Dokaz da je tradicija nešto što izdvaja i pravi razliku,
jeste i podatak da se, nekada veliko ime rukometa u staroj Jugoslaviji,
Crvenka, posle dosta godina tavorenja i nesnalaženja u nižim rangovima, vratila
u najkvalitetnije društvo, impresivnim učinkom nakon deset superligaških kola,
posle kojih na tabeli zauzima lidersku poziciju. A, da li od tradicije ili od kiše, u Crvenki
i dalje rastu talentovani klinci, koji su često u decenijama unazad, pisali
najlepše stranice rukometa na ovim prostorima i pronosili slavu "najslađeg sela".
Jedan od tih momaka, koji će u karijeri imati zahtevnu misiju da održi nivo
slavnih prethodnika, jeste i Savo Mešter (18), jedan od vođa "novog talasa" i
uzdanica kadetske reprezentacije Srbije.
Zdravo, Savo! Pobeda protiv šampiona,Crvene zvezde, bila je
još jedna u nizu, koji je nastavljen i sa dva boda od novosadske Vojvodine? Računica
je jasna. Crvenka je lider Superlige nakon deset kola, sa osam pobeda, jednom
nerešenom utakmicom i porazom. Imate početak o kakvom niko nije razmišljao pre
starta sezone?
– Tako je. Ovakav početak smo mogli samo da poželimo, ali eto,
sve želje su ostvarljive.
Protiv Zvezde smo zabeležili podatak da je na tribinama hale u Crvenki bilo
2500 navijača? Nakon nekoliko godina krize, reklo bi se da je „najslađe selo" (desetak
hiljada stanovnika) ponovo postalo centar rukometa?
selo" dolaze favorizovane ekipe i takva atmosfera nam daje dodatni motiv
za pobedu i nove bodove. Mislim da je prava stvar što je u Crvenki opet
rukometni superligaš. Crvenka to zaslužuje, jer je to klub sa tradicijom. Ako
pogledamo u prošlost, Crvenka je dala mnogo reprezentativaca. Tako, mislim da je povratak Crvenke u
superligaško društvo, takođe radosna vest i za srpski rukomet, jer će ona u
budućnosti izbaciti još reprezentativaca, budućih osvajača medalja sa velikih
takmičenja.
klupama, koji se uz šah i duvan prisećaju prelaska iz šezdesetih u sedamdesete,
kada je Crvenka bila epicentar rukometne priče u bivšoj Jugoslaviji, čak i
šampion SFRJ?
ekipi. Ipak,ne bi trebalo zanositi se. Moramo biti realni. Opstanak smo
obezbedili, ali isto tako, o tituli je rano pričati, to jest, o takvom junačkom
podvigu. Mnogo je dobrih ekipa u Srbiji.
Ako nije opstanak, a nije ni titula, šta je to realno što
Crvenka može ove godine?
– Realno zaslužujemo plasman u prvih šest mesta na superligaškoj
tabeli.
Šta to jedu deca tamo kod vas? Koja je to formula uspeha,
ako znamo da su trenutno aktuelni mladi srpski igrači, Abutović, Marijanac (obojica u Partizanu),
Holpert, Slavuljica i ti (49 golova-9 utakmica u Superligi), svi rodom iz Crvenke?
– Što se tiče formule uspeha, veoma je jednostavna. Spoj
mladosti iskustva, ogromne želje i velike podrške ljudi u klubu, kao i svih
ljudi koji posećuju naše utakmice. To je to.
Čujemo da kuburite sa finansijama. Između ostalog, to je bio i razlog, zašto je
trener, koji je sa vama imao dosta uspeha, Đile Jovović napustio kormilo i
otišao u Crnu Goru. Koliko vas takva situacija može ograničiti u nastavku
sezone?
– Problemi sa finansijama se polako rešavaju, ali to nije
toliko bitno, jer smo mi jedna neraskidiva družina pravih momaka, koji su pre
svega, između sebe pravi prijatelji.
Kada razmišljaš o budućnosti, a znamo da je to u tim godinama neprekidna misao,
gde vidiš sebe za pet godina?
– Rano je još bilo šta pričati ozbiljno, ali maštati se uvek
može. Za pet godina sebe vidim,pre svega, kao reprezentativca, a zatim, i kao
igrača nekog inostranog kluba.
Kakvo iskustvo nosiš iz igranja za reprezentaciju? Član si kadetske generacije "90"
za koju mnogi pričaju da je izuzetno talentovana i da je mogla mnogo više da
postigne od razočaravajućeg desetog mesta na EP-u u Češkoj?
– To je velika životna i rukometna škola
za mene. Podbacili smo, ali sam ubeđen da možemo mnogo više. Nadam se da ćemo
to i dokazati kao generacija na nekim sledećim takmičenjima.
Slovenci su bili kobni dva puta po vas
na tom takmičenju i praktično su vas oni odvojili od borbe za medalju?
– Mislim da se jednostavno nismo spremili za taj meč u grupi.
Kao da u nama nije bilo želje, jer smo se već videli na pobedničkom postolju
posle pobede nad Francuzima. Ono što se mora priznati,jeste i da nama njihova
igra ne odgovara i da nismo imali pravo rešenje.
Tvoja generacija je puna momaka koji obećavaju (Milić,
Nenadić, Beočanin, Zelenović, Vukovljak, itd). Za koga možeš reći da će biti
vrhunski igrač? Ko to zaslužuje, kao rukometaš, radnik i čovek?
– Ovde je stvarno teško izdvojiti bilo koga. Mi smo jedna skupina talentovanih momaka,
koja diše kao jedan i svi su potencijalni članovi "A tima" Srbije.
Na koga bi ti voleo da ličiš u budućnosti? Ko je tvoj igrački
uzor?
– Uzor mi je Nikola Karabatić.
Pre izvesnog vremena, našao si se i na širem spisku
selektora Jovice Cvetkovića za okupljanje seniorske reprezentacije. Kako si se
osećao i kako izgleda seniorska reprezentacija iz tvoje perspektive?
– Taj poziv je izazvao u meni ogromne emocije, ali isto tako
me je obavezao da još više radim, kako bih iz dana u dan dokazivao da tamo
pripadam. To je na neki način i obaveza, jer moraš da se ponašas u skladu sa
tom titulom (reprezentativca).
Puno sreće u karijeri…
ŽIKA BOGDANOVIĆ
1. Crvenka | 17 |
2. ORK Nis | 14 |
3. Tarkett | 14 |
4. Metaloplastika | 13 |
5. Kolubara | 12 |
6. Partizan | 11 |
7. C. Zvezda | 9 |
8. Priboj | 9 |
9. Jugovic U. | 9 |
10. Radnicki | 8 |
11. Proleter N. | 7 |
12. Vojvodina Z. | 7 |
13. Mladost | 5 |
14. PKB | 4 |
15. Planinka | 3 |
16. Zupa | 2 |
