Balkan Handball

TEMA NEDELJE: Devet pitanja na putu do Kelna

PIŠE: Žika Bogdanović

Nova sezona u EHF Ligi šampiona i novo pitanje „Ko će?“ na koje retko ko da pravi odgovor. Daleko je jun, osam meseci svega i svačega je pred nama. Šta više, tri sezone ćemo gledati do tada. Prvu do decembra „neobaveznu“, a posle nje i onu „mamurluk“ fazu posle Svetskog prvenstva u Nemačkoj i Danskoj, gde će najbolje ekipe brojati mrtve i ranjenje u februaru i martu kada se bude lomilo na putu do Kelna.

A onda, prvi i drugi jun, Lankses Arena. Misterija prava, niko nikada nije pogodio scenario po kome se ta tarapana sa četiri utakmice u 24 sata završava.

Da krenemo redom.

DA LI ĆE ŠTERBIK SKINUTI VESPREMOVO PROKLETSTVO?

Mnogo je „epic“ momenata kada je u pitanju Vesprem. Klub pun love, državni projekat koji ne zavisi od jednog čoveka kako je to slučaj u Vardaru, Brestu ili Kelceu, a možda je u tome i njegova osnovna mana? Uvek nosi to dozu tragike, što zbog nesreće iz 2009 kada je Marian Kozma izgubio život, a onda i sportske, onog finala iz 2016. godine, koje se dešava jednom u 20 godina.

„Neznalica i PR“, a ne trener, bio je Ljubomir Vranješ u maju ove godine. Pevalo mu se „Aufwiedersehen“. Pa to je prava potka po kojoj se snimaju holivudske priče. Još ako znate da se Arpad Šterbik vratio u Vesprem gde bi mogao da igra novo finale EHF Lige šampiona posle 17 godina od kada su Mađari izgubili od Magdeburga. A tu je i poslednja sezona najvećeg srpskog igrača decenije Momir Ilića, pa mađarskog, Lasla Nađa.

Promenio je Vranješ nešto u timu, ali ne dovoljno da bi ekipa trčala tako kako on želi. Videćemo koliko će efekat Šterbik to moći da kompenzuje.

TAČNO 152 Ex-YU igrača u EHF Ligi šampiona: Najbrojniji Hrvati ispred Slovenaca, prate Makedonci i Srbi

ŠTA PAKUJE NIKOLAJ ZA POVRATAK KUĆI?

Možda Nemaca nema u Kelnu već dve godine, ali jedan tim nije kriv za to. Nisam siguran da bismo baš gledali francusko finale u Kelnu da se nije zakuvalo između EHF Lige šampiona i DKB Bundeslige, a žrtva toga ispao Rajn Nekar Leven.

I tu imamo momenat poslednje sezone Nikolaja Jakobsena na klupi ekipe iz Manhajma. Dve titule DKB Bundeslige je spakovao u kofere za Dansku, a fali mu pehar svih pehara, da bi i svet priznao ono što Nemačka zna, pre nego ga Islanđanin Kristjanson zameni. Njegova ekipa igra rukomet „kao sat“. U redu, tu je Andi Šmid, ali da s vremena na vreme podgojeni Danac ne zaurla sav crven u licu, ne bi „Lavovi“ tako lako gazili. Uostalom, stavite na vagu igrače koje ima on, a koje ima Pariz ili Vesprem? Sve će vam biti jasno.

Verujem da je vreme da RNL bude najbolji u EHF Ligi šampiona kada to bude bilo najpotrebnije.

PASKI, VREME JE ZA SUPER BARSU

Ako je Kil zakaznio sa „pedalom“ za Alfreda Gislasona, dozvolivši da sa ubedljivo najvećim budžetom pravi katastrofalne transfer-promašaje, ne nađe način da razigra igrače koji su eksplodirali po odlasku iz Kila, i sve to dovede do petog mesta u Nemačkoj, za utehu navijačima Barselone, to njihovom klubu  ne može da se desi.

Šta god uradio Ćavi Paskval, on će u Španiji biti dominantan. Liga je takva. Međutim, utisak je da posle odlaska Nikole Karabatića, Barselona nije bila ekipa spremna da se bori za titulu u Ligi šampiona. Klub koji ima jedan zadatak, a to je da u martu i aprilu bude spreman da odradi ta četiri (TOP 16 i TOP 8) ili dva meča za plasman u Keln, očajnički traži lidera. Da li je to večiti buntovnik Aron Palmarson, koji je bežao iz Kila i Vesprema, ova sezona će pokazati. Drugo najvažnije pitanje je novi vođa odbrane nakon odlaska Morosa u Pariz.

Paskval je dobio najbolje od najboljeg na crti, Fabregasa, Dolenec je prošao period adaptacije, a Mem ne bi smeo da drhti kada se bude lomilo. Vreme je da vidimo Barselonu kao super-silu ili da konstantujemo da se trener umorio?

NEMAČKI, ŠPANSKI, FRANCUSKI….MAĐARSKI KELN?

Ako bi neka sezona mogla da dovede do nastavka niza, onda je to ova. Posle Španaca, Nemaca i Francuza, jedina nacija koja bi mogla da ima dva kluba u Kelnu je Mađarska. Huan Karlos Pastor je na vrhuncu svoje ere u Segedinu. Stigli su Kaneljas i Makeda, pojačan je i gol sa Mirkom Alilovićem. Ostaje misterija zašto je Španac za „tri dana“ uručio zahvalnicu Stašu Skubeu, momku koji mu je bio ogroman adut u osvajanju titule. Da li će ga to koštati ili će biti ispravna odluka da Dean Bombač može da dobaci više u Ligi šampiona posle gubljenja vremena u Kielceu.

