Selektor ženske reprezentacije Srbije, Časlav Dinčić: "Razmišljam o svim igračicama"!

Svako od nas je nekada selektor sa nekim svojim viđenjem igre i različitim ciljevima. Kao najvažnije ciljeve u svojoj misiji i viziji, selektor ženske rukometne reprezentacije Srbije, Časlav Dinčić posebno ističe tri stvari: odlazak na Evropsko prvenstvo, stvaranje kulta reprezentacije i podmlađivanje reprezentacije u hodu. Spisak rukometašica pozvanih na prvo okupljanje ove godine, bio je neposredan povod da kontaktiramo selektora, jer je svakako najkompetetniji da odgovori na pitanja koja najviše okupiraju rukometnu javnost. O pozvanim i nepozvanim igračicama, reprezentaciji, Holandiji i još po nečemu, prvi put za Balkan-Handball govori Časlav Dinčić.

Prvo pitanje interesuje najveći broj ljudi koji prate ženski rukomet, a to je situacija oko Tanje Milanović? Da li ona ne želi da igra, nije vaš izbor ili već nešto treće?

- Ne bih da objašnjavam situaciju u vezi Tanje Milanović.

Moram da nastavim sa imenima...

- Ja moram biti iskren i reći da meni lično ovakva pitanja ne odgovaraju zato što unose nemir koji nam u ovom trenutku nije potreban. Navešću vam jedan primer vašeg razgovora sa Suzanom Ćubelom, koji po meni nije primeran jednom takvom ozbiljnom sajtu.''Slagels te nije zaboravio, prvak Evrope, ali izgleda srpska reprezentacija i novi selektor jeste. Kako komentarišes to što te nije bilo ni na širem spisku repke, koja je pokazala da je prosečna rezultatom u baražu?'' Kao prvo Suzanu niko nikada nije zaboravio, situacija je bila sledeća: dana kada je objavljivan spisak prošle godine za kvalifikacione utakmice sa Poljskom, Suzana je bila 124 strelac danskog prvenstva sa 13 golova. Od odigrana 24 kola, ona je odigrala 6 utakmica. Devojka jednostavno nije igrala zbog povreda i sukoba sa trenerom, a pitanjima se navodi da uđe i u sukob sa selektorom. Kada se bude oporavila od povrede, ona ce biti tu, normalno ako to zasluži svojim igrama kao i odnosom na terenu i van njega. Ima još puno primera počev od Vujina, Kresoje itd. Ja za dvadeset godina u Nemačkoj nisam video nešto napisano gde igrač kritikuje selektora ili reprezentaciju. Jednostavno to ne postoji, a i ako postoji to se ne objavljuje. Navešću vam jedan primer. Mimi Krauze je ispao iz reprezentacije zbog svojih igara, a prošle godine je bio u timu sveta na zadnjem svetskom prvenstvu i to je normalno i niko to ne vidi kao katastrofu. Pa ne mislite valjda da će selektor ili trener zvati lošije igračice i raditi protiv sebe? Ima puno stvari u rukometu o kojima možemo pričati, a ne o igračicama i zašto je ona, a ne neka druga. Ali dobro ja ću vas ispoštovati jer znam koliko su mediji potrebni ovom sportu. I na kraju, zbog vas, zbog javnosti, a pre svega Ćubele i svih igračica, citiraću predsednika upravnog odbora RSS, Velju Marjanovića:,,svako ko želi dobro srpskom rukometu pomoći će na način koji sam odabere,,

I Tanja Medved nije u kombinaciji? Ako i tu postoji neka situacija, objasnite je.

- Tanja Medved je tu. Pozvana je naknadno, iako je sa njom obavljen razgovor pre objavljivanja spiska. Ona je na zalasku karijere, tako da je sa klubom morala da reši neke stvari, a igranje u reprezentaciji nikada nije bilo pod znakom pitanja. Mišljenja sam da će ekipi biti od velike pomoći kako u napadu, tako i u odbrani, jer je ipak iza nje jedno ogromno iskustvo.

Nova imena su Sanja Rajović i Dunja Tasić?

- Svojim igrama i svojim odnosom su zaslužile da budu tu. Sanja Rajović je kompletan igrač koji može da zadovolji i odbrambene zadatke. Njen bivši trener Saja Bošković, kao i sadašnji Dragan Markov imaju samo reči hvale za nju. Dunja Tasić je perspektivna igračica, veoma borbena i požrtvovana, ali još uvek nedovoljno iskusna. Jedna provera, ocena njenih mogućnosti će nama biti od koristi kao i sama činjenica da je tu, daće joj podstrek da još više radi na sebi.

Ceca Ognjenović je ponovo tu. Ane Batinić nema zbog povrede ili nije u planu ni za dalje?

- Sa Cecom je obavljen razgovor gde su neke stvari razjašnjene. Ja mogu da razumem i shvatim njen otkaz u oktobru. Na kraju krajeva to je i jedna od mojih uloga, da rešavam konflikte ako ih ima. Ovde nije bilo konflikata, već po meni neka nesigurnost igračice u sebe. Plašeći se svog statusa u klubu, a posle teške povrede ukrštenih ligamenata, potpisuje papir o otkazu. Sa njom nisam radio tako da ona i nije bila upoznata sa mojim pravilima igre, a jedno od njih je da nema otkaza reprezentaciji (državi) bez valjanog razloga. Nažalost sa Anom Batinić je situacija drugačija. Ona je već par godina u istom klubu, bolje se snalazi, govori jezik, ima više kredita kod Anje Anderson, tako da za nju nemam reči opravdanja. Prošle godine u maju je maltene postavila uslov da mora da bude par dana sa svojima, pa da se tek onda priključi ekipi. Izlazim joj u susret, ona propušta prvu utakmicu sa Makedonkama i stiže za drugu, nedelju dana pred kvalifikacionu utakmicu sa Poljskom. Njeno ponašanje u Nišu nije bilo uvek na mestu, pokušavajući da se bar po nečemu razlikuje od ostalih. Dobra je igračica i meni je žao, ali onako realno ne vidim budućnost u daljem radu sa njom, pogotovo što su se takve stvari dešavale još i u juniorskoj reprezentaciji. Čovek mora da sagleda i ostale stvari, na primer, jedna Katarina Bulatović dolazi pre nje prošle godine u Niš, iako joj je deda bio na samrti. Na putu za Poljsku saznaje da joj je deda umro. I pored toga ostaje sa nama i igra obe kvalifikacione utakmice. Ili jedna Števin, koja uvek daje svoj maksimum, stalno nasmejana, jednostavno pozitivna, kao i Jelena Popovic. Nekada biti tu, ne odlučuje samo rukometno znanje, već i druge stvari, a ja ne mogu prema nikome biti nekorektan, makar i na svoju štetu.

Sanja Damnjanović ispred Biljane Filipović. Zašto, ako se ima u vidu igra i učinak obe igračice u ekipi Naise?

- Po ovome kako je pitanje postavljeno, za vas je Biljana Filipović ispred Sanje Damjanović. Što se učinka tiče, obe igračice su imale svoje dobre ili više dobrih utakmica, tako je Sanja u pripremnom periodu i kasnije imala zavidnu formu, a zadnjih mesec dana, Biljana. Da je Biljana na spisku, mnogi bi se pitali šta je sa Sanjom, zvanično najboljom igračicom Srbije. Za trenera su i neke druge stvari relevantne o kojima ja ne volim da pričam. Za neke protivnike je potrebno kombinovati spore i brze igračice, igračice za razne odbrambene formacije itd. Za mene su obe igračice reprezentativke.

Da li su Marina Dmitrović i Tanja Mišković u planu za drugo okupljanje? Ako ne, zašto. Kako vidite njih kao igrače?

- Kada ovako o imenima, a ja ću vas pitati, zašto me ne pitate, zašto nije tu Ljilja Knežević, Matić, Kresoja, Marinković, Rokić, Vojčić, Budimir, Mladenović, Tošović, i da dalje ne nabrajam. Ali dobro, probaću da odgovorim. Marina Dmitrović je u planu, ali momentalno su ispred nje na toj poziciji Bulatović, Popović i Števin zato što smatram da su u ovom trenutku kompletnije, gledajući odbranu i napad. Što se tiče Tanje Mišković i ona je u planu za naredne akcije. Devojka je imala mnogo pehova sa povredama i ovo je jedna od retkih sezona da konstantno i dobro igra, a i da je zdravlje služi. Takođe je dobar šuter, ali za jednu kompletnu igračicu potrebno je još malo više, počev od odbrane pa do asistencija.

O kojim igračicama ste još razmišljali, ali ovaj put nisu dobile šansu?

- Razmišljam o svim igračicama koje imaju srpski pasoš pa i o nekim koje su recimo iz Bosne kao Gorica Aćimović, igračica Hipobanke.

Pratite li domaću ligu? Koliko utakmica ste videli? I nastupe naših igračica u inostranstvu?

- Pratim sve što se dešava kod nas, u Evropi, kao i u svetu. Rukomet je moj posao tako da sam mu posvećen maksimalno, kao i reprezentaciji Srbije. Kad god sam u Srbiji gledam utakmice, dobijam video kasete, kao i izveštaje o učinku pojedinih igračica. Razgovaram sa svojim saradnikom, Milićem, sa trenerom kadetske reprezentacije, Markovim, kao i sa mnogim trenerima. Postoji takođe mreža ljudi, koji sve to prate, i izveštavaju me. Verujte da sam odlično obavešten o svakoj igračici, kako na terenu, tako i van terena. Normalno je da pratim i naše igračice u inostranstvu, što putem interneta, što putem televizije, a nešto i uživo. Znate, kada čovek ima DSL sa 16.000 Kbit/s, satelitsku antenu sa par hiljada programa i nema problema sa vizom, onda je sve jednostavnije i lakše. Ja nisam jedini selektor u Evropi, koji ne živi u svojoj državi (Alfred Gislanson - Gumersbach - Island, Bogdan Venta - Magdeburg- Poljska, Herbert Müller - Nürnberg - Austrija)

Sledeće okupljanje je u maju Da li je sad možda bilo više prostora za eksperimente?

- Eksperimentisanja nije bilo i neće ga ni biti. Ovo je jedan ozbiljan sistematski rad koji zahteva puno. Polaz za sav ovaj posao su mi dve reči, a to su GDE - ŠTA, što znači gde smo to mi, tj presek stanja, i šta hoćemo. O svakoj igračici, koja je bila na nekoj akciji urađena je neka vrsta analize, gde je desetak parametara meni bitno da bi mogao da pratim njihov razvoj. Šta mi hoćemo, tj šta ja hoću je sledeće: hoću da se kvalifikujemo za Evropsko prvenstvo, napravimo kult reprezentacije i u hodu podmlađujemo ekipu.

Šta očekujete od ovih priprema? Na kom segmentu igre inače najviše insistirate?

- Najbitnija stvar je da igračice dodju zdrave, a i da se zdrave vrate svojim klubovima. Kao i uvek iskoristićemo i ovo okupljanje za uigravanje ekipe. Akcenat ce biti na odbrani 6:0, mada nećemo zapostaviti napad kao i kontru.

Utakmice sa Makedonijom će biti odigrane kod njih?

- Prošle godine smo mi bili domaćini Makedonkama, a ovoga puta će one biti nama.

Kako se vi sa taktičke strane pripremate za protivnika? Imate li dovoljno informacija?

-Još je rano za neke taktičke pripreme ciljano za ekipu Holandije. Sada je period kada se prikupljaju informacije, snima protivnik. Imamo informacija, ali ćemo imati još više za pripreme u maju. Konkretno, Savez je obezbedio obe utakmice iz prošlogodišnjih kvalifikacija Hrvatska -Holandija. Sada u martu igraju u Chebu u Češkoj četvoroboj tako da ćemo i snimke tih utakmica dobiti. Marina Rokić mi je poslala utakmicu GOG-KIF Kolding, gde u GOG-u igra njihova najbolja igračica Pearl van Der Wissel, devojka koja je bila u timu Sveta 2005. Ja sam u januaru gledao Bukstehude, ekipu gde igra jedna od njihovih najboljih igračica, deseti strelac bundes lige, Lemein.

Kakvo je vaše vidjenje reprezentacije Holandije? Igrali ste nedavno sa njima.

- Radi se o jednoj, ne mogu da kažem velesili, ali o reprezentaciji koja je za respekt. Ne tako davno 2005, na SP su bile pete, a i učesnice su EP 2006. Prošle godine su namučile ekipu Hrvatske u kvalifikacijama. Mi smo igrali nedavno sa njima nerešeno, vodili smo skoro celu utakmicu, mada one kao i mi, nisu bile kompletne. Njihovih osam/devet igracica igra u Danskoj, sedam/osam u Nemačkoj, a kvalitet njihove igre zavisiće i od igranja Irene Pusić, Hrvatice sa holandskim pasošem.

Zaječar kao domaćin? Da li ste iznenadjeni promenom, ako se zna da su Niš ili Kragujevac bili verovatno prvi izbor?

- Ja ne mogu biti iznenađen promenom, zato što i sam odlučujem. U dogovoru sa tim-menadžerom Šljivančaninom, kao i ljudima iz Saveza, odlučujemo gde će se igrati i u kom će se hotelu spavati. Ima tu više faktora koji odlučuju: rukometna publika, uslovi (hala - hotel) propagiranje rukometa u ostalim krajevima, itd. Jedan od planiranih gradova je bio i Priboj baš zbog publike. Ne bih imao nista protiv Niša, kao ni Kragujevca koji su se već pokazali kao pravi domaćini.

ZORICA RADOJKOVIĆ