Ako će se po nečemu pamtiti sezona 2013/2014 u slovenačkom rukometu, iako njegove majstorije gledamo svake nedelje i mi daleko od Triglava i Save, onda će to biti sjajan uzlet u svetske visine Staša Skubea (25). Omaleni srednji bek Gorenja (176 cm), koji svojom pojavom ne uliva strah u kosti protivnicima, sve dok sudija ne da znak za početak, u svojoj debitanskoj sezoni u EHF Ligi šampiona, čak četiri puta je biran u postavu kola, a egzibicijama je popunjavao špice na EHF TV platformi. No, nećemo govoriti u perfektu, jer su “Ose” još u Evropi, spremaju se da ubodu PSŽ još jednom i dođu do TOP 8, tamo gde ih niko nije video pre starta sezone:
– Niko nije očekivao da ćemo dobiti PSG sa takvim zvezdama koje imaju u sastavu, ali videlo se das u glava i srce odlučili. Nije sve u parama. Čudo smo već napravili pobedom u Velenju. Teško je reći da je +2 neka velika prednost, ali ako nam se ponudi prilika, zašto da ne napadnemo TOP 8 – kaže Staš na početku razgovora za Balkan-Handball.com i na pitanje šta to fali PSŽ, odgovara:
– Iznenadili su me svojom nezainteresiranošću. Malo su nas i potcenili, ali to je njihov problem, ne naš.
Gorenje je ponovo kao “feniks iz pepela” stvorilo ekipu preko noći i na pragu je osvajanja trećeg šampionskog pehara u nizu. Kako se to desilo, novi trener, mnogo novih igrača, među njima i Skube (stigao iz Trebnja), za par meseci, napravili su neverovatan napredak…
– Neke stvari u Velenju stoje perfektno i to daje rezultat, iako se promenio ceo sastav pre starta sezone. Imamo super odnose, treniramo dobro i to daje rezultat. Nadam se da ćemo tako i nastaviti. Sigurno niko nije očekivao tako jako Gorenje pre sezone, ali moram da kažem da mi još uvek nismo ništa konkretno napravili, tako da se neću previše praviti pametan – ostaje skroman Staš, uz osmeh, i kada govori o tituli:
– Daleko smo još od titule, čeka nas dosta teških mečeva. Super je što imamo +4 u odnosu na Celje, ali to nam ne garantuje da smo već sada šampioni.
Neki kažu “Mesi”neki ga upoređuju sa “Ljubom Vranješom”. Tek omaleni momak iz Novog Mesta, mlađi brat poznatijeg Sebastiana, čiju “slavu” polako ugrožava, ostaje na zemlji…
– Zadovoljan sam kako igram. Stvarno mi se dosta stvari poklopilo i zato to izgleda tako dobro. Tu sam da treniram i igram, to je deo posla. Srećan sam što me je Evropa prepoznala kao dobrog igrača, kao dobrog srednjeg beka, ali moram da nastavim sa takvim igrama. Sve se promeni brzo ako zaboraviš šta je tvoj posao.
Još jedan je u nizu onih koji ličnim primerom pokazuje da “boj bije srce u junaka”. Visina, težina, nisu presudne…
– Moja visina je u mnogim stvarima prednost na terenu. Ona nije važna da bi se igrao dobar rukomet – zaključuje Staš Skube razgovor za BH.
FOTO: SLAVKO KOLAR
