Intervju nedelje - Ratko Nikolić!

Zdravo, Ratko! U subotu je pala Barselona u Pamploni 27:26. Da ste izgubili taj meč, verovatno bi se oprostili od titule? Puno ste bodova izgubili od starta sezone.

- Kao što si i rekao, da smo izgubili od Barselone, oprostili bi se od titule, budući da smo već neplanirano izgubili mnogo bodova. Imamo dosta problema sa povredama, 5-6 ključnih igrača je povređeno, što je skoro polovina ekipe. Utakmica sa Barsom je bila “biti ili ne biti” za nas, ali evo, još uvek smo u igri.

Kako ti zvuči podatak da ste tokom cele prošle sezone u ASOBAL-u izgubili ukupno sedam bodova, a ove, posle 12. kola, već šest!? Da li iskreno veruješ da možete stići Siudad Real?

- Prošle godine smo bodove gubili na kraju, sada na početku prvenstva. Mislim da smo završili sa gubljenjem bodova(smeh). Siudad možemo stići, jer se smanjila razlika u kvalitetu između ekipa. Došlo je mnogo kvalitetnih igrača u Španiju. Male ekipe više nisu male, u svakom kolu se desi neko iznenađenje. Liga je duga, videćemo u kakvom će se stanju vratiti igrači posle evropskog prvenstva u svoje klubove? Od toga će zavisiti forma u nastavku sezone.

Hvala Bogu, ti ćeš biti zdrav posle Norveške. Ne moraju u Pamploni da brinu(smeh)?

- Da,da(smeh). Mi igramo te predkvalifikacije za SP, tako da neće biti naporno.

Osim Superkupa Španije koji si osvojio kada si došao u Portland 2005. godine, nema trofeja poslednjih sezona. Da li su nezadovoljni u klubu, s obzirom da su ambicije uvek najviše?

- U klubu su u suštini zadovoljni, jer smo uvek u samom vrhu svih takmičenja. Prošle godine smo igrali finale Lige šampiona protiv Siudad Reala, bili smo drugi u prvenstvu. Uvek smo u završnici. Fali nam i malo sreće da dođemo do trofeja. Sigurno je da ove sezone možemo do trofeja, time bi i ljudi iz kluba bili zadovoljniji.

Kakva je atmosfera u ekipi? Ima li kakva zanimljivost, da izađemo iz klišea?

- Iskreno da ti kažem, nema nekih zanimljivosti ovde(smeh). Najviše se družimo mi sa Balkana, Slovenac(Vugrinec), tri Hrvata(Matošević, Balić, Dominiković) i ja. Balkan mafija, kako nas zovu ovde. Stalno smo zajedno i najviše se družimo između sebe. Imamo u ekipi i Skandinavce.

Čuli smo da je Norvežanin Kjeling čudan momak?

- Odličan je momak, dosta je sličan našem mentalitetu. Dobro priča naš jezik, čak i gramatički dosta pravilno.

Od sledeće sezone u redove Portland San Antonia dolazi i Danijel Šarić. Eto kumova ponovo zajedno u ekipi?

- Da, da(smeh). Nastavljamo druženje iz Zvezde, preko Sintelona i sad evo, Portland San Antonia.

Sa Danijelom dolazi i jedan novi kvalitet?

- Sigurno, kako da ne. Sa njim će biti nova priča.

Plasirali ste se u drugi krug Lige šampiona. Žreb je bio nemilosrdan. Grupa je izvanredna za gledanje i ubitačna za igranje. Flensburg, Hamburg i Zagreb. Čini se da svako može biti prvi i svako može biti poslednji na kraju.

- Imali smo sreće u ovoj prvoj fazi sa Gudmeom, Tatranom i Bregencom. Sada nikako nismo imali sreće na žrebanju. Svaka utakmica će biti teška. Svako svakoga može da pobedi i svaki poraz je korak unazad, budući da samo jedna ekipa ide dalje. Za mene je Zagreb najslabiji tim u grupi, pogotovo kada se budu vratili sa evropskog prvenstva. Dok se budu vratili u formu i oporavili, mislim da će biti kasno. Biće naravno teško u “Ledenoj dvorani” pred 7000 ljudi. Ne plašim se Nemaca, jer smo mi uvek lagano izlazili na kraj sa nemačkim ekipama. Uvek smo ih dobijali. Do kraja će sve biti otvoreno i neizvesno. Sve je moguće.

Čini mi se da delim mišljenje rukometne javnosti ako kažem da ste imali sreće, jer ste izbegli dve verovatno najjače ekipe trenutno u Evropi, Kil i Siudad Real?

- Kil je jako nezgodan i bolje što smo ih izbegli sada. Lakše ćemo igrati protiv Hamburga i Flensburga.

Šta je lakše osvojiti, Ligu šampiona ili ASOBAL?

- Oba takmičenja su jako teška. Ipak, po meni je ASOBAL teže osvojiti.

Iščitavajući sve tvoje izjave u pripremi za ovaj intervju, primetio sam da iz tebe izbija optimizam što se budućnosti reprezentacije tiče. Je ‘l to životni stav Ratka Nikolića ili stvarno veruješ da nam ima izlaska iz krize?

- Znaš kako, ja sam večiti optimista. Napravljena je dobra selekcija, uz još par igrača koji će se priključiti. Tu je nas nekoliko iskusnijih i ovi mladi igrači. Nesrećno smo ispali u baražu od Islanda, za taj jedan gol. Da smo malo bolje odigrali u Nišu, sve bi bilo drugačije. Ipak, videlo se da postoji perspektiva. Same igre protiv jakog Islanda govore da možemo da se nadamo sigurnom prolasku na sledeće SP u Hrvatskoj.

U jednom intervjuu si pohvalio nekoliko mlađih igrača, a sa druge strane, rekao da ako se neki ne promene, ne zaslužuju da budu u reprezentaciji? Ne želeći da izazivamo zlu krv, možeš li nam malo pojasniti tu izjavu?

- Ja sam uvek otvoren i kažem šta mislim. To sam pričao za njihovo dobro. Ima par igrača koji su primer ponašanja i kulture, a bilo je par igrača koji su se u prošlosti ponašali kao da im je to neki klub, gde mogu da rade šta hoće. Treba imati jedan odnos, kodeks ponašanja prema reprezentaciji. Kada sam ja ulazio u reprezentaciju, znalo se ko šta može, kako sme da se ponaša i priča. Sada stalno čitam u novinama da neko ko je tek ušao u reprezentaciju, pljuje po toj istoj reprezentaciji. To ne može tako. Ja sam pričao sa nekima i oni su se pronašli u toj priči. Rade na tome da se poprave. Sigurno je da imaju i rukometni kvalitet. Talenat nije sporan.

Godinama si u Španiji. Kako ti zvuči da najbolji strelac ASOBAL-a, Čutura, nije dobio šansu u reprezentaciji?

- Svaki selektor ima svoju viziju igrača. Da li sam ja za Cvetkovića ili nisam? Ja igram za Srbiju, ne igram za Cvetkovića. To je moja reprezentacija. Mogu da kažem da se vidi pomak u igri. Dobro se radi i to je pravi put. Kada pogledamo kako smo pre dve godine lagano izgubili od Čeha, sedam razlike kod nas, kod njih osam, devet? Međutim, sada smo od vrhunske repke kao što je Island ispali za jedan gol. Napredujemo i siguran sam da ćemo u junu izboriti plasman za SP u Hrvatskoj. Ako se ne budemo plasirali, to bi bila prava katastrofa. Bilo bi to četvrto veliko takmičenje na kome ne bi učestvovali.

Ti si pivotmen, čovek koji voli da igra odbranu. Kako ti izgleda to što reprezentacija konstantno prima po 40 golova? I vi u Portlandu igrate “moderan rukomet”, ali teško da ikada primite preko 30?

- Mi nikada ne primimo 30. Evo sada protiv Barselone 26. Kada igraš protiv skandinavskih reprezentacija, to nije rukomet, već jurnjava po terenu. Samo trčiš, tu se odbrana i ne igra. Na Islandu je bilo strašno, samo smo se jurili po terenu. To se danas naziva modernim rukometom. Možemo ga tako nazvati.

Nosioci igre reprezentacije su iz Aranđelovca?

- Došlo je naše vreme(smeh). U ovom trenutku je tako, Moša(Momir Ilić) i ja smo sada jedni od starijih u reprezentaciji.

Jel si zadovoljan onim što si postigao do sada u karijeri? Trideseta godina, igraš u vrhunskom klubu?

- Mogu ti reći da jesam. Voleo bih nešto da napravim sa reprezentacijom, ali biće teško. Gledam, sve se pripisuje uspesima SFRJ. Ma kakve medalje ljudi, mi nemamo ništa! Mi smo nova država. Stalno se priča, gde smo bili nekad, a gde smo sada? Onda bi svako mogao sebi da piše te uspehe, i Hrvati, i ostali. Nekada smo bili Jugoslavija, sada smo samo Srbija. Treba da krenemo od početka. Vidim, svašta se piše po novinama. Samo se priča o smenama, non-stop neke trzavice. Neću puno da hvalim, ali sada u ovom trenutku sa Marjanovićem na čelu, ja sam ovog leta bio prezadovoljan radom Saveza. Dođeš, čeka te oprema, dnevnice, putni troškovi. Hoteli su bili vrhunski, sve je bilo fenomenalno.

Pominje se dolazak Dragana Škrbića na čelo Saveza. To je sada jedna vrste pitalice, budući da je počelo da se priča o toj soluciji, da bi sada sve odjednom utihnulo?

- Za to sam čuo iz novina. Škrba je Škrba, veliko ime. Čovek ima svoj posao u Španiji. Ne znam kako će to uskladiti, jer bi morao da se vrati u Srbiju, da bi vodio Savez. Ja to pozdravljam. Voleo bih da se vrate svi rukometaši, da dobiju funkcije ako je to moguće i ako je za dobrobit rukometa. Podržavam svaku takvu mogućnost.

Gotovo jednak vremenski period si proveo u Crvenoj zvezdi i Sintelonu. Kada bi se ti jednog dana vraćao, koji je to tvoj klub u zemlji?

- Zvezda, Crvena zvezda(smeh).

Pored reprezentacije, svakom igraču je želja da osvojio Ligu šampiona?

- San mi je da uzmem Ligu šampiona. Imam ovde još dve godine ugovora i najverovatnije ću da produžim na još dve, tri godine. Uvek smo u vrhu evropskog rukometa, verujem da ću je osvojiti do kraja igračke karijere.

Je l’ ti lako da igraš na crti kada imaš najboljeg “pakera” na svetu u timu, Ivana Balića?

- Pa dobro, malo je teže sada, jer se sve ekipe orijentišu na nas dvojicu. Na početku je sve išlo super, međutim sada se sve promenilo i ne možemo više tako lako da prolazimo. 90% lopti dobijam od Ivana. Kada je najteže, kada se lomi rezultat, igramo nas dvojica. To protivnici znaju, sve nas više zatvaraju i to predstavlja problem.

Kakav je Ivano lik?

- Ivano je dobar lik, malo povučen. U suštini je laganica(smeh). Kod njega nema nervoze, sve je polako, opušteno.

To se vidi i na terenu. I pored onoliko batina, uglavnom ostaje smiren.

- Da, da, nema gotovo nikakvu reakciju.

Spadaš u sam vrh svetskih pivotmena. Ko su pivotmeni koje ceniš?

- Škrbić i Švarcer. Dosta sam stvari naučio od Škrbe u reprezentaciji. Ja sam bio klinac, gledao sam šta to on radi. A Švarcer, njegov stil mi se najviše sviđa. Ima čovek 40 godina, trči kao dečko od 18 godina. Strašan igrač.

Da, upravo su to isticali igrači Partizana koji su imali neprijatno iskustvo u Kupu kupova kada su se nameračili na Švarcerov “Rajn Loven”. Imaš li nekog posebnog rivala, nekog protiv koga ti je najteže da igraš ili se spremaš za duele sa njim?

- Zatekao si me sa ti pitanjem, nikada nisam razmišljao o tome. Nema nekog rivaliteta, nemam neki derbi ni protiv koga. Ako se gleda tako, svaka utakmica je puna batina i batina, što je normalno.

Kako se oporavljaš od batina?

- Treba mi jedan čitav dan da se oporavim. Imamo tu i jedan spa centar u koji odlazimo posle svake utakmice da se opustimo. Sauna, đakuzi, to mi baš prija.

