Intervju nedelje - Mladen Bojinović!

Ako krenemo u čitanje forumaških komentara, stekao bi se utisak, da ga mnogi ne vole, ali samo oni koji ga lično poznaju, znaju o kakvom je čoveku reč. O igračkim kvalitetima, govore titule i klubovi u kojima je igrao. Mladen Bojinović(31), čovek zanimljivog duha i još zanimljivije karijere. Iz ratnog vihora Banjaluke, preko Jagodine, beogradskog „Partizana“, Bidasoe, Ademar Leona i Barselone, koju je „dobrovoljno“ morao da napusti, jer je njegov gol izbacio Španiju sa SP-a 2001. godine, sve do Monpeljea, sa kojim je uzeo Ligu šampiona 2003. godine. Već šestu sezonu je u centru francuskog rukometa.

Pre mesec dana si potpisao novi četvorogodišnji ugovor sa Monpeljeom. Pominjala se Bundesliga, kao opcija Flensburg?

- Pominjali su se Flensburg, Lemgo i Magdeburg. Flensburg najuporniji, i igrački, i finansijski najzanimljiviji. Međutim, Monpelje! Ja sam građanin Monpeljea. Glavnu ulogu u pregovorima je odigrao bivši gradonačelnik Monpeljea, sada predsednik cele regije Langedo Krasupoljo, na jugu Francuske. To je jedan gospodin, Istoričar, koji zna mnogo o istoriji Srba i voli naš narod. Mene obožava, kao čoveka i igrača, tako da je njegova uloga u mom ostanku u Monpeljeu, presudna. Sa njegove strane je potekla finansijska podrška za izjednačenje ugovora sa Flensburgom, kako bih ostao u klubu.

Da li je to veći ugovor od prethodnog?

- Naravno. Kod Bojinovića je svaki naredni uvek veći(smeh).

Čini se da ste u klubu splasli sa ambicijama? Kil vas je „odrao“ u Ligi šampiona?

- Pa nisu nas odrali, kako odrali? Izgubili smo dve razlike kod kuće, a na strani sedam.

Dobro, „odrali“ ste vi njih. Imate specijalistu za odbranu u ekipi, Teza, koji je na jednoj utakmici uspeo da teško povredi Karabatića i Andersona?

- To je internetska igranka. Napravljena je farsa od toga.

Pa je l’ bilo ozbiljno?

- Pa bilo je ozbiljno na kraju, ali Nikola dobija toliko batina u Bundesligi i ima mnogo gorih startova o kojima se ne priča. To je bila farsa. Istina je da ga je povredio, ali kažem da ima mnogo gorih startova u Nemačkoj.

Braća Žil su ga prebili na utakmici Bundeslige (Hamburg-Kil). Čini se da je njihov stil prefinjeniji?

- Tačno. O tome ništa niko nije pričao. Ulazili su mu u vrat, u glavu, ali ništa.

Da se vratimo ambicijama Monpeljea?

- Nisu splasle, kako splasle. Sve smo dobili u prvenstvu, kod kuće i na strani , i u Ligi šampiona, osim Kila.

U drugoj fazi Lige šampiona, čekaju vas Siudad Real, Gumersbah i Gorenje?

- Svoju šansu ćemo tražiti i boriti se do kraja. Svima će teško biti u Monpeljeu. Kil nas je dobio u jednom teškom trenutku. Stigli smo na nerešeno u toj utakmici, hteli više da pobedimo, nego da zadržimo nerešeno. Izgubili smo. Pre toga je Kil slavio poslednji put u Monpeljeu 1999.godine. Sedam godina pre toga niko nije pobedio u Monpeljeu, i nadam se da neće u budućnosti.

Znači, Siudad Real neće da slavi?

- Neće. Nikada nije, pa neće ni sada.

Posle deset godina ste izgubili titulu u Francuskoj?

- Tako se podesilo. Monpelje je dosadio celoj Francuskoj, a i mi smo im malo pomogli sa nekim glupim utakmicama. Odigrali smo dve nerešene kod kuće, kada je Ivri prešao u vođstvo na tabeli i onda je do kraja sve utakmice lako dobio, skoro dogovoreno. Dobili su devet utakmica zaredom i čestitam im na velikom uspehu.

Ko je najveći konkurent ove sezone?

- Ivri i Šamberi, kao i pre.

Monpelje, idealno mesto za život?

- Idealno mesto za život. Studentski grad, 350 hiljada stanovnika, kraj Azurne Obale, Mediteran. Uživam, iskreno uživam.

Pored tebe je u klubu odrastao Nikola Karabatić, najbolji igrač Evrope? Imao si prilike da ga pratiš od ulaska u prvim tim Monpeljea?

- Nikola je jedan dobar momak i igrač. Sama njegova upornost i htenje, dovela ga je do toga da sa 22 godine bude najbolji igrač Evrope. Ja sam igrao srednjeg, a on levog, kada je ušao u prvi tim. Kulturan momak, sve reči hvale imam za njega. Želim mu puno sreće i zdravlja, da se teže ne povredi, jer igra strašno rizičan rukomet. Non stop je u kontaktu, duelu. To provocira odbrambene igrače. Retki su igrači koji tako igraju. Nadam se da neće imati problema do kraja karijere.

Da se okrenemo malo reprezentaciji. Selektor hvali atmosferu koju imate. Imaš iskustva sa reprezentacijom još od 2000. godine. Bio si sa različitim generacijama u selekciji. Kako ti se čini ova?

- Bio sam svugde i sa svakim. Za sada, ovde je najbolje. Videćemo kako će biti dalje. Nadam se da ćemo što pre da se vratimo na velika takmičenja, jer ova ekipa zaslužuje to. Sve bolje igramo. Potencijal imamo, ambijent je dobar, Savez vodi veću brigu o reprezentaciji i ja im na tome čestitam. Omogućili su nam dobre uslove, sve se pravi za jedan cilj – uspeh. Cilj nije samo otići na Svetsko prvenstvo, već napadati evropsku i svetsku titulu, a ja mislim da za to ima kvaliteta. Mora pakleno da se radi. Nivo koncentracije i mentalne pripreme treba da bude mnogo veći, nego što je.

Razloge smo odavno čuli - mladi igrači, nema puno zajedničkih utakmica u reprezentaciji?

- Nisu bitne utakmice, bitan je pristup svakog pojedinca. Nije bitno da li si igrao protiv Kila, Barselone, pa si sada tu, kao neka zvezda. Moraš biti mentalno spreman da budeš u timu koji želi da bude najbolji, da napada titule! Kao individua, moraš biti spreman da izdržiš sve. Samo tako možemo uspeti. Ja mogu imati 300 utakmica protiv velikih ekipa, ali ako nisam mentalno spreman, daću 10 golova , a mi izgubiti 19 razlike. Kao ja sam iskusan, a mi izgubili.

Kako ti se čini generacija 86’? Šešum, Nenadić, Prodanović, svi ih hvale?

- To je dobra generacija, samo mora da se radi sa njima. Svaka čast, osvojili su to u kadetskoj konkurenciji, ali su Danci to osvajali deset godina, pa ništa nisu uradili kao seniori. Oni moraju da potvrde kvalitet u seniorskoj kategoriji, da bi bilo sve kako treba. Mnogo je bila perspektivnija generacija 80’, koja je osvojila juniorsko u Atini, pa eto, nema ih nigde.

Znam da ti je san da igraš na Olimpijskim igrama. Da li ćeš biti spreman, mentalno i fizički za London 2012. godine?

- Jeste, neostvarena želja, za sada. Ako ne budem imao težih povreda, nadam se. Živim sportski, osećam se dobro, imam dobar rad u vrhunskom klubu. Potpisao sam ugovor na četiri godine, znači do Londona. Monpelje ima velike ambicije samnom, automatski, ja imam velike ambicije sa klubom i sa reprezentacijom.

Posle karijere?

- Rano je da razmišljam. Dok god budem lepo zarađivao i mogao lepo da živim i igram bez poteškoća, biću na terenu. Kad sve prestane, skinuću dres.

Kako koristiš slobodno vreme? Relacija Banjaluka-Beograd?

- Da, tu sam na relaciji. Žao mi je što ne mogu da odem do Jagodine, koja mi je bila odskočna daska za dalju karijeru, kada sam 94’ u jeku ratnog vihora otišao iz Banjaluke. Tamo smo uz jednog ambicioznog trenera, Zorana Bogdanovića, osvojili juniorsku titulu Srbije i Jugoslavije. Opet, sve su to juniorske titule, i moraš da se potvrdiš i u seniorskoj konkurenciji. Iz te sjajne generacije, niko nije više napravio veliku karijeru. Opet se vraćamo na onaj mentalni problem o zadovoljavanju sitnicama. Ja se nisam zadovoljavao, čekao sam svoju šansu. Posle Jagodine, proveo sam u Partizanu četiri godine i posle Španije, evo na kraju, šest godina u Monpeljeu, plus ove četiri, deset.

Srećno, majstore.