Bilo je od januara do decembra, svega i svačega.
Ova godina donela je i veliko razočaranje u Makedoniji, jer generacija Lazarova, Manaskova, Ristovskog i ostalih momaka koji su poslednjih 15 godina tražili način da nacionalni tim postave na međunarodnu scenu i u tome uspeli, nije stavila šlag na tortu – i izborili cilj svih ciljeva – plasman u Rio. Nakon toga, usledio je odlazak Ivice Obrvana, dolazak Line Červara, ambicije su svedene na minimum, neka nova lica će morati da preuzmu važne uloge – novi olimpijski ciklus počinje u Francuskoj.
Pamtićemo 2016. godinu i po Željku Babiću. Hrvatski selektor je „Isusom i Gospom iz Međugorja“ objašnjavao velike pobede, izvodio prave performanse pred novinarima, na kraju emotivno davao ostavke, pa ih povlačio. Ne znamo da li bi sve isto uradio od Krakova do dana posle Rija, ali je javnosti svakako bilo zanimljivo i nesvakidašnje.
Srbija je sišla sa ozbiljne rukometne scene. Srpski klubovi su ostali bez učestvovanja u SEHA ligi, reprezentacija nije uspela da se plasira u Rio, a zatim ni na Svetsko prvenstvo u Francusku, što će reći, treće od četiri velika takmičenja u poslednja 24 meseca. Otišao je Dejan Perić, stigao Jovica Cvetković. Početak kvalifikacija za EP 2018 nagovestio je boljitak pobedom u Poljskoj, ali je šamar od Belorusa u Nišu, vratio staru problematiku. Sliku su popravile rukometašice dobrim partijama u prvom krugu takmičenja na EP 2016, koje su im donele deveto mesto na kraju, iznad očekivanja, s obzirom da je reprezentacija i dalje bez nekih igračica sa najvećim rejtingom.
Slovenija je odigrala jako dobar olimpijski turnir u Riju, gde je stala u četvrtfinalu, posle ispadanja u prvom krugu na EP 2016. Veselin Vujović je završio svoju priču u Zagrebu, ali je ugovorom do Tokija, pokazao želju da napravi iskorak sa Slovencima, pre svega, do EURO 2018 u Zagrebu. Pomak je napravila ženska reprezentacija pod Urošem Bregarom. Pobeda nad Švedskom na EP 2016 je velika stvar i dokaz da kvalitet u ženskom SLO rukometu postoji, što se da videti i po rezultatima Krima ove sezone.
Selekcija Bosne i Hercegovine dobila je novog selektora, Bilala Šumana,koji je zamenio Dragana Markovića – Marku. Plasman na veliko takmićenje ostaje priča svih priča, podjednako dalek i pre i sada, a Katar 2015, deluje kao pik jedne generacije. Ženskog rukometa u BIH, nema. Kada će se ženska reprezentacija oformiti, to niko ne zna…
I Crnogorci su dobili novog selektora, Dragan Đukić je zamenio Ljubomira Obradovića posle incidenta na treningu u oktobru, u kome su učestvovali i neki igrači. Talentovana grupa igrača odigrala je epizodnu ulogu na EP 2016 ispadanjem u prvom krugu, propustiće i SP 2017, a teško da će i do EUR0 2018, ali potencijala ima.
Konačno, 2016. godina biće upamćena i po neuspešnom povratku Bojane Popović, koja je posle četiri godine pauze i rođenja dva deteta pokušala da stane uz rame devojkama koje su u punoj formi, ali je na najbolniji mogući način – na velikoj sceni u Riju, shvatila da je vreme nešto što se ne vraća. I Dragan Adžić se, poput Željka Babića, povlačio, a onda rešio da napravi zaokret i stvori novu reprezentaciju. EP 2016 govori da je na pravom putu da to uradi, s obzirom da su mlade Crnogorke bile blizu plasmana u drugi krug.
Godinu 2016 pamtićemo i po Daguru Sigurdsonu i njegovim „Bad Boys-ima“ sa kojima se popeo na vrh Evrope i izazvao pravi zemljotres u Nemačkoj, a onda na vrhuncu moći i još jednog sjajnog rezultata – olimpijske bronze, odlučio da se upusti u avanturu sa Japanom do Tokija. Pamtićemo je i po „Gudmundure oprosti“, danskom zlatu u Riju, toliko dugo čekanom, zatim povratku ruskog medveda Evgenija Trefilova i sjajnim ruskim devojkama,po Norvežankama, po uvođenju novih pravila o čijim efektima su mišljenja oprečna, o najavi savršene lopte bez lepka, koja je izazvala brojne kontraverze (i tek će), po sjajnim F4 turnirima u Kelnu, Budimpešti i Varaždinu, po novim herojima i tragičarima koji će svoje mesto naći u rukometnoj istoriji, po desetoj sezoni Balkan-Handball.com.
Uživajte i dalje…
FOTO: Filip Viranovski, gol.mk