Kako se živi u Pamploni?

- Lepo je ovde. Pre sam bio u Altei na jugu, gde je u decembru 20 stepeni, ne treba ti jakna. Ovde ima i snega i kiše, ali mi prija. Imaju super hranu, španska kuhinja je neverovatna. Dosta je slična našoj. Grad ima 200 hiljada stanovnika. Tu je i fudbalski klub Osasuna.

I bikovi, čuveni San Fermin?Jesi li bio na toj fešti?

- To je u julu. Nisam još uvek bio, nema trčanja. Mogu samo gledati, ali trčati nikako(smeh).

Piše u ugovoru, ne sme se trčati ispred bikova(smeh)?

- Piše, piše(smeh). Ma kakvi, to dođu ovde turisti Skandinavci. Napiju se i trče. Inače, ovde više niko ne trči.

Negde sam pročitao da navijaš za Osasunu? Par godina je tu igrao Savo Milošević. Postali ste dobri prijatelji?

- Savo mi je bio u poseti pre dve nedelje. Bio je ovde tri četiri dana sa familijom. Baš mi je žao što više nije tu. Bili smo komšije i po ceo dan zajedno. Savo je prava ljudina. Ja sam ga znao samo sa televizije. Upoznali smo se u Pamploni i jako dobro družili.

Je l’ i dalje gledaš Osasunu?

- Ne idem, ne gledam, bojkotujem, zato što Savi nisu produžili ugovor. Nisam išao ni na jednu utakmicu posle toga. Evo večeras su pobedili, mada su slabi ove godine.

Vezuješ svoju budućnost za Španiju. Bundesliga nije opcija?

- Uživamo u Pamploni. Španija mi odgovara kao zemlja i ne razmišljam da je menjam.

Gde vidiš sebe posle igračke karijere?

- Svi planovi su mi vezani za sport i rukomet. Bilo bi glupo da sedim i ne radim ništa.

Je l’ to vezano za srpski rukomet?

- Da, voleo bih da se vratim. Nadam se da će se nešto promeniti. Ako se ne promeni, ostaću ovde.

Otišao si iz tadašnje jake Superlige, igrao vrhunski rukomet u zemlji, imao jake utakmice. Da li pratiš ovo što se sada zove Superliga?

- Nadam se da će država doneti taj zakon o sportu, da ljudi pronađu interes da ulažu u sport, naročito u rukomet, koji sada stagnira. Očekujem da će sponzori posle plasmana na SP u Hrvatsku, krenuti da ulažu u naš sport. Jedino tako se može podići kvalitet. Zašto mi da ne napravimo jednu ekipu, kakve imaju države u okruženju? Celje je u Sloveniji, Hrvatska ima Zagreb, Bosna, koja nikada nije igrala na velikim takmičenjima ima “Bosnu” iz Sarajeva, u Makedoniji postoje dva ozbiljna kluba, a mi koji smo tu najveći, nemamo ništa. Što da se ne vrate neki igrači. Evo, sada se Perun vratio i krenulo je nešto sa mrtve tačke.

Kako ti izgleda povratak Peruničića u Zvezdu?

- Sigurno da je pozitivno. Evo, sada protiv Tarketa u Bačkoj Palanci, bilo je 1000 ljudi, koji su došli zbog Peruna. Do sada su na tribinama imali 100, 200 ljudi. Pre neki dan je bio i TV prenos. Dobro je i zbog Zvezde, jer će uzeti titulu. Prava stvar za rukomet. Tu je i mali Mijatović, koji je dobar golman.

Biće nezanimljivo prvenstvo. Svi su očekivali totalnu neizvesnost do kraja i titulu koja će otići van Beograda?

- Znači Perun je pokvario sve? Perun je pokvario sve što se vratio(smeh).

Za kraj, stereotipno, ali neophodno pitanje o balkan-handballu. Kako ti se sviđa naš sajt?

- Redovan sam, redovan sam. Danijel(Šarić) mi je rekao da postoji sajt. Od tada vas stalno posećujem. Dobre su informacije, ažurne. Zanimljivo je i nadam se da će biti još bolje.

I mi se nadamo. Ratko, puno sreće u borbi za trofeje...