sam svejedno uživala. Tada sam videla kakvim arsenalom raspolažu dvostruke šampionke Evrope u ovoj sezoni. Ferencvaroš je u tom finalu pao bez većih problema. Jedina koja ih je pravila, bila je ove sezone fantastična Pena, ali jedna lasta ne čini proleće. U jednom periodu bekovska trojka Đera bila je Tomori, Kovačic i otkrovenje Tot, na klupi su sedele Amorim, Grot i Suland. Klupa u vidu, redom: najbolje na planeti u 2014.godini, doskorašnje prve violine danskog FCM-a koji je osvojio četiri pehara prošle sezone i najboljeg napadača svetskog ženskog rukometa. Da, klupa. Loke i Broh su se medjusobno takmičile koja igra bolje. Sve to je Gorbic gledala sa tribina brojala sate do povratka na teren prelepe Audi arene.


MAMA ANITA

anita gorbiczMađarski mediji su izračunali da je Anita Gorbic sa terena odsustvovala tačno 329 dana. Posle rodjenja sina, vratila se proteklog vikenda na teren u meču domaće lige i postigla jedan gol. Mama u 32.godini ne razmišlja o kraju karijere. Trofejna prošlost i euforično rukometno okruženje joj ne daju ni da pomisli na kraj. Čitav život i karijeru provela je u Đeru. Davne ’93 prvi put je uzela rukometnu lopu u ruke, a 12 godina kasnije postala najbolja na svetu. Žena sa zglobovima od gume, teledirigovanih pasova i šuteva, više od deset godina je u najužem krugu najboljih. Često veća i od svog kluba i od svog grada. Verovatno najbolja rukometašica svih vremena u Mađarskoj, već stoji medju znamenitim ličnostima Đera rame uz rame piscima, kompozitorima i jednom kralju. Anita se nikada nije trudila da se svidi svakome ni da bude voljena, ali se uvek trudila da bude zapažena. I to joj je uvek uspevalo. Često je i preterivala. Sećam se mečeva u kojima je pravila mnogo grešaka, da bi samo jedna asistencija iza leđa bez gledanja podigla publiku na noge i sve greške bi bile u trenu zaboravljene. Doza atrakcije i egzibicije je nešto u čemu je teško imati meru. Ili si takav igrač ili nisi. Anita jeste. A zbog takvih se ide u halu. Zbog takvih se zavoli rukomet.

SRPSKI SUDAR SA STVARNOŠĆU

Iako je tek početak sezone, ne mogu da se otrgnem utisku da će Đer igrati finale Lige šampiona ove sezone. I ne znam šta me vuklo da gledam kvalifikacioni turnir za ulazak u Ligu šampiona u Dramenu. Računam da je radoznalost i ludi optimizam da jedan šampion Srbije ipak nije svetlosnu godinu daleko od najboljih. Kad ono – ipak jeste. zrkradnicki2015_2016Do 11-og minuta je Radnički čekao na prvi gol u mreži Đera kada je Janjušević pomerila „krompir“ sa semafora za 5-1. Do tada nisu ni pogledale ka golu, a ne uputile šut. Pet minuta kasnije bilo 10-2 kada je trener Radosavljević uzeo tajm aut.
I da ga je uzeo predhodni dan, ništa ne bi promenio. Na stranu to što NIKO NIKADA u kvalifikacijama za ulazak u žensku Ligu šampiona nije poražen sa 29 golova razlike, bilo je to jedno bolno i poražavajuće saznanje. Da je stvarna slika srpskog rukometa baš onakva kako izgleda. A izgleda jako loše. Nismo ni na pola puta.

DOŽIVOTNI SELEKTOR

Ta stvarnost je često surova, sudar sa njom još suroviji. Liga šampiona je u ženskom rukometu sve. Prva klasa. TOP kvalitet. Jedino merilo da neko stvarno postoji. Nema velikih igračica bez stalnog dokazivanja i odmeravanja snaga sa najboljima. U najboljm klubovima Evrope ima mesta samo za najbolje. Koliko srpskih igračica igra u takvim klubovima?zenska_reprezentacija_srbija_petrovac Pazite da se ne zabrojite. Slovima četiri. Cvijić, Tomašević, Lekić i Damnjanović. Da, to su ONE četiri. Svi se prave ludi. To je tema za preskočiti. Ne trebaju nam. Nebitne su. STVARNO?
A ko je bitan? Ko je u boljim godinama i boljem trenutku u karijerama? Jao…kako sam nepromišljena! Pa to je selektor Srbije koga traže najbolji evropski klubovi. Zato poručimo Budućnosti, Đeru, Vardaru, Larviku, Bukureštu, Ferencvarošu, Rostovu i ostalima – ne nadajte se, ne damo vam selektora! Tako je bre. Ostaje doživotno. Neka se sakrije iza funkcije selektor, kao i do sada, to najbolje radi. Verovatno negde i piše da ta funkcija ima status doživotne. O tome još nismo obavešteni, ali uskoro možemo biti. Da li stvarno nikoga ne zanima niti želi da bude svestan da je put kojim trenutno ide ženska reprezentacija put u propast? Zanima me samo ima li možda neka tajna pozivnica za olimpijske kvalifikacije osim one koja se vadi u decembru? Javite mi da znam, da ne budem i nepromišljena i neobaveštena. Doživotno.

 

3 Comments

  1. Igor

    28/09/2015 at 22:46

    U pravu ste sto se tice Boskovica ali prosto los selektor ne treba da bude razlog odbijanja reprezentacije .Igranje za nacionalni tim je za mene svetinja i stvar kucnog vaspitanja . Ja mislim da njih 4 treba da se vrate u tim pa da tu ubede ljude da Boskovic ne valja.

    • ranko

      02/11/2015 at 21:24

      Sve je apsolutno tačno po pitanju selektora.Inače on ispunjava samo 3 od 6 uslova propisanih pravilnikom o rukometnim reprezentacijama RSS koji je Velja napisao.Saja ima čak novi tip stručne spreme koja se zova „odgovarajuća stručna sprema“Pogledajte član 13 i pravilnik koji je usvojen 2012.godine samo da bi i formalno verifikovao Saju bez „odgovarajuće stručne spreme“.

  2. Rade

    30/09/2015 at 23:26

    One su pokusale da ubede ljude,ali to nista ne vredi kad su u savezu svi oni koji slusaju slepo sefa i stoje uz Boskovica,koji nas je izblamirao povlacenjem jedne rukometasice. Covek nijednu akciju nije znao da crta nikada, vise je Andrea govorila o tome. Ljudi u RSS trebaju dobro da razmisle gde vodi ovo, Kaci Tomasevic ostaju jos 2,3 sezone u ozb.rukometu,Andrea i Sanja klize ka 30toj, jedino je Cvija jos mlada ali je pitanje da li ce preci za CG ako ovako ostane. Treba pogledati sta je Marina Maljkovic uradila,prebolela sujetu,razgovarala sa Sonjom Petrovic i Sonja nam je uz Anu i donela zlato. Sale nazalost ne moze da preboli sujetu kod nekih igraca ,pre svega Micova te i nismo osvojili medalju.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *