Puno je
igrača sa ovih prostora otišlo neopaženo u inostranstvo i tamo napravilo
karijere i izgradilo status za poštovanje. Jedan od njih je i srednji bek
italijanskog Konversana i isto tako, italijanske reprezentacije, Filiberto
Kokuca (32). Nismo mogli da izaberemo bolje vreme za razgovor sa jednim od
najboljih igrača Italije poslednjih godina, budući da nas već u oktobru čeka
početak kvalifikacija za EP, u kojima se Italija nalazi u grupi sa Srbijom i
Bosnom i Hercegovinom.
Iako bi
ljudima koji nisu ranije imali prilike da čuju za njega, zvučalo kao da je u
pitanju neka greška, moraćemo da kažemo da je Filiberto rođen i da je živeo u
Ćupriji, na Velikoj Moravi, a da ga za Italiju vežu koreni po očevoj liniji, i ime koje je dobio
po dedi Italijanu.
– Tako
je. Majka mi je iz Niša, a samo igrom slučaja sam došao u Italiju, gde sam
posle osam godina dobio i pasoš, i zaigrao za njihovu reprezentaciju. U Srbiji
sam prvoligašku karijeru započeo u Jagodini, a nosio sam i dresove Šamota,
Jugovića, Sintelona, Obilića iz Prištine, Dinama iz Pančeva. Posle
bombardovanja sam rešio da odem u inostranstvo i tada sam se obreo u Italiji.
Otišao
si u inostranstvo, kao recimo, solidan prvoligaški igrač, a evo, na ovom
turniru u Blacu smo imali prilike da vidimo, kako si bio ubedljivo najbolji
akter u pobedi svoje ekipe nad beogradskim Partizanom, koji spada u sam vrh srpskog
rukometa. Da li je to Kokuca napredovao za ovih osam godina ili je srpski
rukomet stagnirao?
– Dobro,
ne želeći da kritikujem srpski rukomet, evidentno je da je situacija u zemlji
uticala na sport. Ulaganja su nesigurna, a to utiče na odliv igrača, koji je
ogroman. To je katastrofa za rukomet, a liga je verovatno sve slabija i
slabija. Po lestvici EHF-a, italijanska liga je 20. u Evropi, a srpska odmah
iza nas. I ako se ne radi o nekom kvalitetu,
mislim da je italijanska liga jača od srpske, što nije bio slučaj pre pet-šest
godina.
U Forst
Briksenu si sedam godina, a sada evo drugu sezonu nastupaš za Konversano? Kakva
je razlika između ta dva kluba?
– Velika
je razlika. Briksen se samo zadovoljao Evropom, tako da smo stalno bili
četvrti, tek dva puta drugi, dok je Konversano klub sa najvećom tradicijom u
Italiji, koji uvek juriša na titulu. Konversano je i bolje organizovan u svakom
pogledu. Samo u poslednjih šest godina,
bio je tri puta prvak Italije.
Ono što
bi ljudi trebalo da znaju jeste i da si ti jedan od najboljih strelaca
italijanskog šampionata u ovoj deceniji. Koliko si puta bio najbolji strelac
lige?
– Jednom sam bio najbolji strelac, ali u
poslednjih sedam godina sam uvek bio među prvih pet golgetera. Prošle godine
sam recimo, bio treći strelac šampionata.
Ko su vam glavni konkurenti u
borbi za titulu?
– Kasarano,
koji je dosta promenio svoj sastav. Budžet im je bio izuzetno veliki prošle
godine, ali ove godine je prepolovljen. Imaju sada napadačku ekipu, ali nije to
ni senka onog Kasarana od prošle godine.
Kako Italijani doživljavaju
rukomet. Da li ima vrućih terena?
– Jedini
vruč teren u Italiji je Konversanov. Hala prima 4000 ljudi. Na derbijima, kao
protiv Kasarana, zna da se popuni dosta. Na drugim utakmicama je manje.
Jedan si od nosilaca igre
italijanske reprezentacije. Kakav kvalitet posedujete?
– Ranije
je bilo više naturalizovanih igrača. Sada je tu još Demis Radovčić, hrvatsko
levo krilo, koji igra samnom u Konversanu. Italijani su napredovali kao igrači.
Napravljen je malo ambiciozniji korak dovođenjem novog selektora, Španca, koji
je dugo trenirao Portland San Antonio. Međutim, nedostaje nam dugoročnija
strategija, rad u ciklusu, a samo sa takvim radom se možemo nadati nečemu.
Svake godine smo blizu plasmana u baraž, ali ništa nismo uradili od EP-a 1998.
godine, kada je Italija bila domaćin. Sada je drugačiji sIstem takmičenja u
kvalifikacijama za EP, pa ćemo videti. Apsolutni favoriti u našoj grupi su
Rusija, Srbija i BiH, a ne znam u kakvom će sastavu zaigrati Švajcarska. To su
trenutno jače ekipe od nas. Ponavljam, treba nam rad u ciklus. Sve je boljih
italijanskih igrača, ali problema je bilo u selekciji i ozbiljnijem pristupu.
Igraćeš protiv Srbije već za mesec dana u
"Čairu"? Kako se osećaš povodom toga?
– Italija
se sigurno neće predati. To će biti lična satisfakcija. Igraću protiv svoje
zemlje, kad već nisam mogao za nju.
Gde je obično domaćin italijanska
reprezentacija?
– Imamo
svoj kamp Linjano, gde smo zadnjih godinu dana trenirali. To je kod Venecije.Za
utakmice zavisi. Pre dve godine smo igrali u Briksenu, prošle godine u Trstu, a
ove će sve učiniti da se igra na Siciliji u Sirakuzi i Konversanu, jer ta dva
grada mogu najviše publike da privuku.
Rekao
si nam da posećuješ Balkan-Handball.com?
– Posećujem
sajt redovno. Drago mi je da tako nešto postoji. Ono što bih pohvalio jeste da
su informacije tačne, da nema nagađanja, već uvek, i kada za nešto niste
sigurni, stavite nezvanično. To daje na ozbiljnosti. Samo napred.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
