Jedan od igrača koji je na svojim leđima izneo plasman Crvene zvezde u Ligu
šampiona, bio je novopridošli Šapčanin, David Rašić (22),
čijih je šest golova u Italiji, bilo neophodno da se srpski šampion opet nađe u
društvu 32 najbolja kluba u Evropi. Mladi reprezentativac Srbije iz talentovane
generacije "86", u subotu je odigrao onako, kako se i očekuje od najzvučnijeg
pojačanja srpskog šampiona ovog leta.Sa
Davidom smo pričali pri povratku iz Šapca, gde je proveo dan odmora, nakon dolaska iz Kasarana.
Davide, ćao! Prvo, čestitke! Vidimo da se lepo proslavilo.
Prenesi nam utiske?
– Uh, hvala. Bilo je ekstra. Jeste gledali snimak na SOS-u?
Ne, samo slike sa nekog bazena?
– Ne znam ni kako je ta slika došla do medija
(smeh).
Mediji su čudo. Mora da je bilo insajdera u delegaciji.
Kakav je tvoj komentar utakmice?
– Dobro smo počeli, a onda je nastao pad u igri
sredinom prvog poluvremena, da bi na poluvreme otišli sa minusom od tri gola razlike.
Nismo uspeli da se vratimo početkom drugog dela, tako da smo u jednom trenutku
gubili sa osam razlike. Trener Butulija je insistirao da igramo brzo, jer smo
znali da oni nemaju svežinu, budući da igraju sa pet, šest igrača i da ne mogu
da izdrže taj naš tempo, To se ispostavilo kao tačno, budući da su počeli da prave
tehničke greške i bacaju lopte u aut, omogućivši nam da postižemo lake golove. To
nas je vratilo u igru i dovelo do trijumfa. Smanjili smo na rezultat koji nam odgovara i
priveli meč kraju sa dva, tri razlike. Ne znam tačno.
Dva, dva. Da te podsetimo (smeh)?
– Haha, ma znam da su davali nešto u poslednjoj
sekundi, ali ne znam da li je priznato. Mi već od 59. minuta nismo gledali na
semafor.
i može se reći da još uvek tražiš formu. Ipak, raspucao si se kada je trebalo?
– Slabo sam i trenirao, a pogotovo šutirao na
treninzima. Srećom, šut je krenuo kada je trebalo. Zbog kolena sam uglavnom
trčkarao i radio malo sa loptom. Sada je
koleno u redu, a na terenu sam proveo oko 40 minuta. Igrao sam stalno u napadu, dok
me je trener u odbrani štedeo, jer nemam toliko snage. Eto, sve je došlo na
svoje u pravo vreme.
U medijima i među sportskim svetom se oseća euforija posle
subotnje pobede. Jel vas gnjave novinari,prijatelji, itd?
– Ma nije to gnjavaža, kada primaš pohvale sa svih
strana (smeh)! Veliki je uspeh i biće dobro za nas kao igrače da napredujemo i za srpski
rukomet, jer smo opet na velikoj sceni. Ostavili smo to iza sebe. Spremamo se
za Kolubaru. Prvo kolo Superlige je sledeće nedelje.
Euforija je očekivana, budući da armija
crveno-belih navijača čeka neki uspeh u nedostatku onih iz fudbala i košarke,
ali sudeći po komentarima na internet sajtovima, malo je onih realnih. Čini se da samo
ljudi koji su stvarno upućeni u rukomet znaju pravu snagu Hamburga i
Kopenhagena, koji su vam protivnici u grupi. Šta očekuješ?
– Ljudi koji bolje prate rukomet znaju o kakvim se
timovima radi. Svi igraiči HSV su reprezentativci Nemačke, Danske, Francuske,
sjajna ekipa. Kopenhagen je šampion Danske. Igrali su finale Kupa EHF prošle
sezone, dok je Tatran sastavljen od slovačkih reprezentativaca, koji su
izbacili Sloveniju u baražu za SP. Međutim uz ovakvu podršku navijača, Delija,
koji su najboliji navijači na svetu, verujem da možemo da napravimo neko
iznenađenje i ostvarimo bolji plasman od četvrtog mesta u grupi.
Šta je realno? Pobediti Tatran kod kuće i…
– Realno je pobediti Slovake kući i igrati maksimalno
protiv Nemaca i Danaca. Svaki bod više bi bio nešto fenomenalno.
Gde će se igrati mečevi?
– Svi žele "Pionir"! Uprava je na nekim
pregovorima sa "Pionirom" pa ćemo videti. Bilo bi fenomenalno da igramo pred
5-6 hiljada ljudi u "Pioniru". To bi nam dalo krila.
Posle dolaska Milana Ćorovića u Partizan i poznatog sastava
Kolubare, može se reći da Zvezda neće biti tako suverena kao prošle sezone u
Superligi?
– Prvenstvo
će biti dosta zanimljivije. Partizan je dosta jači, Kolubara se pojačala, Čačak
ima solidnu ekipu, a Jugović kao i uvek forsira svoje talentovane igrače iz
škole. Biće velika borba za prvo mesto i duplu krunu.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
photo: sportski žurnal
