NOVE IDEJE LEGENDARNOG ŠTENCLA: Moramo menjati pravila

Legendarni jugoslovenski selektor Vlado Štencl, sa kojim je reprezentacija SFRJ osvojila prvo olimpijsko zlato u Minhenu 1972. godine, čovek koji je svojim revolucionarnim idejama pomerao granice rukometne igre i oblikovao naš sport, „ne miruje“ ni u godini kada će proslaviti svoj 80 rođendan. Briljantan rukometni um, upitan je od strane predsednika IHF-a Hasana Mustafe tokom njihovog susreta za vreme SP juniora u Bosni i Hercegovini prošle godine, kako vidi rukometni sport danas i šta bi promenio u pravilima, a Balkan-Handball.com je dobio analizu legendarnog stručnjaka, koju objavljuje u nadi da će se oko nje razviti zdrava diskusija u rukometnoj javnosti.

– Moje mišljenje je bazirano na analizama i praksi sa turnira, kao i razgovorima sa rukometnim stručnjacima. Ove promene bi se mogle ostvariti kada bi jedan uspešan savez napravio eksperimentalno prvenstvo juniora ili slično – uveren je Štencl.

PREDLOZI ZA POBOLJSANJE PRAVILA RUKOMETNE IGRE

A) Predlozi za poboljšanje postojećih pravila rukometne igre:

– Faul u napadu nije dovoljno jasno definisan pravilima igre!

Pravilo 7. 3.

– Cesto se toleriše pravljenja četiri koraka od strane igrača koji se time služe da bi bili brži u kontranapadu (stičući tako nedozvoljenu prednost) a ne sudi im se jer su u pitanju velika rukometna imena ili “ljubimci” publike.

Pravilo 7. 8.

– Igranje nogom (da li igrač pri tome pomera nogu ili stoji) sudi se na žalost na 2-3 različita načina

Pravilo 8. 1.

– Sudije često zaboravljaju da u rukometu (zbog veličine lopte) odbrambeni igrač mora zaustaviti telo napadača a ne loptu (na primer kod “držanja” pivotmena kad se odbrambeni igrač kažnjava iako nema namere da povredi lice, ruku napadača) čime odbranu potpuno ostavljamo bez funkcije

Pravilo 8. 5.

– Grubi faulovi (udaranje u lice i hvatanje ruke) morali bi se kažnjavati crvenim kartonom a trenutno skoro da su poistovećeni sa na primer vučenjem za dres! Ono sto posebno pada u oči je to da što su takmičenja važnija, ovo pravilo se manje primenjuje!

– Svaki pogodak golmana direktno u glavu kazniti crvenim kartonom (bez obzira da li se radi o nameri ili “slučaju”)

Pravilo 13. 2.

– Faulovi se sude bez obzira da li ekipa ima prednost ili ne (seckanje igre), igra se ne prati već se sudi prekid iako ekipa ima bolju šansu – ne dajemo dovoljnu važnost samoj igri i čitav sport gubi

– Prilikom poštovanje prednosti mora se imati na umu da ako faulirani igrač pravi 4 ili više koraka, pravi grešku makar je i fauliran (koraci su koraci bili pod faulom ili na prazno i samo tako imamo pravu prednost u rukometu)!

Rešenje: Ako napadač nakon faula ostane u posedu lopte dozvoliti mu da nastavi igru (nikako ne prekidati igru – prednost je važnija od faula)! Dodatna prednost takvog tumačenja je da osim što je rezultat korektniji i sama igra je dinamičnija te time visoko kvalitetni sportisti pokazuju svoju pravu vrednost u borbi sa odbrambenim igračima i postaju još vredniji za rezultat i za publiku koja treba i traži posebne zvezde – ljubimce.

Pravilo 13. 6.

– Kod prekršaja se bezrazložno traži “tačno”mesto gde je prekršaj napravljen čime se igra dodatno i nepotrebno usporava

(Resenje: Faulirani igrač je “tačka” izvodjenja faula!)

B) Predlozi za poboljšanje pravila u cilju veće atraktivnosti rukometne igre i korektnijeg rezultata:

Pravilo 2. 4.

– Slobodno bacanje (9m.) nakon isteka vremena, kada ekipa u posedu lopte šutira preko svojevrsnog zida sastavljenog od dvometraša – pri čemu je gotovo nemoguće postići gol, “motiviše” odbranu da pravi prekršaj koji ostaje gotovo “nesankcionisan” – resenje bi bilo da ekipa ima jos jedan pas (dodavanje) tj. mogućnost da dva različita igrača upute šut na gol.

Pravilo 4. 4.

– Promenom ovog pravila sprečiti izmene odbrana-napad (eliminisati igrače koji u stvari i ne igraju rukomet vec samo udaraju u odbrani – “grubijani”) rešenje moze biti da je izmena igrača dozvoljena samo kada ekipa ima loptu u posedu.

Pravilo 8.5.

– Za poboljšanje, preciznije sankcionisanje a i pravednost bilo bi možda praktično uvesti dodatnu kaznu od 3 ili 4 minuta za grublje faulove ili još bolja varijanta da se primeni pravilo personalnih faulova (od 1-3 srazmerno intenzitetu faula) a da igrač nakon na primer 10 ličnih faulova izlazi iz igre. Velika prednost toga bilo bi to da je ekipa stalno kompletna – sa 7 igrača u igri (kazna se odnosi na pojedinca koji “kvari” igru a ne i na tim), što recimo izmedju ostalog omogućuje igranje “čovek na čoveka” kao nove atraktivne taktičke varijante!

Pravila 14. 1.  i  16. 3.

– Ako igrač u napadu (pri fer borbi) izbori 7m, to je samo po sebi dovoljna kazna a ne još i dodatnih 2. minuta isključenja jer time praktično onemogućavamo odbrambenom igraču borbu sa fizički robustnijim napadačem – dajemo prednost snazi u odnosu na veštinu!

 Jedan predlog čijim sprovodjenjem rukomet puno dobija:

Pravilo pasivne igre je zaista teško sprovoditi bez slučajne pristranosti i teško je postići jedinstveno mišljenje o njemu a ima vrlo jak uticaj na promenu rezultata i stavlja rukomet u rang primitivnog i nedovoljno definisanog sporta!

Rešenje može biti sadržano u drugačijem bodovanju!

Primer:

– U slučaju nerešenog rezultata ni jedna ne ekipa ne dobija bodove;

– Kod pobede jedne ekipe pobednik dobija 1 bod a poražena ekipa ništa;

– Svakih 5 golova prednosti daje pobedniku dodatni bod na tabeli a ekipa koja izgubi sa više od 5 golova razlike gubi jedan bod od ranije već osvojenih na tabeli!

– Pobedom sa više od 5 golova razlike pobednik dobija 2 boda a ekipa koja je izgubila (sa više od 5 golova) razlike gubi 1 bod od ranije osvojenih bodova i tako dalje – na svakih sledećih 5 golova! (Pobeda sa 10 i više golova razlike dodatnih 2 boda pobedniku odnosno “minus” od 2 boda poraženoj ekipi itd).

Rešenje na prvi pogled izgleda radikalno, ali je prošlo kroz testove i savršeno drži tempo igre te samim tim i ne dolazi do pasivne igre jer je opasnost od gubitka sa 5 golova velika (a ništa manje je velika i želja pobedom od 5 golova doći do “dodatnog” boda), što samim time ne dozvoljava ekipama da “spavaju” u sredini tabele i čini čitavo takmičenje interesantnim do samog kraja.