Posle medveda u Skoplju su pripitomljeni i lavovi. Životinjsko carstvo u rukometnom svetu ne odražava ono što možemo videti u divljini, sve je obrnuto naopačke, pa tako lovac Raul Gonzales i njegov kompanjon David Davis snevaju mnogo manji ulov u finišu sezone – Zebre. Do Zebri će mnogo vode proteći Vardarom. Voda se ubrzala, Vardar nabujao, u njemu će se podaviti mnogi, tek je oktobar, jesen i zima donose još veći vodostaj.
Rajn Nekar Leven je pao po receptu iz Vesprema. U jednom trenutku, Nemci su postali nemoćni, impresionirani domaćim terenom, bez čoveka koji bi bio iznad situacije. Vardar na nivou mađarskog super-tima, sa odličnom odbranom i još boljim golmanom. Arpad Šterbik izgleda na golu Vardara kao da ništa nije osvojio u karijeri. Proradila je krv momku iz Ade, dugo godina, još od svoje mađarske epizode, bio je u sredinama gde je publika bila malo više od pozorišta, a rukomet samo igra, ne više od nje.
O tome kako je rukomet više od igre, pomislim svaki put, kada hiljade rukometnih fanova iz Makedonije preti da sruši sajt posle velikih pobeda.
Hemija koja se stvorila u „Jane Sandanski“ između publike i igrača, vidljiva je u svakom trenutku, teško da će ih bilo ko pobediti u Skoplju, međutim, sve što smo čuli od Raula Gonzalesa i Blaženka Lackovića posle kroćenja „lavova“ bilo je – „ostajemo na zemlji“. To je ključ svega. Ova ekipa tek mora da nauči da pobeđuje u gostima. Prvo Monpelje, u formi, uvek dobar pred svojim navijačima, iskusan sa saznanjem da bi ga pobeda praktično vinula u TOP 16.
Na drugoj strani Skoplja – muk. Metalurg i dalje nije ponudio svojoj armiji navijača zvanično objašnjenje situacije u kojoj se našao. Najjača karika u uzdizanju kluba u evropske visine, pored Line Červara, Darko Stanić, otišao je preko noći, onako kako se ne radi u ozbiljnim klubovima. Cela Evropa se pita – šta se to događa u „Autokomandi“? Novinari, ljudi iz klubovi, igrači širom Evrope, svi su zbunjeni…
Zbunjeni su ostali i svi oni koji su gledali meč Zagreba i Metalurga. Pitaju se kako je moguće da sudijski par koji je svirao finale Olimpijskih Igara može da dozvoli sebi onakvo izdanje? Komentari idu od „kukala nam majka kada je to vrh vrhova“ do onih malo duhovitijih koji kazuju da „Slovenci nisu ludi što su ih banovali sa liste u domaćoj ligi već godinu dana“. Krstič i Ljubič su se poigrali sa svojim renomeom. Osim ove glupe floskule umesto zaključka, ništa bolje nisam mogao da smislim.
Ako se kosmička pravda može dostići nepravdom, onda je jedino dobro u svemu to što je Zagreb osvojio bodove. Dve godine su Zagrepčani, ovako ili onako, bili oštećeni od strane administracije. Sada im se vratilo, više iz komšiluka nego sa neba, ali ti momci su i zaslužili da im se nešto vrati. Dodatak na samopouzdanje i zalet za jesen i zimu. I Sava, poput Vardara, zna da poraste…
