Balkan Handball

KOLUMNA: Mercedes klasa iz Ivanić Grada

PIŠE: Žika Bogdanović

Kada bi, kao u auto industriji, neko u rukometu davao garanciju da će Domagoj Pavlović ostati zdrav i prav naredne tri godine, svako iz klase „Mercedes klubova“ bi morao da ima takvog igrača u svojoj ergeli. Svako, Kil, PSŽ, Vesprem, pa i Vardar, ako ostane u toj ligi i posle leta. Dečko iz Ivanić Grada pokazuje na kojoj voltaži bi trebalo da igra Zagreb kao vrhunska ekipa. To nije isti tim sa njim , niti su bekovi oko njega isti igrači kada ih on ubaci u „petu“. Takvi kao Pavlović često brzo sagore, a njegov kamikaza stil, koliko poguban po protivnika, najpogubniji je po njega. Gde bi bio da ga povrede nisu ometale do sada, može se pretpostaviti, ali pitanje je da li može drugačije? Takvi profili sa oklopom ne igraju. Ne funkcionišu drugačije. Zato i kratko traju, ali rukometu daju ukus i miris. Daju utisak da si bio negde i gledao nešto, a ne samo puko posmatrao, sve češće besomučno udaranje netalentovanih bradatih dvometraša kojima je samo jedna stvar strana – lopta. Sličan njemu je i primer Marija Vuglača, koga čeka 11. operacija. Isto igrač sa „iks faktorom“, ali….efektnije od „o Bože“, je OMG…

Zlatko Saračević je trgnuo Zagreb. Plasirali se u TOP 16 ili ne u foto finišu sezone, ruka trenera se vidi. Sarač je  dobio šansu i drži je, za sada, čvrsto sa obe ruke. Svestan je koga je sve mašina samlela pre njega i da su u hrvatskoj prestonici treneri najpotrošniji materijal. Peto mesto na Evropskom prvenstvu na domaćem terenu, označilo je i kraj „zlatnog doba“ hrvatskog rukometa. Zagreb je već počeo da deluje „iz drugog plana“, a ni reprezentacija neće moći drugačije do kraja olimpijskog ciklusa na kojima su organizatori sve redom velesile poput Nemačke, Danske, Švedske, Norveške. S tim što je sada pritisak na drugima.

Lupiti o ledinu nije strašno, ako znaš zašto si lupio. Mi to kolektivno ne znamo u većini slučajeva, tako da… bez brige.