Pik Seged je ozbiljan kandidat za Keln.

„KIELCE I VARDAR“, SUDBINA ŠAMPIONA?

Bertus Servas i Sergej Samsonenko su dotakli vrh i ostvarili ambicije sa svojim „igračkama“? Ono što Rusa odvaja od Poljaka jeste da mu je trebalo duplo manje vremena da dođe do najvrednijeg pehara u rukometu, a sa druge strane, i to što se infrastrukturno sa dvoranom „Jane Sandanski“ upisao u skopski „landscape“ za sva vremena.

Zasitili su se svi po malo – igrači, publika, mediji. Svaki ciklus ima svoj početak i kraj, a zenit je prošao u oba slučaja.

I dok je kod Poljaka dominantno pitanje vezano za novac, održanje ekipe i negativni imidž koji može da otera i one koji bi došli u ime zvano Kielce, najveća nedoumica kod Vardara je ta „post Raulova“ era.

Odlazak Arpada Šterbika je najveći gubitak za Vardar, u rangu sa odlaskom trenera. Pohvataće Staš Skube konce koje je držao Luka Cindrić, neće izostati ni podrška navijača, iako se oseća da je pik euforije odavno prošao, ali teško će se nadomestiti osećaj nelagode kada posle jednog promašaja pogledaš ka golu. Odmah za njim, Kaneljas i Makeda, bez kojih titula ne bi bila u Skoplju 2017. godine.  Vardar će vrebati iz drugog ešalona, i TOP 8 bi bila „puna kapa“, a jedina prava katastrofa bi bio odlazak Samsonenka bez jasne ideje – šta posle njega?

OD ANONIMUSA DO ZVEZDA – OD ZVEZDA DO ŠAMPIONA?

Zvonimir Noka Serdarušić bio je često „lost in translation“ i bukvalno, s obzirom da je na nemačkom pokušavao da vodi francusku ekipu. Raul Gonzales stigao je u Pariz da stavi krunu na nekrunisanu trenersku glavu pod najjačim reflektorima Evrope. Da potvdi da je najbolji trener na svetu.

Sa Vardarom je nekoliko anonimusa proizveo u svetske marke, a sada ćemo videti, da li je to lakši posao nego planetarne zvezde uštimovati i od njih napraviti „nepobedive“?

Jedino Raul i Pariz mogu da nastave tamo gde je stao Siudad Real sa Dušebajevom i njim kao pomoćnikom. Ni jedan klub nije spreman za takvu seriju.

FRANCUZI – SILA DOVEKA

Tri francuska tima u Kelnu, tri francuska tima u grupama A i B, sve je to normalno. Francuski klupski rukomet je došao na mesto koje mu pripada. Ima tu još rezerve. Eks sa Žeromom Fernandezom bi mogao da se priključi PSŽ-u, Nantu i Monpeljeu. Prednost u manjem broju mečeva u odnosu na Bundesligu i finansijskoj stabilnosti u odnosu na ostatak rukometnog sveta, doprineće da se nagledamo polufinala i finala u kojima su akteri timovi iz Francuske.

Ne bih se da ćemo ih videti sa tri predstavnika u Kelnu 2019, ali će barem dva biti ozbiljni kandidati.

BIVŠI ŠAMPIONI -TOP 16 KAO FINALE

Tek sada se vidi koliko su dva vezana četvrtfinala Zagreba sa Veselinom Vujovićem bili veliki rezultati. Tržište čini svoje, Zagreb se polako vraća u domaće okvire, oslonjen na sopstveni kadar, ali je sve manje mladih kvalitetnih igrača koji baš njega vide kao odskočnu dasku.

Veliki je posao pred Linom Červarom. Veliki ispit za njegovu trenersku karijeru, koja je trebalo da ima mirniji tok u svom završnom delu.

Kompaktniji sastav, drugačije prilke, jasnija situacija i sistem koji godinama forsira Branko Tamše, stavljaju pred Celje PL manji pritisak, iako je slovenački šampion u „istom sosu“ kao i hrvatski – juri izlazak iz grupe, plasman u TOP 16.

Odlazak Daniela Dušebaeva je ozbiljan udarac u temelje tima na samom startu sezone, ali to je tako kada vas tržište natera da postanete servis za bogatije klubove.

Plasman u TOP 16, u postojećoj situaciji, bio bi za bivše prvake Evrope bio kao plasman u Keln.

FINCI SU „UŠLI U RUKOMET“…

Francuzi su dislocirani u „gornji dom“ EHF Lige šampiona, tako da iz grupa C i D ne bi trebalo očekivati neke spektakularne rezultate. Najozbiljnije ima je poljska Visla, a odmah zatim danski Bjeringbro Silkeborg, portugalski Sporting i španski Ademar Leon. Oni koji gađaju prva dva mesta će biti i turski Bešiktaš, slovački Tatran, rumunski Dinamo.

Metalurg, Medvedi, finski Koks i Vaker Tun će poslužiti da kolorit bude raznovrsniji, valjda da se lakše svari to što u Ligi šampiona nema najboljih ekipa Austrije, Srbije, Češke, Grčke, zemalja Beneluksa, druge strane Baltika…

Srećno svima, ponajviše za onih 150 igrača sa Ex-YU pasošima.

FOTO: Jozo Čabraja

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *