Nadali su se rukometaši novosadske Vojvodine da bi mogli do bodova u meču sa Metalurgom, koji je u „Slanu baru“ doputovao bez čak osam prvotimaca, ali uzalud – 24:30 (16:14). Još jedna igra ispod realnog nivoa ekipe koju vodi Momir Rnić, podsetili su na neugodnu činjenicu, gde se kvalitativno nalaze srpski klubovi u odnosu na većinu ostalih iz regiona. Dva potpuno različita poluvremena, viđena su u Novom Sadu. Krenuli su Novosađani silovito, poveli 6:2 preko Šipke, ali je maestralni Dejan Manaskov (10 golova), bukvalno sa levog krila držao svojim tim u igri, uz pomoć raspucane desne strane sa Vugrinecom i Georgievskim. Do kraja poluvremena, uspostavljen je balans, pa se u svlačionicu otišlo sa 16:14 za domaćina.
Drugo poluvreme, druga priča. Razgovor sa trenerom Linom Červarom, očigledno je ostavio traga na rezervistima skopskog tima. Poslednje vođstvo, Vojvodina je imala preko raspucanog Strahinje Stankovića 17:16 (33.), da bi usledila serija 4:0 gostiju, posle koje više nije ništa bilo isto.
Pokušao je Momir Rnić da zaustavi sunovrat svog tima (bez odsutnog Kocića i povređenog Mirkovića) pred malobrojnim gledaocima na tribinama. Uzeo je srpski stručnjak čak dva tajm-auta, ali uzalud, bez ikakvog efekta. Igra bekova je bila pročitana, odbrana porozna. Milan Ćorović je odveo svoj tim na +5 (23:18), uspešno dirigujuči napadom Metalurga na svom debiju u SEHA GSS. Mešao je Rnić karte, pokušavao da izvuče maksimum, ali bez ikakvog efekta. Na kraju, ubedljiv poraz, ovoga puta, neočekivan…
