Marina Dmitrović - Jedna je Srbija!
Komentarisi ovaj tekstMarina Dmitrović je bez dileme jedan od najboljih desnih bekova u našoj zemlji drugu sezonu zaredom. Marina je rodjena 23.marta 1985. godine u Beogradu. Promenila je nekoliko klubova (Zemun, Crvena Zvezda, Voždovac, Hummel) dok se nije zaustavila u klubu slavne prošlosti, kameleonskog imena koji ove sezone nastupa u Super ligi Srbije pod imenom Radnički Petrol.
Kada i gde si počela da igraš?
- Rukomet
sam počela da igram u Zemunu na betonu, negde pred kraj sedmog razreda.
Trenirala sam odbojku dve godine i jednom prilikom otišla sa drugaricom
rukometašicom na njen trening. Za razliku od odbojke gde samo staneš i
čekaš loptu, svidela mi se ta dinamičnost, duel igra i prešla sam na
rukomet. Čim su me videli, visoka, levoruka, odmah su me stavili na
desnog beka i jedno tri-četiri godine sve što sam radila svodilo se na
tri koraka i šut. Sa mojom konstitucijom to je tada bila moja jedina
obaveza u igri, da šutiram i dajem golove.
- Da,
ostalo je to, mada i dalje radim na odbrani. Što se tiče mene, ja bih
volela da igram i odbranu i napad, da budem kompletan igrač, ali eto to
je taj propust u startu. Sve što sam naučila, sve što sada znam,
naučila sam od Ljube Obradovića kada sam prešla u Hummel. Kada sam
došla to je bila već formirana ekipa koja je dugo bila na okupu i
radila zajedno. Kaća Bulatović, Anja Odradović, Suzana Ćubela, Kaća
Stevančević, Sanja Pavlović, Maja Lojpur, Tanja Vučković, Sladja
Grozdanić… Nisam puno igrala na početku, morala sam puno da radim i
čekam šansu. Imala sam predispozicije, ali sve to je trebalo
nadograditi. Finte, jača, slabija strana, šut odozdo… sve to sam od
Ljube naučila.
- Ljuba
je jedan jedini… Više vremena smo provodili na treninzima nego kod
kuće, to su bili jaki, naporni treninzi, ali smo bile neverovatno
spremne. Dva puta dnevno po dva i po sata, kad nešto ne uradimo dobro
ostanemo i tri, dešavalo se…(smeh) Utakmice smo tada dobijali više na
tu našu spremnost i trčanje nego na bilo šta drugo. Dešavalo se da
napraviš najnormalniji faul ili udješ u igračicu i polomiš je, jer nije
spremna kao ti.
- Sandra
Kolaković me je pozvala pred EP u Švedskoj, debitovala sam na Kupu
Karpata u Rumuniji pre Evropskog prvenstva. Utisci su bili jako
pozitivni, niko nije ništa očekivao od mene, a na kraju sam bila
prijatno iznenadjenje za širu javnost. Bila sam oduševljena, prvi put
sam radila sa starijim, iskusnim igračicama tipa Tanje Medved, sa
kojima nikad nisam verovala da ću igrati. Sve su bile tu da pomognu,
pokažu, puno sam naučila. Sandra je sa nama nije imala klasičan odnos
trener-igrači, sve je bilo na nekoj drugarskoj bazi. Zna dosta, sve
pokaže i nisam imala utisak da je trener tu pored mene.
- Ispali
smo od tih Poljakinja, tako se desilo… Sad jedan duži period nema
takmičenja za nas. Po meni, mlade igračice bi trebalo da dobiju šansu,
da se radi sa njima, da se pravi ekipa koja će ostvarivati rezultate na
duže staze. Ako treba raditi dve, tri godine, napraviti ekipu, ovo
ovako ne ide, ovo hoću-neću da igram ne vodi nigde. Nemam ništa protiv
nikoga, ali nije u redu. Časlav Dinčić me je pozvao na ovo okupljanje u
okviru EHF nedelje i svima nam je prijalo što smo se okupile i
trenirale zajedno. Moje neko mišljenje je da sam tu medju nešto malo
mladjim igračicama, možda treba i da malo sačekam svoju šansu, jer to
tako ide…
- Svi tipuju na Naisu, najviše zbog
osvajanja Čelendž kupa i našeg Kupa prošle sezone. Možda nisu još
uigrane, otišle su Popović i Rogan, došle Damjanović, Filipović i Pop
Lazić, trebaće im vremena. Kikinda mi se čini kao jako
dobra ekipa. Iskusne su, dugo igraju zajedno, ekipa se nije menjala,
došle su im Rajević i Nišavić iz Knjaza.
- Sve
igračice su približno isto godište, treba nam vremena. Mislim da bi nam
puno značila neka starija, iskusnija igračica koja bi držala konce
igre. Veliki problem nam je što igramo u nekim naletima. Igramo dobro
10 minuta, pa padnemo u igri pa opet zaigramo dobro i tako iznova.
Nadam se da ćemo biti bar treći. Sad koliko je to ostvarivo, ne znam,
došao je novi trener, uklapamo se u rad sa njim i on sa nama. Mi smo
uvek bili ekipa koja svima pomrsi račune, po tome nas svi znaju i
pamte. Drugi deo sezone je uvek važniji, ali svakako se nadam da ćemo
učiniti prvenstvo zanimljivijim.
- Izgubili
smo od Medicinara u Šapcu u prošlom kolu. One jesu iskusnije,starije,
dugo igraju zajedno, ali realno gledano po pozicijama, svaku igračicu
posebno, mislim da imamo kvalitetnije igračice i nismo smeli da
izgubimo.
- Teško
pitanje, bilo ih je više(smeh). Ove sezone sa Temerinom. Vodile su celu
utakmicu, imale više želje i volje od nas, ali mi smo ipak pobedile, a
bodovi su jedino što se beleži.
- Desni
bek(smeh). Svaka pozicija je važna i svaka igračica je najvažnija za
tim u odredjenom trenutku na svoj način. Kažu da je golman pola ekipe,
a ovu sezonu Dragica Tatalović brani odlično, možda bolje nego prošlu
pa eto ona nam je pola ekipe(smeh).
- Bila
sam tamo pet dana, sve smo se bukvalno dogovorili. Odgovara njima,
odgovara meni, odigrala sam neke utakmice za njih, što mi igrači kažemo
zadovoljila sve, ali problem je nastao kod mog obeštećenja jer iznosi
čak 70.000 evra.
- Imam
četiri godine ugovora, ovo mi je četvrta sezona, prve dve nisam mnogo
igrala, tek prošle sezone sam zaigrala na nekom nivou i da kažem
uspešno odradila sezonu. Ovo mi je druga godina kako konstantno igram,
napredujem, stičem iskustvo. Ne podcenjujem ja sebe, ali 70.000 evra je
ipak nerealno.
- U
Srbiji ne, nikako. Meni je jako krivo što ulaganja u rukomet nisu veća
jer onda polovina igračica sigurno ne bi odlazila u inostranstvo. Nama
devojke odlaze već sa 17 ili 18 godina. Mislim da je to stvarno rano.
Taman se probiješ, čuje se za tebe, odeš preko i nestaneš, nema te
nigde. Nije pravilo, ali se često dešava.
- Nadam
se da ću otići negde preko, naigrati se rukometa, uzeti neki trofej.
Kada bi ovde bilo dobrih finansijskih uslova nikada ne bih otišla u
inostranstvo. Naravno, volela bih da sa reprezentacijom postignem neki
uspeh, da uzmemo tu medalju, da se to sve poboljša.
- Čula
sam za to. Svako ima pravo na svoje odluke i ja to poštujem. Pa i ja
sam imala sličnu ponudu dok sam bila u Rumuniji(smeh). Bilo je dodji,
uzmeš naše državljanstvo, lakše nam je zbog vize, to se fino i plati…
Iz Olčima je 14 devojaka u reprezentaciji Rumunije, ali ipak ne. Nikad
ne reci nikad, ali ne bih stvarno, jedna je Srbija.
Koji bi detalj izdvojila iz karijere?
- Prošle
sezone kada smo u Beogradu igrali protiv Naise, dala sam gol sa 15
metara! Cela hala je skočila, svi su bili u čudu, ja u najvećem! Dati
gol u same rašlje sa 15 metara Gončarevoj bio je tada blagi šok i za
mene.
- “Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine”… a najbolje peva
Dragica Tatalović, kad zapeva to je kraj!(smeh)
- Niko
posebno, ne obraćam pažnju ko je ispred mene, radim ono što znam i
udarci su samo usputni deo, a ne štede me ni malo(smeh). Evo možda sad
kad smo igrali protiv Naise, Jovana Bartošić je nezgodna, brza, mala,
ali kad uhvati kida.
- Pokaži
na terenu ono što znaš ili ne znaš, sudije rade svoj posao, mi svoj.
Sudija i da pogreši on je to odsudio i tu je kraj, odluku neće
promeniti. Moje je da igram i da ćutim, to tako vidim.
- Tvrdoglavost.
Dupli ovan u horoskopu, kada zacrtam nešto to je tako pa taman se meni
obilo o glavu (smeh). To je nešto što ne volim kod sebe, kažem popusti
malo, ali teško ide…
- Malo
rukomet i košarku u poslednje vreme uz brata i tatu. U familiji su svi
Partizanovci, ali ja još kao mala tvrdoglavi kontraš pa navijam za
Zvezdu.
Neka za sada tako i ostane. Zahvaljujemo Marini, želimo joj sve najbolje u karijeri i još puno onih golova sa 15 metara o kojim se priča.
Z. Radojković
SERBIA 30.
CROATIA 30.
SLOVENIA 32.
BIH 22.
MACEDONIA 27K.
MONTENEGRO 6K.
ROMANIA 26.
