Hrvatska generacija 1994 nastavila je neverovatan niz uspeha hrvatskog rukometa. Pored toga što je Hrvatska jedina zemlja na svetu uz Španiju, koja ove godine ima polufinalistu Svetskog prvenstva u seniorskoj, juniorskoj i kadetskoj konkurenciji, hrvatski kadeti su nastavili sjajnu seriju i postali peta generacija za redom, koja se sa velikog takmičenja vraća sa medaljom. Seriju je započela Čupićeva 1986, a on traje sve do danas. Momak – stub odbrane, a kada krene u napadu, ne može mu niko ništa. Marko Mamić govori za Balkan-Handball.com veče pre velikog finala sa Danskom (17):
– Pobeda nad Nemcima nije preterano slavljena. Proslavili smo uz druženje i razgovor. Bilo je pesme i veselja, kako to inače bude. Bili smo dosta umorni da bi bilo nekog prevelikog slavlja. Znamo da ovo nije mala stvar, ali ne želimo se zadovoljiti srebrom. Kada smo već došli do finala i nakon što smo pobedili prva dva favorita – počinje priču levi bek švajcarskog Kadetena i dodaje:
– Pokušavamo da ostanemo mirni posle polufinala. Stavljamo u glavu da još nije ništa gotovo već da finale moramo da odradimo najbolje što možemo.
Danska vas je pobedila prošle godine na Evropskom prvenstvu 28:26, kada vas je praktično odvojila od polufinala. Koliko će se ovo finale razlikovati od meča u Austriji prošle godine?
– Verujem da će se puno razlikovati, jer imamo par novih igrača, koji nisu bili sa nama prošle godine. Igramo puno jaču odbranu nego prošle godine. Sigurno je i to da su oni napredovali. Biće drugačija utakmica, isto tvrda i jaka, ali ovoga puta će se završiti u našu korist.
Danci gaze sve redom. Norvežane su ostavili na -16, Špance na -9, a nastradili su i Belorusi, Srbi, Egipćani…
– Nisam gledao ni jednu njihovu utakmicu do sada, tako da ne mogu puno reći o tome kako igraju. Verujem da su dobra ekipa, ali i da nisu imali još pravu utakmicu na ovom turniru.
Protiv Šveđana i Nemaca, imao si odličan učinak. Gde si bolji, u odbrani ili napadu?
– Loše sam igrao na početku turnira, to jest, igrao sam dobro u odbrani samo, ali verovao sam da ću proraditi i u napadu kada dođu jake utakmice i da ću ispuniti ono što treneri i saigrači očekuju od mene. Teško mi je reći gde sam bolji, to gledaoci mogu reći. Trudim se samo da što više pomognem ekipi da pobeđuje.
A ko je od saigrača zaslužio pohvalu?
– U prve dve utakmice nam je Ante Kuduz puno pomogao golovima u zadnjim sekundama, kao i Mario Cvitković svojim odbranama. Kroz ceo turnir je standardno odličan Lovro Mihić i naš golman Domagoj Grahovac, koji nas je držao na kraju mečeva sa Austrijom i Nemačkom. Ante Grbavac je protiv Nemaca odradio veliki posao odbrani i u napadu, tako isto i Kristijan Bećiri. Naša oba srednja beka su dobro organizovala igru. Stvarno je teško izdvajati momke, jer svaku utakmicu imamo nekog drugog ko iskoči.
Imate i podršku na tribinama. Kakva će ona biti u finalu?
– Hvala svim ljudima koji su došli i bodre nas. To su naše porodice i ljubitelji rukometa. Za finale će ih biti više od 50. Dolaze i moji – zaključuje Marko Mamić priču pre istorijskog finala za generaciju 1994.
