SP kolumna Žike Bogdanovića: „Špansko sunce i glavobolja od kiča“

Uvek je teško izveštavanje sa velikog takmičenja. Kako igračima na terenu u prvoj utakmici, tako i nama novinarima to „probijanje leda“ uvek biva nezgodno. Milion detalja koji vas asociraju na rukomet i mnoge druge stvari, novi grad, zemlja, a vi morate da se svedete i napišete nešto dobro, informativno i zanimljivo. Ne znam da li će mi to poći za rukom ili će se tekst završiti u iščekivanju „mesa“ tek da kažem da je prvi utisak o Španiji SUNCE!

Iznenađujući broj gledalaca prisustvovao je prvim mečevima u Saragosi. Oko 2000 ljudi na tribinama „skraćene“ hale „Princ Filip“ čiji su gornji delovi bili zatvoreni paravanima, kako bi se napravio doživljaj punoće, napravilo je lepu atmosferu. Ono što nam je odmah upalo u oči to je da je veliki broj izgleda „domaćih“ navijača, uključujući i dece presedeo himne Srbije i Koreje. Ne znamo da li se to zove nevaspitanjem ili samo delom neke druge „kulture“?

Ono što svakako nije naša kultura to je hit izvesne Seke Aleksić, koji je „pucao“ dvoranom u poluvremenu. „Glavobolja od vina, a nigde aspirina, sinoć bila sam, s tobom pijana…“, veoma inspirativno, rukometno, ma, boli glava. Pravi način da se predstavi Srbija. Za uzvrat, čekali smo korejski „Gangam stajl“, ali ništa. Na samom terenu, „op, op, op, op“, videli smo, ali u srpskoj režiji…

Ono gde se publika u Saragosi pokazala pravom jesu ovacije Ivanu Stankoviću na zagrevanju, momku koji je ovde proveo četiri godine. Inače, Španci su veoma ljubazni, koliko i radni, to je pitanje. Kad IHF organizuje takmičenje, možete sve, za razliku od EHF-a, gde postoje strogi vojnički zakoni „kretanja“ novinara. Tako smo juče i slikali, snimali sa tribina, iz miks zone, za šta bismo dobili „pet godina zatvora“ i proterivanje iz dvorane, da je u pitanju Evropsko prvenstvo. Zato nekom od kolega izlete „živeo IHF“, a tome nemamo šta da dodamo.

Internet puca s vremena na vreme, sa tribine je gotovo nemoguće raditi, pa hteli-ne hteli, morate u press centar ako želite da vidite nešto od utakmice koja je u toku. Zato samo na fragmente, viđena pobeda Slovenije nad Arabijom, posle koje su nezadovoljni, i jedni i drugi, i Denič, i Kljajić. Poljaci su „odradili“ Belorusiju, koja ima par grmalja od kojih se tlo trese pod nogama, ali i ne previše rukometnog znanja. U suštini, ako bi Rutenka želeo da stane na gol i brani, mislim da bi mu Ševcov već u narednom napadu ispunio tu želju.

Čini se da bi Goluži više odgovaralo da je držao trening, nego igrao protiv Australije, naterao bi igrače na veći puls. Šteta za Crnu Goru, jedna velika bitka u borbi za osminu finala je izgubljena. Makedonci su se namučili sa Čileom, ali apropo nezajažljive makedonske javnosti kojoj će Šundovski i Filip Lazarov biti krivi ako Makedonija ne osvoji zlato, svaki početak je težak.

Eto, neka bude to prvo javljanje iz Saragose. Taj čuveni vetar koji dolazi sa Pirineja, nismo još uvek osetili. Umesto toga, 10,15 stepeni, grad lep, sunce tu i tamo, anti-tajkunska pitalica „zašto je hrana jeftinija nego u Srbiji?“ i dobra atmosfera u taboru novinara. Vidimo se, uživajte u rukometu.