KOLUMNA: Izaberite svoju istinu

PIŠE: ŽIKA BOGDANOVIĆ

Ponedeljak je dan za istinu, pa je vreme da se otkrije jedna tajna zabašurena među prenaglašenim emocijama.  Vardar je pobedio samog sebe u nedelju uveče! I kada je popularno prihvatiti se “mejnstrima”, oslušnuti šta se priča po socijalnim mrežama i krenuti da se udara po krivcima (u ovom slučaju, sudijama) na taj način skupljajući lajkove i nadimke “majstore”, nije uvek realno stavljati im omču oko vrata. Ove nedelje će biti slabija isporuka doze dopamina (naučnici utvrdili da se ova hemijska supstanca luči u mozgu kada dobijete lajk na socijalnim mrežama), a više nadimaka tipa “fašista”, “mafija”, “plaćenik”, psovanja sitne dece i proklinjanja kojih je puno sanduče, ali šta da se radi – i to je deo posla. Onima što vam psuju decu, a pri tom, imaju svoju istih godina, ne može pomoći ni sto “suvih listova” Timura Dibirova protiv Barselone, ni pet titula EHF Lige šampiona Vardara u nizu. Takvima pomoći nema…

Odavno smo sport “domaćinskog” suđenja, a kada ono izostane, dvojicu u nebo-plavom obično stavljamo na stub srama. Da li je onda rukomet treba gledati kao domaćinsku zabavu, u kojo je normalno da vas kradu kada obučete rezervnu garnituru i sednete u avion za gostovanje? To nam je ušlo u glavu, u način razmišljanja, kod, pa ono “mogao je da nam da dve, tri lopte”, sada stoji u opisu posla sudije kada uđe u našu dvoranu.

Gjeding i Hansen nisu dali lopte, čak šta više, u par navrata oštetili su Vardar sredinom drugog dela, ali sa porazom, ova dvojica nemaju veze. U trenucima kada se lomilo, Danci nisu bili najlošiji. Vardarovi igrači imali su meč u rukama, a izgubili su ga jer su se neki uplašili, a neki pokazali da nisu za klub koji pretenduje na vrh Evrope. Zakazala je i reakcija sa klupe. U poslednjih 10 minuta tim Raula Gonzalesa je ušao sa +2, ali i bez glave.

Samo jednom za deset minuta je domaći tim uspeo poziciono da nadigra Barsu, ali je Makeda sa četiri i po metra “ubio” Vargasa. A šta reći za dve promašene kontre Šiškareva, pa šut metar pored gola sa pozicije, kaznu iz kontre nakon lošeg vođenja Cindrića, pa poklonjenu loptu posle tri sekunde napada, koju ni TV kamera nije mogla da uhvati? Uz to, čiste šuteve Gorboka i Cindrića uhvatio je omaleni Španac. Sve to u odlučujućih 6-7 minuta? Kako onda mislite da pobedite Barselonu? Čak i ovakvu, realno, u lošem momentu sezone, bez Šarića, sa ovakvim Jihom, senkom igrača iz Kila…

Koliko je ozbiljnih faulova napravljeno nad Vaelom Žaluzom u 120 minuta duela u Blaugrani i Sandanskom? Da li se mogao sprečiti dar-mar Kamila Šipšaka na liniji? Kako je Igor Karačić izgubio status igrača koji je “meč viner” u Vardaru? Zašto je Matjaž Brumen ostao na klupi u završnici kada je bilo jasno da je Šiškarev u “autu”?

Bitka je izgubljena, ali ima  još mnogo da se ratuje. Na Vardaru je da se izbori za najbolju moguću poziciju na kraju preliminarne faze. I pre sezone, i sada, definicija je ista – Biće ekstremno teško izboriti F4, i dalje je Vardar u drugom ešalonu, nikada bliže, ali garancije za majsku subotnju šetnju od Doma do Lanxess Arene, nema niko u Evropi. Ni oni sa 15 miliona budžeta. Da to shvati navijački „mejnstrim“, bilo bi mnogo lakše i klubu, i Gonzalesu, i igračima. Vesprem čeka titulu 30 godina, Servas duže ulaže od Samsonenka, PSŽ ima DUPLO veći budžet od svih, Keln je grad u Nemačkoj.

Na kraju, atmosfera u „Jane Sandanski“ – FENOMENALNA. Ceo hepening – vrhunski. Pozdrav za Kiru Lazarova bio je „highlight“ večeri. Da se naježiš. Dan u Skoplju započet gledanjem Metalurga i Vardar juniora bio je pravo rukometno gorivo. Noćna vožnja nazad do Beograda je tako bila lakša – adrenalinska.

FOTO: ANETA CVETKOVA