Nenade, čestitke na osvojenoj tituli! Ovo je treća titula u nizu za Crvenu zvezdu, a ono što upada u oči, jeste činjenica da je lakše osvojena nego prethodne.
– Sigurno da nije lako bilo da je osvojimo, s obzirom da su nas svi otpisivali na startu takmičenja. Ekipa nije bila selektirana. Igrači, koji su bili na početku sezone, stavljani su u drugi, treći plan i na njih se nije računalo u pripremnom periodu. Ipak, zbog svih okolnosti u klubu prošle jeseni, upravo su ti igrači morali da podnesu sav teret takmičenja. Tada smo krenuli da radimo.
U jednom trenutku, posle serije lošijih rezultata i poraza od Metaloplastike u "Šumicama", govorilo se da će doći do promene trenera. Ipak, posle tog meča, sve je krenulo uzlaznom putanjom i Crvena zvezda je krenula u dugu seriju pobeda, koje su rezultirale osvajanjem titule, tri kola pre kraja prvenstva. Da li ste pre dolaska Nenada Peruničića u klub, verovali u ovakav epilog sezone?
– Čim sam preuzeo ekipu, odmah sam rekao da ovaj tim ima velike mogućnosti i da može da napravi dobar rezultat. Međutim, u tom trenutku nismo bili spremni za takmičenje, ni fizički, ni psihički, a ni u tehničko-taktičkom segmentu. Mi smo do utakmice sa Kolubarom držali priključak sa vrhom tabele, ali je zatim, zbog utakmica u Evropi sa Turcima, došlo do zamora igrača. Usledio je poraz u Lazarevcu, a tri dana kasnije, i poraz u "Šumicama" od Metaloplastike. Normalno je da je tada bilo nekih problema, s obzirom da su u klubu mislili da možemo više. Ipak, stali su na moju stranu i pružili mi podršku. Otišli smo na desetodnevne pripreme u Kanjižu, verovali da možemo da se vratimo u borbu za titulu i usledila je ta serija pobeda. Kada smo uhvatili priključak sa gornjim delom tabele, priključili su nam se Nenad Peruničić i Rade Mijatović.
Povratak Nenada Peruničića u klub, doneo je mnogo i na igračkom, i na organizacionom planu?
– Sigurno. Mi smo od mladih igrača pokušavali da napravimo lidere, ali nije išlo. On je ono što nam je najviše trebalo. Veliki igrač i čovek, pravi lider na terenu. Čovek koji vodi igru, u koga svi imaju veliko poverenje. To je rezultiralo pobedničkom serijom.
Ko je po vašem mišljenu, najviše napredovao od igrača tokom ove superligaške godine?
– Veliki broj igrača je imao napredak u igri. Najviše je pokazao Žarko Pejović, koji sticajem okolnosti napušta klub na kraju sezone. Zadovoljan sam i krilima, Vukasom sa jedne, i Pavlovim, i Miloševićem sa druge strane. Takođe, moram da pomenem golmana Aleksića, koji je rapidno popravio formu u drugom delu sezone. On je u paru sa Radetom Mijatovićem dosta napredovao, i bio pravi stub odbrane, kada je trebalo. Svi su dali svoj doprinos osvajanju pehara. Mi smo na početku sezone imali jedan sastanak, na kome sam svakome pojedinačno, naglasio šta treba od svojih individualnih karakteristika da iskoristi i koje su njegove mogućnosti. Ono što oni poseduju, morali su da na najpozitivniji način prenesu na teren. Svaki igrač je priča za sebe. Momci su to ispoštovali. Jako sam zadovoljan ozbiljnošću i zalaganjem. Nije bilo nikakvih problema.
Sezona će biti upamćena i po tome, što je nekoliko, uslovno rečeno klinaca, dobilo šansu u prvom timu. Dugo ste radili sa mlađim kategorijama u klubu i nekako je prirodno da ti momci kod vas dobiju šansu. Prava ste osoba za odgovor na pitanje – Kakva je budućnost Crvene zvezde?
– Mladi igrači su dobili šansu i kroz prvenstvene, ali i seriju prijateljskih mečeva. Oni su takođe dali doprinos osvajanju ove titule. Zvezda ne mora da brine za budućnost, jer ima talente poput Draška Nenadića, koji je vanserijski i može da izraste u velikog igrača. Tu su Nemanja Zelenović i Aleksandar Stojković, koji su dobijali šansu i sigurno da će i za njih biti prostora u narednoj sezoni.
