Balkan Handball

Selektor ženske reprezentacije Srbije, Časlav Dinčić: "Razmišljam o svim igračicama"!

Svako od nas je
nekada selektor sa nekim svojim viđenjem igre i različitim ciljevima. Kao
najvažnije ciljeve u svojoj misiji i viziji, selektor ženske rukometne
reprezentacije Srbije, Časlav Dinčić posebno ističe tri stvari: odlazak na Evropsko
prvenstvo, stvaranje kulta reprezentacije i podmlađivanje reprezentacije u
hodu.
Spisak rukometašica pozvanih na prvo okupljanje ove
godine, bio je neposredan povod da kontaktiramo selektora, jer je svakako
najkompetetniji da odgovori na pitanja koja najviše okupiraju rukometnu
javnost. O pozvanim i nepozvanim igračicama, reprezentaciji, Holandiji i još po
nečemu, prvi put za Balkan-Handball govori Časlav Dinčić.

Prvo pitanje
interesuje najveći broj ljudi koji prate ženski rukomet, a to je situacija oko
Tanje Milanović? Da li ona ne želi da igra, nije vaš izbor ili već nešto treće?

– Ne bih da objašnjavam situaciju u vezi Tanje Milanović.


Moram da nastavim sa imenima…

– Ja moram biti iskren i reći da
meni lično ovakva pitanja ne odgovaraju zato što unose nemir koji nam u ovom
trenutku nije potreban. Navešću vam jedan primer vašeg razgovora sa Suzanom
Ćubelom, koji po meni nije primeran jednom takvom ozbiljnom
sajtu.''Slagels te nije zaboravio, prvak Evrope, ali izgleda srpska
reprezentacija i novi selektor jeste. Kako komentarišes to što te nije bilo ni
na širem spisku repke, koja je pokazala da je prosečna rezultatom u baražu?''
Kao prvo Suzanu niko nikada nije zaboravio, situacija je bila sledeća: dana
kada je objavljivan spisak prošle godine za kvalifikacione utakmice sa
Poljskom, Suzana je bila 124 strelac danskog prvenstva sa 13 golova. Od
odigrana 24 kola, ona je odigrala 6 utakmica. Devojka jednostavno nije igrala
zbog povreda i sukoba sa trenerom, a pitanjima se navodi da uđe i u sukob sa
selektorom. Kada se bude oporavila od povrede, ona ce biti tu, normalno ako to
zasluži svojim igrama kao i odnosom na terenu i van njega. Ima još puno primera
počev od Vujina, Kresoje itd. Ja za dvadeset godina u Nemačkoj nisam video
nešto napisano gde igrač kritikuje selektora ili reprezentaciju. Jednostavno to
ne postoji, a i ako postoji to se ne objavljuje. Navešću vam jedan primer. Mimi
Krauze je ispao iz reprezentacije zbog svojih igara, a prošle godine je bio u
timu sveta na zadnjem svetskom prvenstvu i to je normalno i niko to ne vidi kao
katastrofu. Pa ne mislite valjda da će selektor ili trener zvati lošije
igračice i raditi protiv sebe? Ima puno stvari u rukometu o kojima možemo
pričati, a ne o igračicama i zašto je ona, a ne neka druga. Ali dobro ja ću vas
ispoštovati jer znam koliko su mediji potrebni ovom sportu. I na kraju, zbog
vas, zbog javnosti, a pre svega Ćubele i svih igračica, citiraću predsednika
upravnog odbora RSS, Velju Marjanovića:,,svako ko želi dobro srpskom
rukometu pomoći će na način koji sam odabere,,

I Tanja Medved nije u kombinaciji? Ako i tu postoji neka situacija, objasnite
je.

– Tanja Medved je tu. Pozvana je
naknadno, iako je sa njom obavljen razgovor pre objavljivanja spiska. Ona
je na zalasku karijere, tako da je sa klubom morala da reši neke stvari, a
igranje u reprezentaciji nikada nije bilo pod znakom pitanja. Mišljenja sam da
će ekipi biti od velike pomoći kako u napadu, tako i u odbrani, jer je ipak iza
nje jedno ogromno iskustvo.

Nova imena su Sanja Rajović i Dunja Tasić?

– Svojim igrama i svojim odnosom
su zaslužile da budu tu. Sanja Rajović je kompletan igrač koji može da
zadovolji i odbrambene zadatke. Njen bivši trener Saja Bošković, kao i sadašnji
Dragan Markov imaju samo reči hvale za nju. Dunja Tasić je perspektivna
igračica, veoma borbena i požrtvovana, ali još uvek nedovoljno iskusna. Jedna
provera, ocena njenih mogućnosti će nama biti od koristi kao i sama činjenica
da je tu, daće joj podstrek da još više radi na sebi.

