Juniorke 12. na svetu, Zoran Valdevit: Moramo učiti od najboljih

Juniorska reprezentacija Srbije osvojila je 12. mesto na Svetskom prvenstvu u Hrvatskoj koje je završeno u nedelju. To je ujedno bilo i poslednje takmičenje generacije 1994 u omladinskoj konkurenciji, a prvo na kome je srpska 1994 učestvovala. Osnovni cilj – plasman u drugi krug, ispunjen je pobedama nad Angolom i Argentinom, u borbi za plasman, ubedljivo je poražena i Portugalija, a da li je i koliko moglo bolje, pitali smo selektora ovog sastava, Dr. Zorana Valdevita, koji je sa prethodnom generacijom 1992, dva puta igrao u polufinalu velikih takmičenja:

– Učinak možemo posmatrati na dva načina. Sa jedne strane, s obzirom da je ovo prvo takmičenje jedne generacije, onda 12. mesto ne možemo smatrati neuspehom. Sa druge strane, da je moglo bolje, svakako. Jedno slabo poluvreme protiv svetskih prvakinja iz Koreje u osmini finala, odvojilo nas je od puta do polufinala. Ono što je najbitnije je da selektor Bošković računa na tri-četiri igračice u seniorskom sastavu. Kamo lepe sreće da iz svake generacije dobijemo toliko kandidatkinja za prvi tim. Što se tiče imena, taj poziv bi, po meni, trebalo da dobiju Anđela Janjušević i Sanja Radosavljević. To su dva igrača koja su najviše pokazala na ovom takmičenju.

Srbija je na prvenstvu zabeležila tri pobede i šest poraza…

– Ono što je realno moglo više je pobeda nad Češkom u razigravanju za 11. mesto, a to smo izgubili za gol. Neiskustvo je donelo da smo u nekim mečevima imali četiri-pet razlike prednosti, a onda padali. Devojkama fali disciplina u igri. U nekoj želji da urade najbolje pomisle da imaju bolja rešenja i ispadnu iz sistema.

Generacije 90 i 92 su bile jako uspešne. Ova 94 je došla u evropski prosek…

– Gledajući prethodnih šest godina i šest velikih takmičenja, neke promene postaju vidljivije u svetskom rukometu. Nekada su
Skandinavke bile vitke, brze, niske, a sada vidimo na primeru Norveške i Švedske, pa i Danske, da to više nije slučaj. Izgleda da su snagom rešile da pariraju reprezentacijama kojima je to glavni adut. Ako dobiju na masi i snazi, uz odličnu tehniku i sve ono što rade u punoj brzini, one će i u budućnosti vladati svetskim rukometom.

Gde je tu Srbija? Šta nama fali za svetski vrh?

-Najviše nam manjka taktičke discipline. Grešimo negde u metodskom konceptu. Treba prepisati neki sistem od uspešnijih, a pod njima podrazumevam Skandinaviju. Imam troje dece i ne mogu da se žrtvujem u toj meri, ali sigurno je da bi neko tome trebalo da se posveti, da ode tamo, prati i prenese šta oni to tamo rade. Mi imamo kvalitet igrača, ali proces i količina treninga, uz stručnost ljudi koji rade sa njima, odaljavaju nas vrha. Prvenstvo je pokazalo da ne igraju visoki i snažni. Koreja je bila najniža, ali toliko uverljiva, toliko moćna, da je na kraju lako osvojila zlato. Igraju 3-3 odbranu, sjajno preuzimaju, to deluje impresivno.

U osmini finala, Srbija je pružila jedan od jačih otpora Azijatkinjama…

– Mi smo se dobro nosili, izgubili smo 4 razlike, a promašili dva penala i 9 šuteva sa šest metara. Bojao sam se igre u napadu, to smo rešili, ali nismo rešili našu odbranu. Oni su pregazili Rusiju, ni Nemačka, ni neke druge ekipe nisu mogle da im pariraju. Koreja je potpuno zasluženo uzela zlato. Sve ekipe će mnogo dobiti ako krenu da igraju sa vanevropskim selekcijama u pripremi, da bi se prilagodili takvom načinu igranja. To skautingom i gledanjem videa ne možete rešiti, morate igrati protiv njih. izuzetno fanatične, izuzetno disciplinovane. Nama i drugima za analizu…

U sastavu ste imali četiri kadetkinje. Kako su se pokazale i šta možemo očekivati od naredne generacije 1996?

– Sa nama su bile Stošić, Kovačević, Vukajlović i Zdravković sa namerom da dobiju određenu minutažu koja bi im puno značila u budućnosti sa njihovom generacijom do kraja ciklusa. Te igračice su u sličnoj situaciji, kao i ova generacija, s obzirom da nisu učestvovale na EP i SP kadetkinja, ali su igrale Mediteranske, koje će dosta značiti za njihov juniorski staž. Igrale su par jakih utakmica, što je mnogo bitno. Zadovoljan sam njima, onim što su prikazale na utakmicama, kao i u trenažnom procesu. Iz te generacija ima potencijala da u narednih četiri-pet godina neko zaigra za A tim – zaključio je Valdevit.