PIŠE: ŽIKA BOGDANOVIĆ (na putu za Lankses Arenu)
I sedmu godinu zaredom svi putevi vode u Keln. Nisam pristalica ponavljanja, ali ono što mi je prošlo kroz glavu, kada sam 2011. prvi put posetio „Lankses Arenu“ i svedočio osvajanju titule Barse sa Šarićem i Nađom u glavnim ulogama, i sada je dominantno u razmišljanjima. Svako ko je rukometni čovek, kome 40×20 puno znači u životu, mora jednog dana da poseti F4 na obalama grada na Rajni. Rukometna Meka. To je naš Keln.
Svake godine je euforija i svake godine je nezaboravno, ali neću prenagliti ako kažem da i ove, kao gotovo nikada do sada, svako može da digne trofej. Čitali ste najavu sa Veselinom Vujovićem, koji je Kielce apostrofirao kao najbližeg peharu. Okrenuo bih to naopačke i zapitao se da li Poljaci imaju dovoljno igrača ekstra-klase i tog „jednog“ koji može u 24 sata da povuče i napravi šou? Uz svo poštovanje za igru i Talanta, bika Jureckog, rastrčana krila, iskustvo Zormana i Slave Šmala, ne bih pare stavio na žuto, iako će to žuto, biti mnogo bliže zlatnom na kraju balade, nego prethodnih godina.
Prvog favorita, nema! Da li je to PSŽ? Nije. Vesprem je pokazao da je bolja ekipa od Parižana, ali Vesprem nema Karabatića. Ako Nikola ne bude na 100%, neće ni trofej u Pariz. Igranje sa formom i odmor je očigledno nešto na čemu je Noka Serdarušić radio prethodnih nedelja. Kao što ih je zakrvio u Istanbulu onom čuvenom izjavom datom u kameru Balkan-Handball-a, tako i ovaj gubitak Kupa, poraz od Kreteja, mogu biti deo njegovog paklenog plana. I on je na početku. Koliko god bio stari lisac, i njemu će Keln biti new experience, i on će morati da u 24 sata sublimiše sve ono što zna, i to sve na nemačkom, na kome i dalje vodi ekipu. Sreća pa od Francuza bez iskustva Bundeslige malo zavisi, tačnije – ništa. Pita se Nikola, a ne zaboravite na Titija Omejera. Utišao se ove sezone, ali znate da je najbolji – i dalje, nema boljeg kada treba dizati trofeje.
Kil, zagonetka. Najveća od svih. Kil može do titule. Imaće jedno 10-12.000 grla i x2 dlanova za tako nešto. Kil je pobedio Barselonu, znači može svakoga da pobedi. Kil je izgubio titulu u Nemačkoj, gladan je, treba mu iskupljenje, a konačno, ponovo je onaj isti „lagani autsajder“, kao nekada kada su ga šamarali Španci. Duvnjak mora da leti kao sa HSV-om 2013-te, Landinu treba utakmica karijere, a Vujinu da razbije prokletstvo velikih utakmica u kojima ga nema. Konačno, ništa slađe nego osveta Vespremu.
Vespremu, koji slabije igra nego prošle sezone, iako ima jačiji roster. Što reče Moša Ilić u jednom razgovoru pre par meseci: „Prošle godine smo kidali do finala, a onda nas nigde nije bilo“. Da li je mađarski sastav toliko moćan da uz rezervu dobija mečeve sa golom ili dva, kao protiv Vardara ili PIK Segeda? Jeste, sigurno. Međutim, nema tog novinara koji bi ih u petak popodne mogao staviti na tron u nedelju uveče. Neće moći Ilić i Nađ sami. Mora i Palmarson, inače će biti promašaj sezone. Moraće i Mirko i Roland, ali u obe, a ne samo u jednoj utakmici kao prošle godine. Mikler je ostao dužan navijačima kada je ostao impresioniran događajem i titulom najboljeg golmana koja mu je zavezala ruke dan pred početak.
Uživajte! Mi ćemo svakako! Gledajte Arena Sport, momci spremaju vrhunski materijal sa lica mesta.
