Zlatko Šuša - Grčki rukomet!

Nastavljamo da predstavljamo evropske rukometne lige, u kojima ima puno naših igrača, a koje često u nedostatku informacija znamo da nazivamo amaterskim ili "školskim". Od Olimpijskih igara u Atini, rukomet u Grčkoj je u ekspanziji. O tome i životu profesionalaca u zemlji "Helena" razgovaramo sa Zlatkom Šušom (28), desnim bekom atinskog "Jonikosa".

Zdravo, Zlatko. Imaš veliko internacionalno iskustvo. Igrao si u Sloveniji, Italiji, Portugalu, a od prošlog leta si u Grčkoj. Prava si osoba, koja može da uporedi jačinu grčke lige sa ostalima?

- Ima ovde određenog kvaliteta i velike volje za rad, ali mislim da nemaju stručnost. Ovdašnji rukometaši su borbeni, imaju šlifa, ali struka je problem, naročito kada se radi o mlađim kategorijama. Vidim i po mlađima u mom klubu. Stalno žele da pokupe nešto novo od nas stranaca. Često traže savete. Grčka ima problem sa trenerima, i veliki problem sa sudijama. Možda ima dva, tri trenera na nekom nivou, sve ostalo je jako slabo.

Nema stranaca, trenera?

- Mislim da ih nema.

Kako su raspodeljene snage u grčkom klupskom rukometu? Znamo da Panelinios suvereno vlada već godinama.

- Tako je. Panelinios je šampion nekoliko zadnjih godina i sada je lider prvenstva. Dukas im je veliki konkurent sa Sašom Živulovićem (treće mesto). Trenutno je Kilkis drugi. Tu je i Argus. Po imenima su najjača ekipa, ali nemaju sjajne rezultate, tek su šesti na tabeli. Mislim da bi mogli mnogo više. PAOK nije loš (četvrti), tamo su Mladenović i Bakić. Meni se iskreno najviše sviđa Filipos (peti na tabeli). Igraju brz, najlepši rukomet u Grčkoj. Ono što izdvaja Panelinios od ostalih ekipa je to, što već nekoliko godina ne menjaju sastav, dobro se poznaju i uigrani su, za razliku od ostalih klubova, koji svake godine menjaju igračku strukturu.

Kakav je sistem takmičenja? Igra se plej of?

- Četrnaest ekipa je u ligi. Igra se dvokružno. Poslednje dve ekipe ispadaju, a prve četiri igraju plej of. Priča se da će od sledeće sezone uzeti "slovenački sistem" sa 12 ekipa i razigravanjem za titulu i za plej aut. Rade na smanjenju lige, a priča se da će smanjiti i broj stranaca.

Igraš u Jonikosu. Nalazite se na desetom mestu ligaške tabele. O kakvom je klubu reč? Kakve su vam ambicije?

- Jonikos je jedan od klubova sa najvećom tradicijom u Grčkoj. Imaju dosta trofeja, ali zadnjih nekoliko godina imaju problema, pre svega finansijskih. Cilj je bio opstanak u ligi, jer su prošle godine bili na ivici ponora, 12-ti, pred ispadanje. Imamo dobre mlade igrače, četvoricu u kadetskoj reprezentaciji, takođe neke u juniorskoj. Mogli bi mnogo više, da je boljih finansija. Mi smo deo velikog sportskog društva Jonikos. Nema nekih velikih planova. Velika je razlika u godinama u ekipi. Imamo dvojicu, trojicu igrača od po 30 i nešto godina, a ovo ostalo su klinci od 17, 18 godina. Promenili su nam trenera na polusezoni. No, zadnjih par mečeva igramo sve bolje i bolje. U subotu smo izgubili od Paneliniosa, šampiona, sa tri razlike, ali smo dobro igrali.

Opstanak je izboren?

- Jeste, sad smo mirni.

Jesi li zadovoljan svojim igrama? Trenutno si osmi strelac lige. Postižeš u proseku preko sedam golova po utakmici.

- Pa uvek može više. Nisam tip igrača koji forsira. Volim timsku igru. Kao što znaš, ako nemaš dobrog srednjeg beka, onda se sve svodi na individualnost. U svakom slučaju, može još bolje.

Koliko ima stranaca u Grčkoj i odakle dolaze?

- Ima dosta stranaca. U PAOK-u su Mladenović i Bakić. Imali su i jednog Danca. U Argusu su Maksić, Savić, zatim Slovenac, Rutar.. U Koropiju, golman je Rumun, a od naših Janča i Dolić. U AEK-u, Milošević iz Šapca je na golu. Bio je tu i Mirko Lukić, ali je otišao na polusezoni. U Paneliniosu je Marko Dobrković. Ima i dosta Makedonaca ovde. U Dukasu su Živulović i Žujović. U Filiposu je Pljevaljčić. Ima puno Kiprana, koji ovde studiraju, a izdržavaju se igranjem rukometa.

Da li i u kojom meri, u Grčkoj može da se živi od rukometa?

- Nije da ne može, može, ali nije za poređenje sa drugim sportovima. Sve zavisi od kluba do kluba. Dosta klubova kasni sa isplatama, dosta njih ne plaća. Igrači moraju da paze pri izboru kluba. Dosta su teški na novac. Često stranci napuštaju klubove, pre nego što im se ugovori završe. Ne postoji organizovana rukometna zaštita, nema sindikata. U odbojci ovde, to je rešeno preko Saveza, svi su zaštićeni, kao i košarkaši preko FIBE. U rukometu toga nema, jer se ovde samo stranci vode kao profesionalci. Svi ostali su poluprofesionalci.

Koliko je rukomet popularan. Kolika je ta ekspanzija, o kojoj slušamo posle Olimpijskih igara 2004. godine? Da li se rukomet gleda, koliko je publike na tribinama?

- Na Olimpijskim igrama, rukomet je bio najgledaniji timski sport. Ima publike u halama, ali opet, sve zavisi od kluba do kluba. Jonikos ima 300-400 gledalaca u proseku. Hala je prava rukometna. Super su uslovi za rad i tako je u svim klubovima. Grci znaju da naviijaju. Ne ćute, ne sede mirno. Kilkis ima dobru publiku, Argus takođe, a PAOK-vi navijači su opasni, na daleko poznati.

Verovatno si imao prilike da vidiš grčku reprezentaciju? Na kom su nivou?

- Gledao sam ih protiv Turaka. Imaju tri, četiri igrača u Bundesligi. Nisu loši. Ovi ostali su iz domaćeg šampionata. Uz dobro navijanje, mogu da se nose sa jačim reprezentacijama. Dobil su Turke, i tamo, i ovde.

Igrao si prošle sezone u Srbiji, u ekipi Priboja. Pravio si pauzu u internacionalnoj karijeri, zbog vojnog roka. Kako ti sa distance izgleda srpski klupski rukomet?

- Mislim da je kvalitet jako opao. Liga nije racionalna. Ni Prva, ni Superliga. U prvoj ligi imaš nekoliko boljih klubova od superligaških. Barem pet klubova iz prve lige je kvalitetnije od sedam-osam ekipa superligaša. Igrao sam u Priboju, i bio prezadovoljan radom i trenerom. Taj klub i grad su zaslužili da igraju Superligu. Drago mi je da je par gradova zadržalo status rukometnih gradova, kao što su Priboj, Kać, Kostolac, Kikinda, Lazarevac, itd.

Igrao si u egzotičnim zemljama, turističkim centrima, o kojima obični smrtnici bez "šengena" u džepu, mogu samo da sanjaju. Da li te lepe sredine mogu da nadomeste kuću i suzbiju nostalgiju, koja prirodno muči sve internacionalce?

- Navikne se čovek. Imao sam sreće da mi je prvo inostranstvo bila Slovenija, naš balkanski narod. Posle sam bio u Italiji, i onda je već prve godine bilo malo problema. Normalno je da ti kuća nedostaje, ali ako si izabrao taj put, sa tim moraš da se nosiš, ma koliko bilo teško. Ljudi, koji su baš nostalgični, brzo se vraćaju kući. Atina je lep grad, a živeo sam u Palermu i Lisabonu. Ima života, ali ne može to da zameni Srbiju. Pomiriš se, to ti je posao, ti si profesionalac, radiš tu. Ima naših dosta ovde, rukometaša, odbojkaša, odbojkašica. Stalno se nešto organizuje, družimo se. Poznate su i srpske žurke.

Kakvi su ti planovi za nastavak karijere? Da li želiš da ostaneš u Grčkoj?

- Voleo bih da se stabiliziujem u jednoj zemlji i da se zadržim. Ostao bih. Lepa je zemlja, lako se navikneš. Pričaću sa ljudima iz kluba. Videćemo. Ne razmišljam puno. Kad god sam nešto planirao, to nije izašlo na dobro. U svakom slučaju, voleo bih da se smirim u jednoj zemlji, i što bi rekli, prestanem da se seljakam (smeh).

Kako ti se sviđa sajt Balkan-Handball.com?

- Super je. Izveštava iz dana u dan. Svaki dan ima nešto novo. Na nivou je. Sve čestitke i želim vam da opstanete dugo, dugo (smeh). Naravno, uz našu pomoć.

ŽIKA BOGDANOVIĆ