Balkan Handball

Urlik Vilbek : "Recept je prost"!

Malo je reći da je
alfa i omega danskog rukometa. Sa muškom reprezentacijom je došao do prve
zlatne medalje u istoriji. Posle tri uzastopne bronzane medalje na Evropskim
prvenstvima, sa ovim momcima je uspeo da osvoji zlato. A da neko ne bi pomislio
da je ovo njegova prva zlatna medalja, ovo je četvrta u zbirci. Pre nego što je
pre tri godine preuzeo muškarce, dugo je vladao ženskim rukometom. Sa ženskom
reprezentacijom je osvojio EP 1994, EP i Olimpijske igre 1996, i svetsko zlato
1997. godine. Pored toga, ima i po dve srebrne medalje sa evropskog i svetskog
prvenstva, kao i jednu bronzu sa SP-a. Jednom se sapleo u Ligi šampiona,
vodeći Viborg, kada je u finalu bio bolji slovenački Krim. Tako, posle žena,
našao je pravi recept i kod muškaraca. Pitali smo ga da nam ga kaže. Kaže da je
preprost: "Samopouzdanje i velika odlučnost da ispuniš zacrtano". Mnogo je
vremena posvetio psihološkoj pripremi igrača.

Kakve vas emocije
ispunjuju? Sada ste i sa muškom reprezentacijom stigli do krova Evrope?

– Celo telo se
smeje, tako bi najradije opisao svoja osećanja. Danska je država u kojoj volimo
rukomet, zato mi je posebno drago što smo pisali istoriju i osvojili zlato. Još
me raduje to, što smo ljudima pred polazak obećali da ćemo se vratiti sa
zlatom.

Danska je četiri
godine zaredom, na evropskim i svetskim prvenstvima gubila u polufinalu. Da li
ste mislili da će tu i ovoga puta biti vaš kraj?

– Zakleo sam se da
moram nešto da promenim, kako bi ta agonija prestala. Zato sam zajedno sa momcima
pravio psihološke igrice, kako bi u glavama napravili taj „preskok".
Razgovarali smo samo o pobedama i zlatnoj medalji. Recept je bio prost.

Kakve su bile te
igrice?

– Na treninzima smo
se zabavljali. Igrali smo sve drugo osim rukometa – odbojku, fudbal, itd. U
svakom takmičenju smo pravili ekipe i igrali polufinale. Oni koji su gubili,
morali su da napuste parket i odu kući sa treninga. Sve smo radili po
filozofiji da nas treće mesto ne zanima. Stalno smo pričali samo o zlatu, kako
bi bronzu izbili iz glave.

Podelili ste i
„ministarska mesta" unutar ekipe?

– To smo počeli
prošlog leta. Imali smo osam ministarstava sa po dva ministra. Svako je imao
svoje zadatke. Imali smo i ministra turizma, tako da je on svaki put, na svakom
putovanju, morao da pripremi nešto o mestu gde smo išli. To je super stvar za
izgradnju timskog duha.

Od uspešnog ženskog
selektora preselili ste se na mušku klupu. Osećate li razliku?

– Mislim da nema
velikih razlika. Možda to, što je u muškom rukometu veća konkurencija, što više
reprezentacija konkuriše za vrh. Pogledajte, jedna Rusija je završila kao 13-ta
i otišla kući. Ipak, nema nekih krupnih razlika.

Na prvenstvu ste
dva puta igrali sa Hrvatskom. Da li ste posle ubedljive pobede u grupi (30:20)
verovali da se tako nešto može ponoviti i u finalu?

– Ne. Nisam verovao
da se takve reprezentacije kao što je Hrvatska mogu pobediti dva puta sa takvom
razlikom. Ipak, znao sam da je samopouzdanje na našoj strani, zato što smo
dobili nekoliko utakmica zaredom i to ubedljivo. Nisam pogrešio, sve je išlo
prema planu, finalni meč smo imali skoro čitavo vreme pod kontrolom.

Da li ste očekivali
da vam rival u finalu bude baš Hrvatska?

– Ne, mislio sam da
će to biti Francuska.

Sa prvi mestom na
EP-u, kvalifikovali ste se za OI u Pekingu…

– Lepo nam je
došlo, da ne moramo igrati u teškoj kvalifikacionoj grupi, gde su sada
Francuska, Španija, Tunis i Norveška. Jako sam srećan što nas nema tamo.

Verovatno ćete u
Kinu ići sa istim timom?

– Nisam siguran. U
žiži interesovanja su mi dva mlada, izuzetno talentovana igrača. Ako se budu do
tada dovoljno razvila, biće pozvani. Naravno, i na Olimpijskim igrama idemo na
zlato!

 

 

Maja Mastnak (www.sportal.siol.net)
Prevod sa slovenačkog – Ž.B

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *