Intervju nedelje - Miladin Kozlina!
Datum: 26.11.2007
Malo je
rukometnih sredina u Evropi, kakva je Celje. Zbir velike posvećenosti ljudi iz
lokalne privrede, koji su stali uz klub, neverovatnog fanatizma navijača i
sistematskog rada sa mladim rukometašima, napravio je od Celja u poslednjih 15
godina, evropskog velikana o kome se sa velikim respektom govori u najvišim rukometnim krugovima. Jedan od
najnovijih izdanaka celjske rukometne škole, dečko koji je sa 24 godine osvojio
sve što se može osvojiti, počev od Lige šampiona i Superkupa Evrope 2004.
godine, Miladin Kozlina, veruje da su godine slavlja tek pred
Celjem. Odrastao
u Celju, potvrđuje nam da igra u najboljoj sredini u Evropi i ne vidi
drugi klub za koji bi igrao. Razgovorali smo veče pred odlučujući
susret sa Gumersbahom u Ligi šampiona.
Dok sam prošle sezone gledao meč polufinala kupa kupova
između Bosne i Hamburga u prepunoj “Skenderiji” putem Eurosporta, siguran sam da
nisam bio jedini televizijski gledalac, koji je tada preko usana prevalio “gde
je bio ovaj čovek do sada?”. To naše kolektivno pitanje je bilo upućeno golmanu
Bosne, a danas slovenačkog Kopera, Enidu Tahiroviću(36), zvanično najpopularnijem
i najboljem sportisti Bosne i Hercegovine u godini za nama. Kada se karijera
rađala u rodnoj Bijeljini, ratni vihor ga je oterao u Austriju, pa u Nemačku, gde je
dugo vremena igrao rukomet i radio, uporedo. Onda je rešio da se vrati kući.
Tada je sve počelo… 
Za samo 21 godinu života, tri
titule šampiona Srbije, kadetske titule Evrope i Sveta, i oreol najboljeg
igrača Srbije. Posle ere Nenada Peruničića devedesetih, čini se da niko tako
nije ušao u srce zvezdinog “Severa” i uši površnih poznavalaca rukometne igre,
kojima u sećanju ostaje samo kvalitet. Interesantan medijima zbog svoje igre i ponašanja,
poslednjih godina je trgao iz letargije novinarska penkala i učinio da se o
rukometu piše kao sportu za koji ima nade. Petar Nenadić(21), posle teške
povrede kolena, koja ga je odvojila od terena čitave prošle godine, vratio se
rukometu, čini se još čvršći u želji da uspe. Crvenu zvezdu i Beograd,
zamenio je relativno nepoznatim Alhesirasom, ali poznatom zemljom, Španijom i
ASOBAL-om, po mnogima, najjačom ligom sveta.
Da se bavi nekim popularnijim sportom ili da je rukomet u Srbiji na nekom
višem nivou, epiteti tipa „bombardera sa Bukulje“ ili „Terminatora“ lako bi se
lepili za njegovo ime. Ovako, jedan od najboljih levih bekova Evrope, jedan od
najboljih strelaca Bundeslige drugu godinu za redom, čovek koji je ušao u
istoriju najbolje rukometne lige na svetu, posle 16 golova datih najjačoj
svetskoj ekipi, Kilu, još uvek nije u potpunosti poznat široj domaćoj javnosti.
Kao sajt, tu smo da menjamo stvarnost i da ispravljamo greške. Vreme je da predstavimo
Momira Ilića(26), dvometraša iz Aranđelovca, igrača najtrofejnije rukometne ekipe u istoriji rukometa,
nemačkog Gumersbaha i jednog od predvodnika nove srpske reprezentacije.
SERBIA 30.
CROATIA 30.
SLOVENIA 32.
BIH 22.
MACEDONIA 27K.
MONTENEGRO 6K.
ROMANIA 26.
