KOLUMNA: Sezona glinenih golubova

Deluje suludo, ali samo na Balkanu moguće. Vardar je napravio dobar rezultat u preliminarnoj fazi EHF Lige šampiona, osvojio treće mesto i dobio rivala koga može da pobedi u osmini finala. Umesto svega toga, analize postignutog i onoga što sledi, glavna stvar je to da li se zviždalo ili ne Mijailu Marseniću!? Taman kada se završila jesen-zima saga sa Dejanom Manaskovim, koji je svoje grehe zbog nošenja dresa Metalurga i izjava dok je igrao u Autokomandi, otplatio, za mnoge teatralnim, izvinjenjem pred punom salom, deo navijača je našao novu žrtvu – srpskog reprezentativca, zbog psovanja uočenog na televizijskim ekranima tokom meča Srbije i Makedonije u Krakovu.

Čitači sa usana imaju jači uticaj nego svojevremeno Ćirilo i Metodije. Bez obzira na to šta je psovao, loptu, Boga, sudiju, saigrača, novinara ili koga već, deo Vardarove publike ponovo pokušava da „ukrade“ show od aktera na terenu 40×20. Sada je to tema, rukomet je manje bitan. Marsenić je rekao da je to bilo namenjeno „nekima u Srbiji koji nisu podržavali reprezentaciju“. O tome da li dok igraš za zemlju treba da se razračunavaš sa bilo kim na taj način, i da to bude ventil za pražnjenje i okidač za punjenje, drugom prilikom. Srpske medije, za razliku od makedonskih, to ne interesuje. Ne zato što im usta puna psovki (tako kažu da je bilo na snimku) reprezentativca tokom meča na velikom takmičenju nisu dobra priča, već zato što ih rukomet ne interesuje.

Makedonija je zemlja koju interesuje rukomet, i to poštovanje je milion i jedan put iskazano na ovom regionalnom mediju. Verujem da ga ima i Marsenić, da bi bilo bolesno i suludo da gnusne stvari upućuju nekome s kim sutra deli sobu, svlačionicu i jede isti hleb u zemlji i gradu koji je uvek otvorenog srca pripao momke sa srpskim pasošima. Tačka. U protivnom, teško da ne bi ostao ugovora bilo gde na svetu, a kamoli u Skoplju.

Šta bi onda Poljaci trebali da urade Manuelu Štrleku i Ivanu Čupiću posle one demontaže u Krakovu? Konkretno, Štrlek, morao bi da dobije pečat o zabrani ulaska u zemlju, i to na čelo, da svezan bude sproveden preko granice. Verovatno su se i njih dvojica radovali, psovali, udarali u grudi, sve što je normalno u talasu adrenalina, ali Boga mi, niko ih ne otera iz Kielcea, nema parola, nema medijske priče, nema zvižduka, već poštovanje za majstorstvo, iako im zakopaše rukomet za neko vreme. Koliko takvih primera ima svuda po Evropi, ali nigde nečusmo da se neko okrenuo protiv nekoga zato što je igrao za svoju zemlju.

U svemu tome, doza amaterizma sa kojim sam klub pristupa kriznim situacijama sa svojim igračima – frapira. Prvo su pustili Dejana Manaskova da se mesecima „krčka“ u loncu uvreda i svakojakog pritiska, a to nije opterećivalo samo njega, već ceo tim, druge igrače, koji su izlazili sa apelima da se s tim prekine. Igrači koji su plaćeni da daju golove, morali su da glume Pr-ove jednog profesionalnog kluba koji se bori za sam evropski vrh? Klub, kao klub, abera nije dao.

Sada se brže reagovalo. Marsenić će verovatno i dalje imati problem, koji će trajati ko zna do kada, a možda će se sve to i završiti, videćemo kako će tribina odlučiti.

Setimo se kako je Naumče Mojsovski prošao pre tri godine, kadao je „otkriveno“ da je navijač beogradskog Partizana. Pritisak je bio mnogo veći, parole sa rečima „debil“ za nekoga ko je deset i više godina „jeo parket“ za makedonsku reprezentaciju, vijorile su tribinama, a samo „slavlje“ nastalo dok su ga teško povređenog iznosili sa derbija Vardara i Metalurga, decembra 2013. godine, teško je opisati (kada bi to Marsenić doživeo u Beogradu, onda bi za psovke prema bilo kome pronašao opravdanje). Metalurg, koji je tada bio ozbiljan klub, odigrao je tada medijski mnogo kvalitetnije, i u TV emisiji oči u oči, uspeo da ispegla stvari i vrati ih u sportske tokove.

Jer, sport treba da bude zabava. Politike nam je pun kufer…

FOTO: Filip Viranovski, gol.mk