Srpski rukomet je uvek imao talenata za izvoz. Pa tako i sada, kada
situacija nije najsjajnija, kada nema reprezentacija na velikim svetskim
takmičenjima, u malim rukometnim sredinama se rađaju i razvijaju neke buduće
zvezde, koje će, nadamo se, uspeti da vrate rukomet u svetske visine. Jedan od
njih, jeste svakako mladi Zaječarac, Marko Krsmančić(1989.), srednji bek Jugović
Unimeta i juniorske reprezentacije Srbije.
Sa koliko godina si počeo da treniraš rukomet?
– Počeo sam da treniram sa 8 godina u rodnom Zaječaru, pored oca, koji je
takođe bio rukometaš.
Do kaćke rukometne fabrike, put je vodio preko Vrbasa, takođe poznate
rukometne sredine.
– U Vrbasu sam proveo godinu i po dana. Posle toga sam došao u Jugović, gde
sam već drugu godinu. Trener Jordović me trenirao u oba kluba.
Čuli smo dosta pohvala na račun rada sa mladim rukometašima u Jugoviću. Opiši
nam jedan radni dan u Kaću?
– Jugović je ekipa sa najviše mladih igrača u državi i odlična sredina za napredovanje.
Treniramo dva puta dnevno u pripremnom periodu, a preko sezone, utorkom i
četvrtkom po dva puta. Ostalim danima po jednom, da bi imali svežinu za utakmice.
Sviđa mi se ovde, atmosfera je super. Ekipa je mlada i svi uslovi za razvoj su
ispunjeni.
Živite u klupskim apartmanima?
– Živimo nas sedmorica iznad kluba. To su klupske prostorije, non stop smo
zajedno, po čitav dan. Tu je dosta šala i stvara se jedno nezaboravno
drugarstvo, koje se nigde neće ponoviti. Tako imamo još jedan motiv da na
terenu ginemo jedan za drugog. Nema šanse da se nešto loše stvori između nas.
Znači, atmosfera je dobra…
– Prošle godine je bilo drugačije, jer je bilo više starijih igrača, ali
ove sezone je ekipa uglavnom sastavljena od juniora, sa dvojicom, trojicom
iskusnijih igrača. Na pripremama je bilo sjajno. Nikada bolje pripreme nisam
imao. Na terenu ginemo jedni za druge, i to je super.
Danas vlada fama da se klinci bave sportom samo da bi zaradili novac. Eto,
vas sedmorica cimera ste odlučili da budete profesionalni sportisti. O čemu
pričate? Je l' pričate samo o novcu ili o radu i karijeri koja će sve doneti
jednog dana? Kako gledate na budućnost?
– Svako ima svoje razloge zašto igra. Neko igra zbog para da bi kasnije
mogao bolje da živi, neko iz ljubavi, a neko iz oba razloga. Naravno, stalno
razgovaramo, gde bi voleli da idemo i igramo u Evropi. To maštamo mi mlađi. Niko
ne pominje novac, jer svi znaju da u Kaću nisu velike plate, ali je dobro za
napredak i do sada se niko nije bunio zbog toga. To nikome ne pada napamet. Voleo
bih da se jednog dana oprobam u Nemačkoj, Španiji ili Francuskoj, jer su to tri
najjače lige na svetu.
Koje igrače imaš
kao uzore?
– Pa dobro, zna
se, Balić, čarobnjak. Tu je Nedeljko Jovanović, koji se ne boji Boga, pa
Boldsen iz Danske. Trudim se da sve što vidim na TV-u ili od saigrača, usavršim
i tako postanem bolji igrač.
Krenuli ste
fantastično u sezonu, imali šest pobeda u šest kola, ali onda su krenuli
pehovi, povrede i oscilacije kod mladih igrača. Trenutno ste sedmi na tabeli.
– Niko nije očekivao da ćemo tako početi. Stvarno neverovatno, ni mi nismo
očekivali. Onda je došla pauza zbog EHF nedelje, nas četvorica smo bili sa reprezentacijom
i to je poremetilo sve. Posle toga je došla serija povreda.
Pozicija na kraju prvenstva?
– Ušli smo u sezonu sa željom da izvučemo maksimum iz ekipe. Kao mladi
igrači, imamo dosta oscilacija u toku treninga i utakmica, a kamoli utokom
čitave sezone. Svaki trud se na kraju isplati, a tako će biti i ovog puta. Mogu
samo da kažem da ćemo dati sve od sebe i u prvenstvu, i u Kupu, i da ćemo biti
pri vrhu.
Jedan si od najboljih pojedinaca Jugovića ove sezone. Kako si zadovoljan
svojim igrama?
– Ne opterećujem se toliko. Imao sam peh sa povredom. Trebalo je da idem na
operaciju. Imam cistu u kolenu i videću da je operišem čim budem imao vremena.
Nije ništa strašno, jedino što se povećava, ali nije opasno. Što se mojih igara
tiče, uvek može bolje. Retko kada sam zadovoljan svojom igrom. Uvek možeš da
kažeš, što nisi dao još jedan gol, što nisi imao bolji stav u odbrani, asistirao.
Težim uvek da bude samo bolje i bolje.
Ti si pre par meseci napunio 18 godina. Kao predvodnik novog talasa, kaži
nam, na koga rukometna javnost treba da obrati pažnju iz tvoje generacije? Kome
predviđaš veliku karijeru?
– Ima dosta sjajnih grača, ne samo u juniorskoj, već i kadetskoj
reprezentaciji, koja ima fantastičnu generaciju. Iz moje ekipe, tu su Holpert,
levo krilo Crvenke, Jošić, moj saigrač, desni bek. Dečko je fantastičan. Zatim,
Abutović iz Partizana, Strahinja Milić koji brani u Danskoj, itd. Nadam se da
ćemo jednog dana nositi igru naše reprezentacije. Daće Bog.
Juniorska reprezentacija ide na dvomeč sa Crnogorcima u Bijelo Polje?
– Sa nekima od tih momaka smo igrali, dok smo još bili u zajedničkoj
državi. Baš danas sam pričao sam cimerom iz tog perioda, koji je Crnogorac. Mi
smo prijatelji. Biće interesantno, jedva čekam da igram sa njima.
Reklo bi se laka grupa u kvalifikacijama za EP u Rumuniji, koje se
održavaju u Požegi?
– Holandija, Letonija i Litvanija. Nećemo nikoga da potcenjujemo. Ako ne
budemo kalkulisali, neće biti problema. Samo da nas povrede poštede. Domaćini
smo, svi težimo da se pojavimo na EP. To znači i nama, i našoj ligi, jer
ćemo se u klubove vratiti kao bolji igrači
Kako ti se sviđa Balkan-Handball.com?
– Ja sam skoro video sajt. Baš mi je drago da neko o rukometu tako vodi
računa, kao vaš sajt. Nema takvog ni u Srbiji, a ni na Balkanu.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
