Balkan Handball

„Dani poraza se teže zaboravljaju nego dani pobeda“

Definitivno se teže zaboravljaju nego dani pobeda. Sa tim da će neko debakl Srbije u Osijeku pamtiti deset dana, neko šest meseci, neko tri godine, a neko čitav život. Selektor mi liči na ove iz kategorije od deset dana. Preuzima odgovornost, a ne preduzima ništa. Ima čist alibi, ali čist obraz nema. I ne pomišlja na pravo značenje reči – odgovornost.

Prva šansa, 1 deo – Alibi Saša Rio Bošković

Ostavka? Ma to je prosto nemoguće. Prolazak u drugi krug nije ostvaren. Srbija će baraž umesto u prvom, čekati u drugom šeširu. Pa zašto ostavka?  Selektor ima jasan cilj i zove se Rio. Sve drugo je nebitno. Osim sitnice, kakav je sada put Srbije iz drugog šešira prvo do Danske i do prvih šest mesta na svetskoj smotri, pa tek onda preko kvalifikacionog turnira, do Brazila. Opasno težak put. Prvo do Svetskog prvenstva u Danskoj sledeće godine bez koga je nemoguće i pomišljati na Olimpijske igre. Neprolaskom u drugi krug u Osijeku, potencijalni protivnici u junskom baražu za odlazak na SP umesto Slovenije, Islanda, Austrije, Češke ili Ukrajine, postali su redom i Norveška, Francuska, Mađarska, Crna Gora, Holandija, Nemačka, Švedska ili Španija.

Druga šansa, 2 deo – teorija

Nada da će se Srbija kao finalista SP 2013, naći u Danskoj ako svetski šampion Brazil igra polufinale PAN Američkih igara je ipak samo teorija. Prednost ima peti na istom šampionatu, a neko eventualno pomilovanje Srbije od strane Svetske federacije biće u njihovim rukama do poslednjeg trenutka, dakle na dalekom, dalekom štapu.

Nije lako retoriku Boškovića staviti u isti okvir, a kamoli u tekst. Izdvojiću samo dva citata koje ne bih mogla da progutam ni da imam jači stomak. Ali nemam.

Citat 1, dobar, stari: „Nemam šta da zamerim devojkama, one su najbolje na svetu.“

Pretpostavljam da po automatizmu ni sebi nema šta da zameri. Preuzimanje odgovornosti se ne svodi na izgovaranje tih reči, kao ni za završavanje svake rasprave izjavom – to je moja odluka. Stvarno bih volela da jesu najbolje na svetu i svi bi voleli da jesu, ali čast izuzecima, daleko su od svetskih visina. Osim neiskrenog laskanja, busanja u patriotske grudi, ima još načina ulivanja samopouzdanja ekipi. Ovaj je na ekvivalentu uveravanja medju decom u vrtiću – „moj tata je najjači na svetu“. To što smo svi redom pod okriljem osvojene medalje ćutali i žmurili na očigledan nedostatak jasne vizije, sistema, taktike i izostanak prave selekcije, stari je sindrom prikrivanja i guranja svega pod tepih. Tri godine nepostojanja bilo kakvog sistema u napadu predugo je skrivano u mašti i improvizacijma iz srca i glave Andree Lekić. Ništa nije večno. Maske su pale. Nijedna iluzija i privid nisu večni. Skrivanje neznanja u vodjenju utakmica je postalo nemoguća misija. Pitajte svakoga ko je gledao bilo koji prenos ženske reprezentacije Srbije, šta to kaže vodja sa klupe igračicama na tajm autu. Izgovori li smislenu rečenicu, konkretan savet ili konkretnu akciju?

Citat 2: „Ako postoji i promil šanse da im odlazak na EP ugrozi zdravlje, neću ih voditi“

Ovo je urbanim rečnikom – pobednička izjava. Ne znam treba li objašnjenje. Sve te bolne grimanse na licima, otečeni zglobovi, kolena i suze u očima kada se meč završi vredni su poštovanja kada se obuče dres zemlje koju voliš najviše na svetu. Razumem ja devojke, njihovu želju, ljubav i veliko srce kada je reprezentacija u pitanju. Zahvalni smo im i moramo biti. Ali treba biti odgovoran i pošten, treba stati i reći – ne možete da igrate nespremne. Ali eto ga problem, kako će selektor da se suoči sa posledicama takve odluke? Otpao bi alibi i pojavio se onaj problem ispod tepiha. Naprasan nedostatak igračica reprezentativnog kalibra. A nije naprasan.

boskovic

GDE SU IGRAČICE?

A to je već stari problem. Selekcija igračica. Nemoguće da ih nema. Pre da nisu dobile šansu da se probude i počnu da grizu. Vizija selektora i stručnog štaba u pogledu na budućnost i izbor igračica do svetskog prvenstva, bilo je kao da će se ženski rukomet u Srbiji ugasiti 23.decembra 2013. Evo medalje, penzije, gasi, to je to. Do tada se takvo ponašanje upravo time, nekako na jedvite jade i moglo opravdati. Godinu dana kasnije, posledice su nisu samo vidljive, nego tužne i tragične. Bošković je tri godine odokativnim metodama birao i vodio reprezentaciju NE pružajući šansu mladim igračicama, budućim nosiocima. Kome nije jasno da se ne može sve beskonačno vrteti oko osovine Lekić – Damnjanović – Tomašević. Jesam propustila nešto? Koga je u ove tri godine selektor spremao da nastavi gde cela ova generacija koju predvode, bude stala? Mladi igrači se moraju istrpeti, to je činjenica. Teško da ima boljeg primera od sada jedne od najboljih na svojoj poziciji, Sanje Damnjanović. U reprezentaciji je od 2006. godine. A do 2012.godine kada je postala zvanično najbolji levi bek Evrope, kasnije i sveta, mnogo se selektora promenilo, mnogo je suza proliveno u gorkim porazima i razočarenjima, ali se verovalo, radilo i strpljivo čekalo da Sanja postane to što jeste.

Setite se koje je to igračice iz generacije ’92 i mladje, Bošković uveo i istrpeo u reprezentaciji? Risović. Tačka. Mada tu i nije imalo šta da se trpi. Zmaj je bila i ostala Zmaj. Janjušević? Da, tu je. Evo na tribinama. Nije dobila ni minut. Ovim nešto starijim je epizodnim i minimalnim ulogama ubijao samopouzdanje doneseno na pripreme reprezentacije posle odličnih klupskih partija.

Kako je recimo moglo da se desi da kapiten generacije ’92, Obradović, koja je igrala polufinale svetskog i evropskog prvenstva nikada ne dodje na okupljanje seniorki, da nikada ne odradi nijedan trening pored najboljih rukometašica koje Srbija ima? Desilo se i da iz reprezentacije ispadne i nikada se ne vrati pivot sa najboljim procentom realizacije u francuskom prvenstvu, Pop Lazić. Desilo se i da selektor Srbije bude jedini ikada koji je na bilo koje prvenstvo poveo dva krila. Slovima dva. To da bekovi mogu da odigraju na krilu, mogu. Ali i dalje nisu krila. Da krila ne trebaju rukometu, valjda ne bi ni postojala.

GENERALI

Istina, posle bitke svi su generali. Istina, lako je i naći krivca za sve. U slučaju zvanom „EURO debakl 2014“ našli smo ga. Sam se javio. Istina, nije jedini. Ali opet jeste istina, najveći je. Svaki javni posao nosi javni sud, ali i slobodu da svako kaže šta misli o tome. Javni posao nosi odgovornost prema javnosti i instituciji kojoj se odgovara. Nosi ogromnu odgovornost prema oblasti u kojoj deluje, u ovom slučaju ženskom rukometu. Nosi odgovornost prema hiljadama roditelja, dece i trenera koji ih spremaju da jednog dana obuku dres reprezentacije svoje zemlje. Kakve im to primere dajemo? Nije dovoljno reći prihvatam odgovornost i nastaviti po starom. Promene se moraju desiti dok nije kasno. Jer kasnije može biti kasno.

14 Comments

  1. ivana

    13/12/2014 at 19:13

    A sta je uradio taj najbolji Levi bek n’a ovom evropskom prvenstvu? Licemera nikad dosta. ..

  2. dortmund

    13/12/2014 at 20:06

    opasno dobar tex!!. Sta dalje. ? zar opet sledecih godina da gutam gorke pilule zbog nerezultata reprezentacije? Boskovic mi nije nikad ulivao poverenje kao selektor. Ali da ovako podbace sve igracice – NEZNAM . nije mi jasno

  3. drakče

    13/12/2014 at 23:26

    Posle ovakvog istinitog teksta sve osim ostavke Boškovića bilo bi nečasno i nemoralno. Svaka ti je na mestu. Ali riba smrdi od glave, ne od repa. Ceo savez treba da podnese ostavku. Bošković nikada u životu nije držao rukometnu loptu u rukama, ali ga vadi kumovska veza. Zato samo jedno mogu i da kažem OSTAVKAAAAAAAAAAAA

  4. DUZANA

    13/12/2014 at 23:30

    Zaboravila si da pomeneš Dijanu Števin koja igra u životnoj formi u Francuskoj, a evidentno je da nam desni bek u formi izuzetno nedostaje, i molim selektora, ko god to bio u budućnosti da malo više forsira Stiljkovićku koja je najbolji strelac Francuske lige, a o Kiki neću ni da pričam, ona ovde igra na kašičicu a u najjačoj ligi Evrope ona je najbolji mladi igrač.

    • Trans

      14/12/2014 at 11:25

      Bravo !!!!!!

    • Igor

      14/12/2014 at 22:02

      Vala za Kiki i meni nije jasno u Francuskoj igra fenomenakno ja cesto gledam Metz pogotovo u Ligi Sampiona igra odlicno.

  5. sima

    13/12/2014 at 23:51

    Zoko stvarno si carica. Ovaj tekst je trebao da se objavi mnogo ranije, recimo posle poraza od Crne Gore pre dve godine u polufinalu kad selektor ne zna da objasni koji napad treba da se odigra na poslednjem tajm autu. Selektore ili možda bolje BIVŠI SELEKTORE hvala ti za sve a sad lepo idi i ne vraćaj se više

  6. Jagoda

    14/12/2014 at 00:10

    Pop Lazić čujem da te Francuski savez vrbuje da igraš za njih??? Pošto se ovde definitivno ništa neće promeniti, a kad to kažem mislim na našeg selektora, pamet u glavu i pasoš u šake i pravac Pariz…

  7. Miloš

    14/12/2014 at 00:53

    Slažem se da je odgovornost Boškovića velika. Ostaje međutim pitanje koga dovesti na mesto selektora? U samoj Srbiji teško da ima pravih kandidata. Drugi problem je već dobro poznat, a to je nedostatak kvalitetnih klubova u zemlji. Bez toga mi po meni i ne možemo iznedriti tek 2-3 klasne igračicee Za Zaječar niko nije mrdnuo prstom kada se gasio, a vidimo kako se Makedonci staraju o Metalurgu koji je u problemima.

  8. Trans

    14/12/2014 at 11:51

    Nema reprezentacije na svetu koja manje paznje posvecuje krilima od nase, bilo muske (Prodanovic jedino krilo 2012.), ili zenske. Konacno da neko napise rec-dve o tome. Nazalost, Francuska, pa cak i ovakva bezidejna Crna Gora su trenutno iznad nas. Bez motora nase ekipe, koja nema dostojnu zamenu plus nekolicine povredjenih, rovitih, a jako bitnih…ne moze yugo da ide 200…Ne ogradjujem Boskovica, zelim mu smenu kao i svi iole upuceni! Uvodjenje Bilje tek u 50.minutu sa Slovackom, za cije udarce i prolaze nije postojao promil sanse da ne zavrse u golu… p.s. Voleo bih da cujem Zokino misljenje (a i ostalih), da li je ona trebala da izvede poslednji sedmerac? Meni je delovala u tom trenutku puna samopouzdanja, da odskace od ostatka ekipe koja je u padu i sivilu.

  9. D M J

    14/12/2014 at 17:39

    Mislim da svi ljudi pomalo površno gledaju na problem..rukomet je kao sport jako nerazvijen u našoj državi..a zbog nedostatka sredstava svi su primorani da stvari i problme rešavaju preko noći i u kratkom vremenskom periodu…bošković kao i svaki njegov prethodnik želi da zbog sopstvenog opstanka na poziciji selektora napravi rezultat odmah..(poveo je najiskusnije i povređene…možda i pod pritiskom saveza i saradnika…).Tako je sam sebi iskopao rupu u koji ga javnost sada zakopava…Edukacija dece i selekcija te iste dece je totalno promašena priča u našem sportu a to samo potvrđuje moju priči sa početka da je rukomet NERAZVIJEN totalno u Srbiji..očajno se radi sa najmlađim,trenerski kadar je neobrazovan čast izuzecima naravno…Predlažem da se neko pametan pošalje na edukaciju u Skadninaviju i da ss kroz nekoliko godina donese neko pametno iskustvo…mogla bih još mnogo toga da iznesem ali se bojim da ću smoriti ljude dužinom komentara…

  10. šušumiga

    14/12/2014 at 23:37

    LJILJU KNEŽEVIĆ ZA SELEKTORKU ! bre 😀
    …odakle si sele, devojano mlada… 😉

  11. Pingback: "Da je Pera otišao pravo u policiju svega ovoga ne bi bilo" | Balkan Handball

  12. Pingback: KOLUMNA: Sveto - ide, ton - ide, kamera - ide! | Balkan Handball

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *