Komentar EP-a - Profesor Branislav Pokrajac!

Veliko takmičenje kao Evropsko prvenstvo je pravo vreme da popričamo sa čovekom, koji i kao igrač, i kao trener, ima osvojene zlatne olimpijske medalje. Profesor Branislav Pokrajac je u razgovoru za Balkan-Handball.com, prokomentarisao prvi deo takmičenja u Norveškoj, šanse pojedinih reprezentacija, a osvrnuo se i na protekle pretkvalifikacije za naredno Svetsko prvenstvo u Hrvatskoj, u kojima su uspeha imale sve tri reprezentacije sa prostora bivše Jugoslavije.

Profesore Pokrajac, dobro veče. Završena je prva faza takmičenja na Evropskom prvenstvu u Norveškoj. Kakav je vaš komentar?

- Kao i na svakom velikom takmičenju, postoji puno ekipa, gde svaka svaku može da dobije. To je sudbina i zanimljivost svakog velikog takmičenja. Jedna utakmica može da te izdigne ili potopi. Postoji deset ozbiljnih reprezentacija, a sada je pitanje, ko može da napravi kontinuitet igara i sa druge strane, ima tu sreću, da ne naiđe na konkurenta, koji mu ne leži. Prošle godine su, na primer, Hrvati naleteli na Francuze i ostali bez medalje.

Da prokomentarišemo neke selekcije. Poljska je na ovo prvenstvo došla sa pričom da je „spremna za zlato“?

- Ovo je za njih prvenstvo istine. Prošle godine su naprasno iskočili u prvi plan. Oni se meni dopadaju. Dobro su selektirani. Možda malo više forsiraju 6:0, mada to ne mora da im bude nedostatak, ako znamo da su nekada Šveđani osvojili 13 medalja sa istom. Nemci takođe igraju „prvenstvo istine“. Znamo za primedbe na domaćinsko suđenje prošle godine kada su postali svetski prvaci. Sada se igra u Norveškoj, pa je ovo prilika za svetskog prvaka da se realno pokaže.

Hrvatska za sada odlično gura. Neki su ih već prežalili pre prvenstva, imajući u vidu sve što se događalo sa povredama ključnih igrača.

- Hrvati posle petog mesta na prošlom SP, i jednog poraza i devet pobeda, žele nešto više. Imaju problema sa povredama, de facto je to tako, ali takva situacija može dovesti do paradoksa, da to bude dobro za njih. U ovakvoj situaciji, oni mogu da smanje pritisak. Pitanje je koliko će moći da izdrže. Za sada deluju kompaktno.

Od malena su nas treneri učili da se lopta prima u punom zaletu prema golu i da nju moramo prenositi brzo oko zone. Izgleda da Ivano Balić ruši sva pravila, jer bukvalno iz mesta, sa vođenjem lopte može da realizuje svaki napad ili asistira.

- To je sve njegova nadogradnja. Kao trener, uvek sam insistirao na tehnici vođenja lopte, koja ti pruža više opcija u napadu. Takođe, on koristi sva moguća kretanja koja se u rukometu mogu koristiti.

Poseduje i tu „košarkašku kreativnost“?

- Ne bih rekao, košarkaška. Nisu oni pametniji od rukometaša. To je njegova kreativnost. Svojim studentima pričam da se više ne trenira tehnika rukometa, već tehnika rukometaša. Pokušaj da razviješ fizički, tehnički, mentalni potencijal svakog igrača pojedinačno. Kod Balića je to na vrhunskom nivou.

Na ovom prvenstvu se ne postiže veliki broj golova?

- Zadnjih meseci se kod nas pominje taj brzopotezni rukomet, ali i dalje stojim pri stavu, da je napad najbolja odbrana. Kada smo u odbrani, mi i tada napadamo. Hrvati primaju oko 25 golova. Moje je da treniram ekipu da primi 20 golova. Ako primimo 20, lako ćemo dati 21. Ako primimo 35, onda će biti problema. Ovo prvenstvo to pokazuje. Činjenica je da ima više golova nego nekada. Zato što ima više brzog centra i više pasivne igre, koja te tera da budeš aktivniji. Ali to ne znači da je to jurnjava do iznemoglosti, već je i te kako ta igra taktički potkovana. Prvo odbrani, pa idemo dalje. Većina utakmica je na 25-30. Nema ekstremnih slučajeva. Sve su to jake ekipe.

Vaša analiza SP-a u Nemačkoj, govori da reprezentacija po pravilu mora da ima veliki broj zajedničkih nastupa, da bi osvojila medalju. Crnogorci su primer, da možda i sa manjkom kvaliteta, ekipa sa iskustvom može da postigne lep rezultat.

- U merenjima davnih 80-tih, figurirao je podatak da se pre toga nikada nije pojavila ekipa, koja je uzela medalju, ako nije imala 50 utakmica u proseku. Od tada do sada, imamo mnogo više takmičenja, evropska i svetska prvenstva, OI, a sada i kvalfiikacije. Na SP u Nemačkoj, prosek utakmica reprezentacija koje su uzele medalju nije bio 50, već 90. Ima manje vremena za trening, ali se igra više utakmica, što je poseban problem. Francuzi imaju 138, Španci 108. Mnogo je važno i sa kim igraš utakmice. Tunis ima 112 uktamica, ali verovatno na silu sa nekim klubovima, itd. Bitan je i svaki pojedinac. Ako staviš debitanta na srednjeg beka sa dva jaka igrača, onda dva metalna lanca lepiš seloptejpom i pucaš tamo gde si najtanji. Crnogorci su prvi put tamo. Oni su napravili lep rezultat i ušli u drugi krug.

Reprezentacija Slovenije? Čini se da ne mogu da realizuju individualni potencijal koji poseduju kroz reprezentaciju?

- Osvojili su srebrnu medalju na EP kao domaćini, ali je to dovelo i do odlaska igrača, gde nisu mogli više da spremaju kao ranije. Dosta su menjali trenere, čak i igrače. Verujem u Požuna, koji je miran čovek i može fino da ih vodi. U krajnjem slučaju, ima autoritet prvaka Evrope. Bez obzira na rezultat, sviđa mi se nivo i kvalitet njihove igre.

Zla kob rukometa je da je domaćin uvek glavni favorit prvenstva. Norveška?

- I meni to smeta. Imamo primere Slovenije, Tunisa, Nemačke. Sigurno je da će na plasman Norveške uticati to što su domaćini. Oni su odavno krenuli, prvo sa razvojem ženskog rukometa. Sećam se da su dolazili u Srbiju, pa smo ih šetali po klubovima, vodili čak i do Banjaluke. Već godinama pokušavaju da stvore reprezentaciju. Do sada još uvek nisu došli do nivoa sa kojim bi bili zadovoljni. Činjenica je da ulažu u rukomet dugo godina, jer im je dosta važno da naprave ono što su u prethodnoj generaciji imali Švedi, to zajedništvo i atmosferu u reprezentaciji. Igrački, Norvežani više nisu anonimni, za njih zna cela Evropa.

Švedska se vratila na veliko takmičenje posle četiri godine. Interesantan podatak je da Šveđani u svom sastavu nemaju ni jednog igrača iz svog juniorskog sastava, generacije 86’, koja je zvanični svetski šampion.

- Kada neko počne da priča o podmlađivanju, ja sam siguran da taj neko kupuje vreme. Daj mi igrača, pa mi daj 8 godina da napravim ekipu, i onda putujemo za London ili gde već. U reprezentaciji uvek igraju najbolji. Ako zaslužuje sa 16 godina da igra, uzmi ga, ako ima 35, uzmi ga. Nikad se nije desilo da neka juniorska ekipa pređe u seniorsku ili komplet kadetska ekipa u juniorsku. Nekada jednostavno imaš boljeg igrača na nekoj poziciji i mlad igrač ne dolazi do izražaja. To je tako. Kada je Horvat dobio šansu? Kad Džomba i Zrnić nisu mogli da idu u Norvešku. Nema namernog forsiranja, već kod seniora uzimaš pravi kvalitet, koji ti treba. Najbolji primer su Šveđani. Oni su prethodnu generaciju iscedili do krajnjih tačaka, ali su napravili ono što niko više neće napraviti, da na 14 takmičenja uzmu 13 medalja i jedno četvrto mesto. I ovih par godina su cena koju su platili, jer su taj ambijent i fantastičnu celinu držali do neke gornje granice. Kada su došla tri-četiri mlada igrača u postavu, to nije moglo da funkcioniše. Oni imaju divnu ekipu, ali im fali ta kilometraža.

Koja je reprezentacija po vašem ukusu?

- Najviše poštujem Hrvate i Poljake. To je rukomet koji ima šarma , duha, igračke drskosti. Igra se za kolektiv, ali nije sputana individualnost. S tim što mislim da je Hrvatska ekipa koja polako silazi, a Poljska bi mogla da bude ekipa koja je u nadolaženju. Francuzi mi se sviđaju, ali me nekada neprijatno iznenade kada odigraju kruto.

Sve tri Ex-Yu reprezentacije su izborile plasman u junski baraž, a evo, preostale tri su na prvenstvu u najboljih 12 ekipa?

- Uspon Bosanaca je bio za očekivanje, jer je u bivšoj Jugoslaviji, BiH bila uz Hrvatsku i Srbiju, republika sa najboljim rukometašima. Sve ovo što se događalo u zadnjih 15 godina je uticalo da rukomet tamo padne, ali da ima dobrog materijala, to nema nikakve sumnje. Ako naprave dobar ambijent i organizaciju, uspeha će biti. To je vrlo ozbiljan posao, gde su igrač i trener najvidljiviji deo, ali bez potpore svih drugih, slabo se šta može uraditi.

Gledali ste mečeve reprezentacije Srbije sa Izraelom. Ima li razloga za optimizam pred jun?

- Kakav optimizam? Čitam izjave nekih igrača, koji ne bi voleli da dobiju Island u baražu. Oni izgleda ne znaju ko nas čeka u žrebu? To su reprezentacije od 4. do 12. mesta na ovom Evropskom prvenstvu. Ako se pogleda u novine, Island je zadnji u grupi. Eventualno može da pobede Mađare. Ako ih i pobede, Island će završiti 11 ili 12-ti u Evropi, a mi molimo Boga da ne padnemo sa njima. Pa sa kim ćemo? Malo smo pobrkali lončiće. Za naš rukomet je pogubna, a vidim da se to forsira, priča da smo stalno na početku. Ova država ima više od 100 igrača i igračica, koji su za rukomet dobili nacionalno priznanje! Prema tome, mi nismo na početku. Ne prihvatam da mi to neko kaže. Možda je neko na početku, ali onda neka izađe i kaže to, imenom i prezimenom. Jedini početak je da je RSS dobio u opisu svojih poslova brigu o reprezentaciji. Ako bi prihvatili tu priču, šta je onda sa vaterpolom i odbojkom? Da li su i oni na početku? Što Crnogorci ne kažu da su na početku? Oni su u borbama za medalju! Nekada smo bili nezadovoljni rezultatom na velikim takmičenjima, a o pretkvalifikacijama nismo razmišljali. Pripremajući se za veliko takmičenje, moleći Boga da na nekoga ne naletiš i pričom o početku, ne možeš da stvoriš nikakvu korist. Važno je dobiti u junu. To su utakmice istine. Jedan jun je propao, ne daj Bože, drugi. Opet se moraš zamajavati sa Luksemburgom, Belgijom i ostalim velesilama. Ne može se reći samo, „Idemo za London“. Ima puno takmičenja do Londona. Osnovno pitanje je da li vreme koristimo ili ga trošimo?

Kakav igrački potencijal posedujemo?

- Korektan, sa kojim treba puno raditi.

Videli ste naš sajt. Trudimo se da promovišemo rukomet na najpozitivniji mogući način.

- Vidim da se radi baš žestoko. Ima puno tekstova, informacija. Samo izdržite. Nadam se da ćete uspeti da sajt postavite na noge. Ideja je odlična i sve ovo može biti vrlo lepo i promotivno.