Kakvi su planovi za narednu sezonu, pod uslovom da i sledeće sezone predvodite crveno-bele? Ko odlazi, ko ostaje?
– Moji planovi su vezani za Crvenu zvezdu. Imam neki interni dogovor sa Upravom kluba, da ostanem i u narednom periodu. Nadam se da će tako i biti. Ono što Zvezdi treba, jeste levi bek, zamena za Pejovića. Treba nam još jedan iskusan igrač na srednjem beku i treba popuniti poziciju desnog krila. Takođe, posle odlaska Radeta Mijatovića, radićemo na dovođenju još jednog kvalitetnog golmana. Imena postoje i radimo na tome da ih dovedemo u klub.
Nadamo se da se neće ponoviti situacija sa početka ove sezone, kada je srpski šampion, jedna Crvena zvezda, dva puta gostovala u Belorusiji u kvalifikacijama za Ligu šampiona, zbog nedostatka finansijskih sredstava ili čega već…
– Samim dolaskom Nenada Peruničića, kao čoveka koji želi da digne klub na jedan viši organizacioni nivo, mislim da se to neće desiti. Dolaskom Nenada Maksića i nadamo se još nekih kvalitetnih igrača, bićemo spremni za kvalifikacije Lige šampiona. Verujem da ćemo u oba meča biti domaćini, a ne gosti.
Kakav je kvalitet rukometa u Superligi?
– Kvalitet igre se nekako održava. Dobra je stvar što veliki broj mladih igrača dobija šansu u svojim klubovima. Ako ti klubove uspeju da zadrže te igrače u svojim sredinama, ako im stvore uslove za dalji napredak, ova liga može biti mnogo kvalitetnija. U tom smislu, bilo bi dobro smanjiti broj klubova, da se sav taj kvalitet skoncentriše u organizaciono i finansijski ozbiljnije sredine. To bi dovelo do kvalitetnijeg takmičenja i višestruke koristi za srpski rukomet.
Ko su igrači iz drugih klubova, koji su ove sezone zapali za oko?
– Ima dosta igrača. To su sigurno levi bek Maksimović iz Bačke Palanke. Pivotmeni Perović i Milinović su pokazali određeni kvalitet, koji mogu da nadograde na evropski nivo. Od golmana, tu su mladi čuvar mreže Partizana, Tomica Stojković i golman Sintelona, Abadžić. Za mene prijatno iznenađenje je mladi bek Partizana, Abutović, koji može da izraste u svetskog igrača.
Koliko imate godina?
– 36.
Treneri iz vaše generacije se u Srbiji još nazivaju početnicima?
– U poslednje vreme mediji nisu adekvatno pratili Crvenu zvezdu, ne znam iz koji razloga, pa možda šira javnost i nije stigla da me upozna. Mnogi ne znaju da se trenerskim poslom bavim već 14 godina. Počeo sam u RK "BASK", gde sam, radeći sa mlađim kategorijama, ostvario zapažene rezultate i izveo na put buduće reprezentativce i osvajače medalja u raznim kategorijama. Radio sam dosta u reprezentativnim kampovima, u nekoliko navrata proglašavan najboljim trenerom od strane RSB-a. Učestvovao sam u formiranju i plasiranju u viši rang nekoliko klubova iz Beograda (Primus, Pobeda, itd). Nažalost, u Srbiji se uspeh vezuje za godine starosti, a da se prethodno ne pogleda, šta je neko radio. Biografija jednog trenera, kao da nije ni važna. Kod nas je uspeh, nažalost, neuspeh. To je jedan veliki problem, sa kojim moramo da se suočimo.
Kako se osećate posle osvajanja titule?
– Dok ne podignem pehar, nemam osećaj da smo ga osvojili. Imamo još tri utakmice do kraja. Sigurno je da sam prezadovoljan, što sam kao debitant na trenerskoj klupi u Superligi, u svojoj prvoj sezoni stigao do titule. Zadovoljan sam igračima, koje sam trenirao, kao i saradnjom sa Upravom kluba, i nadam se da ću nastaviti da radim svoj posao. Nadam se da ću imati svoju ulogu u stvaranju jedne velike, evropske Crvene zvezde u narednom periodu i spreman sam za tako nešto.
preuzeto sa rss.org.yu
