„Žena, majka, kraljica“ – 0/0

Ako se i očekivalo čudo od povratka Bojane Popović na rukometne terene, pristalice teze da se godine ne mogu vratiti mogle su da potvrde svoj stav u 60 minuta protiv Španije. Jedna od najboljih rukometašica svih vremena, posle četiri godine pauze u zvaničnim mečevima, uspela je da napravi razliku na terenu, ali u korist protivnika. Legendarna Nišlijka, koja je u sastav Dragana Adžića ušla kao zamena za povređenu Mariju Jovanović, nije pružila „sigurnu ruku“ svojim saigračicama, već naprotiv, bila je najnervoznija na terenu, gotovo i bez učinka, ako se na jednoj strani svedu sve tehničke greške koje je napravila, a sa druge par iznuđenih sedmeraca i asistencija.

Za bilo kakav zaključak, prerano je.  Četiri godine odsutnosti sa najveće rukometne scene ne mogu se tek tako nadoknaditi. Svaki patriotizam ima svoju cenu, pa i legenda o najboljoj rukometašici u XXI veku mogla da bude naružena nakon turnira u Riju.

I kada joj nije išlo, Popovićka se trudila, kidisala na gol, tražila šansu. Glava još uvek cilja visoko, ali telo je nešto drugo. Koliko će 36-godišnji levi bek uspeti da izbalansira sve i bude od koristi timu – koji prirodom stvari u njoj vidi lidera, kazaće već naredni meč sa Angolom.

Prijateljske i zvanične utakmice su dva različita sporta. I Dragan Adžić ima delikatan zadatak da Popovićku „postavi na svoje mesto“. To sigurno nije ona koje je imala u Londonu, a gde je mera, to najbolje zna „mister ženski rukomet“ . Od toga će umnogome zavisiti hoće li Crnogorke napraviti nešto veliko ili zaboraviti brzo avanturu započetu pre pre noći na Marakani.