Ceca Ognjenović je ponovo tu. Ane Batinić nema zbog povrede ili nije u planu
ni za dalje?

– Sa Cecom je obavljen razgovor
gde su neke stvari razjašnjene. Ja mogu da razumem i shvatim njen otkaz u oktobru.
Na kraju krajeva to je i jedna od mojih uloga, da rešavam konflikte ako ih ima.
Ovde nije bilo konflikata, već po meni neka nesigurnost igračice u sebe.
Plašeći se svog statusa u klubu, a posle teške povrede ukrštenih ligamenata,
potpisuje papir o otkazu. Sa njom nisam radio tako da ona i nije bila upoznata
sa mojim pravilima igre, a jedno od njih je da nema otkaza reprezentaciji
(državi) bez valjanog razloga. Nažalost sa Anom Batinić je situacija drugačija.
Ona je već par godina u istom klubu, bolje se snalazi, govori jezik, ima više
kredita kod Anje Anderson, tako da za nju nemam reči opravdanja. Prošle godine
u maju je maltene postavila uslov da mora da bude par dana sa svojima, pa
da se tek onda priključi ekipi. Izlazim joj u susret, ona propušta prvu
utakmicu sa Makedonkama i stiže za drugu, nedelju dana pred kvalifikacionu
utakmicu sa Poljskom. Njeno ponašanje u Nišu nije bilo uvek na mestu,
pokušavajući da se bar po nečemu razlikuje od ostalih. Dobra je igračica i meni
je žao, ali onako realno ne vidim budućnost u daljem radu sa njom, pogotovo što
su se takve stvari dešavale još i u juniorskoj reprezentaciji. Čovek mora da
sagleda i ostale stvari, na primer, jedna Katarina Bulatović dolazi pre nje
prošle godine u Niš, iako joj je deda bio na samrti. Na putu za Poljsku saznaje
da joj je deda umro. I pored toga ostaje sa nama i igra obe kvalifikacione
utakmice. Ili jedna Števin, koja uvek daje svoj maksimum, stalno nasmejana,
jednostavno pozitivna, kao i Jelena Popovic. Nekada biti tu, ne odlučuje samo rukometno
znanje, već i druge stvari, a ja ne mogu prema nikome biti nekorektan, makar i
na svoju štetu.

Sanja
Damnjanović ispred Biljane Filipović. Zašto, ako se ima u vidu igra i učinak
obe igračice u ekipi Naise?

– Po ovome kako je pitanje
postavljeno, za vas je Biljana Filipović ispred Sanje Damjanović. Što se učinka
tiče, obe igračice su imale svoje dobre ili više dobrih utakmica, tako je Sanja
u pripremnom periodu i kasnije imala zavidnu formu, a zadnjih mesec dana,
Biljana. Da je Biljana na spisku, mnogi bi se pitali šta je sa Sanjom, zvanično
najboljom igračicom Srbije. Za trenera su i neke druge stvari relevantne o
kojima ja ne volim da pričam. Za neke protivnike je potrebno kombinovati spore
i brze igračice, igračice za razne odbrambene formacije itd. Za mene su obe
igračice reprezentativke.

Da li su Marina Dmitrović i Tanja Mišković u planu za drugo okupljanje? Ako
ne, zašto. Kako vidite njih kao igrače?

– Kada ovako o imenima, a ja ću
vas pitati, zašto me ne pitate, zašto nije tu Ljilja Knežević, Matić, Kresoja,
Marinković, Rokić, Vojčić, Budimir, Mladenović, Tošović, i da dalje ne
nabrajam. Ali dobro, probaću da odgovorim. Marina Dmitrović je u planu, ali
momentalno su ispred nje na toj poziciji Bulatović, Popović i Števin zato što
smatram da su u ovom trenutku kompletnije, gledajući odbranu i napad. Što se
tiče Tanje Mišković i ona je u planu za naredne akcije. Devojka je imala mnogo
pehova sa povredama i ovo je jedna od retkih sezona da konstantno i dobro igra,
a i da je zdravlje služi. Takođe je dobar šuter, ali za jednu kompletnu
igračicu potrebno je još malo više, počev od odbrane pa do asistencija.

O kojim igračicama ste još razmišljali, ali ovaj put nisu dobile šansu?

Razmišljam o svim igračicama koje imaju
srpski pasoš pa i o nekim koje su recimo iz Bosne kao Gorica Aćimović, igračica
Hipobanke.


Pratite li domaću ligu? Koliko utakmica ste videli? I nastupe naših igračica u
inostranstvu?

– Pratim sve što se dešava kod
nas, u Evropi, kao i u svetu. Rukomet je moj posao tako da sam mu posvećen
maksimalno, kao i reprezentaciji Srbije. Kad god sam u Srbiji gledam utakmice,
dobijam video kasete, kao i izveštaje o učinku pojedinih igračica. Razgovaram
sa svojim saradnikom, Milićem, sa trenerom kadetske reprezentacije, Markovim,
kao i sa mnogim trenerima. Postoji takođe mreža ljudi, koji sve to prate, i
izveštavaju me. Verujte da sam odlično obavešten o svakoj igračici, kako na
terenu, tako i van terena. Normalno je da pratim i naše igračice u
inostranstvu, što putem interneta, što putem televizije, a nešto i uživo.
Znate, kada čovek ima DSL sa 16.000 Kbit/s, satelitsku antenu sa par hiljada
programa i nema problema sa vizom, onda je sve jednostavnije i lakše. Ja nisam
jedini selektor u Evropi, koji ne živi u svojoj državi (Alfred Gislanson –
Gumersbach – Island, Bogdan Venta – Magdeburg- Poljska, Herbert Müller –
Nürnberg – Austrija)

Sledeće
okupljanje je u maju Da li je sad možda bilo više prostora za eksperimente?

– Eksperimentisanja nije bilo i
neće ga ni biti. Ovo je jedan ozbiljan sistematski rad koji zahteva puno. Polaz
za sav ovaj posao su mi dve reči, a to su GDE – ŠTA, što znači gde smo to mi,
tj presek stanja, i šta hoćemo. O svakoj igračici, koja je bila na nekoj akciji
urađena je neka vrsta analize, gde je desetak parametara meni bitno da bi mogao
da pratim njihov razvoj. Šta mi hoćemo, tj šta ja hoću je sledeće: hoću da se
kvalifikujemo za Evropsko prvenstvo, napravimo kult reprezentacije i u
hodu podmlađujemo ekipu.

Šta očekujete
od ovih priprema? Na kom segmentu igre inače najviše insistirate?

– Najbitnija stvar je da
igračice dodju zdrave, a i da se zdrave vrate svojim klubovima. Kao i uvek
iskoristićemo i ovo okupljanje za uigravanje ekipe. Akcenat ce biti na odbrani
6:0, mada nećemo zapostaviti napad kao i kontru.


Utakmice sa Makedonijom će biti odigrane kod njih?

– Prošle godine smo mi bili
domaćini Makedonkama, a ovoga puta će one biti nama.

Kako se vi sa
taktičke strane pripremate za protivnika? Imate li dovoljno informacija?

-Još je rano za neke taktičke
pripreme ciljano za ekipu Holandije. Sada je period kada se prikupljaju
informacije, snima protivnik. Imamo informacija, ali ćemo imati još više za
pripreme u maju. Konkretno, Savez je obezbedio obe utakmice iz prošlogodišnjih
kvalifikacija Hrvatska -Holandija. Sada u martu igraju u Chebu u Češkoj
četvoroboj tako da ćemo i snimke tih utakmica dobiti. Marina Rokić mi je
poslala utakmicu GOG-KIF Kolding, gde u GOG-u igra njihova najbolja igračica
Pearl van Der Wissel, devojka koja je bila u timu Sveta 2005. Ja sam u januaru
gledao Bukstehude, ekipu gde igra jedna od njihovih najboljih igračica, deseti
strelac bundes lige, Lemein.

Kakvo je vaše vidjenje reprezentacije Holandije? Igrali ste nedavno sa
njima.

– Radi se o jednoj, ne mogu da
kažem velesili, ali o reprezentaciji koja je za respekt. Ne tako davno 2005, na
SP su bile pete, a i učesnice su EP 2006. Prošle godine su namučile ekipu
Hrvatske u kvalifikacijama. Mi smo igrali nedavno sa njima nerešeno, vodili smo
skoro celu utakmicu, mada one kao i mi, nisu bile kompletne. Njihovih
osam/devet igracica igra u Danskoj, sedam/osam u Nemačkoj, a kvalitet njihove
igre zavisiće i od igranja Irene Pusić, Hrvatice sa holandskim pasošem.

Zaječar kao domaćin? Da li ste iznenadjeni promenom, ako se zna da su Niš ili
Kragujevac bili verovatno prvi izbor?

– Ja ne mogu biti iznenađen
promenom, zato što i sam odlučujem. U dogovoru sa tim-menadžerom Šljivančaninom,
kao i ljudima iz Saveza, odlučujemo gde će se igrati i u kom će se hotelu
spavati. Ima tu više faktora koji odlučuju: rukometna publika, uslovi (hala –
hotel) propagiranje rukometa u ostalim krajevima, itd. Jedan od planiranih
gradova je bio i Priboj baš zbog publike. Ne bih imao nista protiv Niša,
kao ni Kragujevca koji su se već pokazali kao pravi domaćini.

ZORICA RADOJKOVIĆ

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *