Balkan Handball

KOLUMNA Veselina Vujovića: Spektakl Nemaca i Francuza dostojan finala – Vorkapićev debi iz snova

Konačno malo pravog rukometa, adrenalina. Dobar dan, interesantne utakmice, bilo je svega.

Još jednom se pokazalo kako ekipa bez iskustva, koje dan ranije odigraju sjajnu utakmicu kako su to uradili Rusi sa Nemcima, istroše snagu i energiju, i nisu bili spremni za Brazil. Najvažnije na velikim takmičenjima je zaboraviti utakmicu koja je završena. Da li si izgubio ili dobio, uopšte nije važno, samo više ne razmišljati o njoj i fokusirati se na ono što te čeka. Otvorili su jako loše, videlo se da uopšte nisu u utakmici, ni taktički, ni tehnički. Brazili su bili skoncentrisaniji, golmani su im bili na visokom nivou i otvorili su put ka željenom trećem mestu. Puno je kombinacija, ali najrealnije da Nemci savladaju našu reprezentaciju, Brazilci Koreju, a Francuzi Ruse.

Činilo se u jednom trenutku da će Rusi stići i prestići Brazil, ali su ponovo napravili tehničke greške. Golmani su bili apsolutno van prave forme i pravog trenutka. Od sjajnog rezultata u prve tri utakmice, doveli su plasman u pitanje. Još uvek imaju neke šanse, ali ih čekaju Francuzi i biće jako teško.

Tunis je pokazao svoju dominaciju u odnosu na Arabiju. Tunišani su takmičarska ekipa koja u tim utakmicama zna šta hoće. Bez većih problema su došli do pobede protiv slabog protivnika.

Šta reći za Norvešku i Dansku. Imaju lagane grupe, povećavaju gol razliku koja im neće trebati. Igraju 60 minuta, disciplinovani su i jaki. Puno toga se može naučiti od takvih reprezentacija.

Naša reprezentacija ostvarila je prvu pobedu. Nije to bio neki rukomet, videlo se ponovo puno grešaka, ali se borilo od prvog do poslednjeg minuta. Videla se energija, Perun se borio na klupi, preneo energiju na igrače. Rotirali su, menjali, ulazak manjih, brzih igrača doneo je nešto novo, brži protok lopte. Opet je Milosavljev bio ključ uspeha, i Verkić je bio dobar. Bogu hvala, imaju tri boda i još uvek imaju neke teoretske šanse. Što ne bi probali, neka odigraju muški. I ne samo protiv Nemaca, već do kraja Prvenstva, neka pokažu da su nešto naučili. Bitno je i zbog kvalifikacija koje igraju.

Za sve je potrebno vreme i strpljenje. I Perunu je ovo prvo veliko takmičenje. Sigurno je da će posle ovog iskustva znati puno više. Isto tako toj deci. Debi Vukašina Vorkapića je iz snova. Dati 7 od 7 na debiju je prava retkost. Neka nastavi tako da se razvija u sjajnoj igrača, da dobijemo na toj poziciji igrača koji će 10 godina da igra za reprezentaciju. Pokazao je zašto je najbolji igrač naše lige. Svi ostali imaju kvalitet, bez obzira na greške. Kukić je jako interesantan igrač, Mošić takođe, igrao je i levog, i desnog beka. Braća Ilić su pokrili poziciju sjajno. Ima puno dobrih elemenata, bez obzira da li će se proći ili neće u drugi krug.

Nadam se da će protiv Nemaca odigrati hrabro, da neće doživeti neki debakl. Da prospu ovo dobro što su napravili protiv Koreje. Moraju učiti, moraju puno više raditi. Nije samo do njih, ima dosta i drugih stvari o kojima ćemo pričati neki drugi put.

KOLUMNA Veselina Vujovića: Raul kao da jedva čeka da se sve završi – Poraz od Brazila i pre starta

Kada sam u jednom periodu bio trener u Dubaiju. U onim dvoranama dođe 20 ljudi da gleda utakmicu, a onda posmatram preko TV utakmicu Zagreba sa Kilom pred 15.000 ljudi. Tada pomislim i kažem sebi „dao bih sada ceo svoj ugovor da sam na klupi u Zagrebu i da igram takvu utakmicu“. Kasnije mi se i posrećilo pa sam vodio Zagreb u takvoj atmosferi. E, to sam osetio dok sam gledao utakmicu Francuske i Nemačke. Takav adrenalin, pravi rukomet, tenzija svih 60 minuta, koncentracija. Približava se kraj, a žao mi je, gledao bi je pet sati. Onakvu utakmicu može da priredi samo rukomet, ni jedan drugi sport ne može.

Nerešen rezultat je najpravedniji ishod. Malo mi je falio učinak golmana obe reprezentacije da bi sve bilo na TOP nivou. Bila je utakmica dostojna finala SP ili Olmpijskih Igara. To su dve velesile koje najviše ulažu u rukomet, imaju najjače lige i zaslužen su tu gde jesu. Francuska ima 500.000 registrovanihh rukometaša i rukometašica, 3.300 klubova, 40 centara za formaciju mladih gde trenira hiljadu njih između 14 i 17 godina. Imaju 60 trenera koje plaća država. Logično da je takva zemlja tu gde jeste i da ima takav broj rukometaša.

Onakav ambijent je moguće napraviti samo u Nemačkoj. Igrali su sjajno, bez obzira što su poslednju odigrali nerešeno. Pokazali su snagu i neverovatnu čvrstinu u odbrani. Toliko sjajnih duela, utroška energije, odličnih rola Štrobela, Videa, tri pivotmena koja su možda i najbolja na svetu, Volfa. To je jedna ozbiljna reprezentacija koja će do kraja pokazati kvalitet.

KOLUMNA MLADENA MILETIĆA – Pismo izborniku: O nono, dobri naš nono…

Po prvi put gledajući utakmicu sam pomislio ne dostaje Omeje. I zamislite sa njim i Karabatićem kakva je to reprezentacija i ko može da joj priđe? Bio je strašan spektal, prvenstvo se tek sada otvara, uživaćemo, a našoj reprezentaciji želim sve najbolje na svetu.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *