Table of Contents
PIŠE: ŽIKA BOGDANOVIĆ
Ni najveći protivnici postavljenja Vladana Matića na mesto selektora reprezentacije Srbije oktobra prošle godine, nisu mogli da predvide ovakav epilog njegovog osmomesečnog mandata. Najveći pad srpskog reprezentativnog rukometa posle onih „pionirskih“ dana 2006. i 2007. godine, Izraela i Farskih Ostrva, desio se upravo juče u češkom Brnu. Posle sedam godina, srpske reprezentacije neće biti na velikom takmičenju. Kontinuitet kakav je od Hrvatske imalo samo pet reprezentacija na svetu, „Knedličke“ su zgazile za 60 minuta. Takvih 60 minuta još nismo videli u novijoj istoriji srpskog rukometa. Pandan su im samo onih iz Linca, kada nas je Austrija poslala kući sa EURO 2010.
Uplašen, izgubljen, nedorastao funkciji. Vladan Matić nije ništa započeo, da bi trebalo žaliti činjenicu da nešto treba završiti. Debakl u danskom Orhusu na EURO 2014, nije ga opametio, iz njega ništa nije naučio. Ni po jednom problemu srpskog državnog tima nije zagrebao. Pitanjima „nedodirljivih“ u državnom timu, motivacije „srebrnih“ momaka koji su svesni da je njihov highlight reprezentativne karijere bila puna Arena u Beogradu 2012. godine, formiranja kvalitetnog stručnog štaba, podmlađivanja, kompozicije sastava koja nam nameće fakat da su nam najbolji napadači – najgori odbrambeni igrači, da bi došli do taktike…
Stekao se utisak da je i pored ugovora koji mu je garantovao miran rad do kraja olimpijskog ciklusa, svoju ulogu shvatio kao privremenu, kao jedan intermeco između dva klupska angažmana.
Rukave pošteno nije ni zasukao. Umesto da analizira razloge debakla u Orhusu, da nađe „krivce“ i srž problema, nastavio je po starom. Energiju je trošilo više na to šta će čaršija da kaže o njegovom novom klupskom angažmanu u Mađarskoj, iako je po slovu ugovora na to imao pravo.
Bilo je bitno samo da se preživi „mrtva“ Češka, koja je „Bogom dana“ stigla ponovo na srpsku rukometnu trpezu. Da „drži vodu dok majstori odu“. Takva vrsta majstorluka više ne postoji u svetskom rukometu.
NEMA SELEKCIJA
Odrekao se nemuštim izgovorima upravo „dvojice majstora koja bi držala vodu“, Nikole Manojlovića i Petra Nenadića, čuvajući „zavet svlačionice“, a poništavajući sjajne sezone ova dva momka koje su imali iza sebe. Najinteligentniji odbrambeni srpski igrač i levi-srednji bek, jedini koji može da uđe na 10 minuta, isprangija pet lopti i preokrene rezultat, izgubili su status preko noći. Od onih u koje se kunuo, postali su nepoželjni. Veličina trenera je da svakome nađe svoje mesto, ulogu, minutažu, svrhu u jednom timu. Ako je neko neprihvatljiv za grupu, onda se to tako i kaže. Ovaj dečko je „persona non grata“ za ovu grupu ljudi, negativac, prekršio je kodekse ponašanja, i tačka. To se da lakše razumeti.
„ZVEZDA“ I VODONOŠE
Dok je jedne kažnjavao, druge je nagrađivao za svoje partije. Tetosanje Marka Vujina, nastavljeno je činjenicom da je „prva i poslednja zvezda“ srpskog rukometa, posle katastrofalnih partija u Orhusu, nagrađen odmorom od reprezentativne golgote u aprilu, a da je na Čehe u Nišu izašao posle dva treninga, s obzirom da se poslednjih priključio reprezentaciji u Nišu. Epilog znamo – „tajni agent 00/8“ je Matiću to vratio na najbolji mogući način. Važno je da je dobro sakriven od srpskih novinara na Baltiku prethodnih pet meseci mogao da razvija teorije o tome kako ga svi mrze, ali i shvati da svi hodamo po zemlji, bez obzira čime se bavili u životu. I ti novinari bi mogli, isto tako, da pogađaju zaštitnu ogradu dva metra pored gola…
„TAJNI AGENT OO/8“
Kada neko sa dva treninga u šest meseci i „minulim radom“ jednakim nuli ima zagarantovanih 100 minuta na terenu u dva meča, kada ni otvaranja meča sa 1/6 ili 0/4 nije dovoljno da se pošalje na klupu i umesto toga mu još nađete „posilnog“ da igra odbranu umesto njega, onda nemate ni respekt igrača. Svaki igrač ima svoju sujetu. Ona nije rezervisana samo za one sa najjačim šutem. Autoritet se gradi na takvim stvarima. Nikome gol ne vredi tri poena. Neko je dobijao klupu zbog pogrešnog dodavanja, a neko se „čekao“ po 40 minuta. Prođoše nam životi „čekajući Marka“. U tu akciju tetosanja, uključili su se i neki igrači, pa ljudi oko tima, kolege, svi tapšači po ramenu, ne bi li se Marko konačno probudio iz reprezentativne „kome“.
I na kraju, nije kriv Marko. Kriv je trener koji ne zna kada je dosta.
Vladan Matić je pao od iste puške, kao i neki njegovi prethodnici. Nije imao hrabrosti da raskrsti sa nekima koji u reprezentaciji ne pružaju ništa ili nije znao da ih iskoristi. Birajte. Matić je bio u grupi onih trenera sa krilaticom „dajte mi Srbiju, složiću ja to i bićemo svetski prvaci“. Sa tom parolom je krenuo u Dansku, vratio se kao najveći defetista i od tog defetizma se nije oporavio ni do poslednje časa.
„PEŠKE, SINE, PEŠKE“
Lutao je i sa izborom igrača. Ne postoji opravdanje da srpski igrač koga možete nazvati „rukijem godine“, Draško Nenadić, ne bude na spisku 16 reprezentativaca. Amnestija je stigla u nepromišljenom gestu mladog Nenadića, koji bi kao dečko sa 10 nastupa za državni tim trebalo da nauči priču o Lase Boesenu i njegovim viršlama u Austriji za vreme EURO 2010 kada ga je Vilbek „prekomandovao“ sa terena u levo smetalo danske televizije. Busanje u otečene grudi od patriotizma je jedno, a ako hoćeš da igraš za svoju zemlju, onda ideš peške – na kraj sveta.
JIHO, JIHO
Nije mogao da skoči zbog povrede članka. Pregažen od jurenja gol razlike, pehara, isceđen kao limun, bezbroj puta razočaran u svoj tim i svoju „hokejašku zemlju“ gde dve slike o rukometu u medijima ne možete pronaći. Može bek, može pivotmen, može prednji u odbrani, razigravanje saigrača anonimusa, bodrenje uplašenih, može tuča sa Bejanskim u Nišu, sve može, kada se igra za reprezentaciju!
HOĆETE ILI NEĆETE? KAŽITE…
Na kraju, da Vladan Matić ne ispadne jedini krivac za srpsku rukometnu lomaču – selektor ne može da se se baci umesto igrača za loptu. Trener ne može da juri umesto igrača nazad i sprečava kontranapad. trener ne može da natera igrača da pokvari frizuru, da umesto njega napravi grč na licu, da iskezi zube, da zakrvavi oči. To je do tvoje lične motivacije. Na grimasi, kada te zumira kamera, vidi se, gde si, da li si prisutan, koliko ti je stalo do toga što radiš. U Brnu, bili ste u Beogradu. U junu, ne u rukometu, već na plaži.
Mnogima u srpskom timu nije, dovoljno, stalo. Da se razumemo, svakome je stalo da obuče trenerku reprezentacije, jer biti reprezentativac je najveća privilegija, ali i ona se zaslužuje, u sportu, iznova i iznova. ali stepen te „želje“ ide od jedan do deset. On se kruni, troši. Retko ko je pošten da kaže, ma daj ne mogu više. Hoću da sedim u nekoj bašti i gledam fudbal iz Brazila, sve me živo boli od 10 meseci drndanja u klubu, pusti me maltretiranja, pritiska i komentara anonimusa po sajtovima. Niko neće da kaže i odstupi, a sa druge strane, ne želi više da skače na glavu kao na početku. Mnogi ne bi pali ni na poligrafu na pitanje da li stvarno želite da igrate za Srbiju, ali isto tako, ne bi ni u tri rečenice mogli da objasne razloge – zašto igraju?
UMORNI SMO OD „DOBRE ATMOSFERE“
„Jbg..“ nije dovoljno. Hoćemo više. Dajte da vidimo krv i suze. „Dobru atmosferu“ svi gutamo godinama, rezultate nikako.
Dve stvari su napravile ozbiljan problem srpskom rukometu u prethodne dve i po godine, kako god to paradoksalno zvučalo. Igranje pred 20.000 u svojoj zemlji, medalja, status heroja za tih mesec dana, osećaj da si dodirnuo nebo. Posle toga sve ti je malo, ništa ne može da se poredi i sve što naredno doživiš, neće biti isto. Druga je pet dana Ljube Vranješa u srpskom rukometu. Ne tako davno, jedan od gorepomenutih reprezentativaca je za nemačke medije pričao o tome kako su se tokom EURO 2014 stalno igrači pitali između sebe „šta bi na ovom mestu Ljuba uradio“. Ljubina aura i dalje lebdi nad srpskim rukometom. Ostavio je snažan utisak na sve, a nažalost, izgleda da nikada nećemo saznati „šta bi bilo kada bi bilo“., bez pretenzija da od čoveka pravimo supermena.
„SAVEZOVA MEDALJA“ – JEDINA ISTINA
Dok taj supermen ne dođe, ostaje nam da se sećamo „Savezove medalje“ iz januara 2012. godine i kratkotrajnog uzleta tokom te godine, zahvaljujući domaćinstvu i sjajnom navijanju. Zaborav brzo stiže. Vaši golgeterski učinci i individualna priznanja koja skupljate po svojim klubovima, nemaju nikakvu težinu za ovu „raju“ ovde, sve dok nešto od toga ne pokažete u nacionalnom dresu.
„Srebrni letači“ polako postaju samo nosioci „državnog priznanja“ i ništa više od toga. Istorija. Ni idoli za našu decu, ni razlog zbog koga će ta deca krenuti da igraju rukomet, ni oni koji hiljadama ljudi koji žive od rukometa u ovoj zemlji, svojim igrama za Srbiju donose hleb i bolje sutra. I vi ste ga jeli do juče, i ješćete ga, koliko sutra. Ne postoje pare koje ne mogu da se potroše, igračka sreća kratko traje, a onda se svi vraćamo na početak – svi smo srpski rukomet.
Do neke srećnije prilike…
14 komentari
Ožeži gde drugi neće… UDRI BRE PO MEDIOKRITETIMA!!!
DAJTE VIŠE NEKOG OZBILJNOG, AUTORITATIVNOG , ISKUSNOG TRENERA (A VALA IH IMAMO),KOJI JE IMAO USPEHA I NEŠTO NAPRAVIO U RUKOMETNIM ZEMLJAMA(naprimer: MAKEDONIJA,NEMAČKA) STALNO NEKI NABEÐENI SA IMENOM IGRAČKIM A NE I TRENERSKIM! U STARTU ZNAMO DA NEMA NIŠTA OD NEISKUSNOG I STALNO ČEKAMO DA SE DESI ČUDO…
Ziko prijatelju…svaka ti je ko u Njegosa….otvorene karte …bravo.. sve si rekao sto vecina misli….samo bi dodao,ko i da dodje ,bilo Vranjes ili neko drugi…polovina igraca su vise licili na neke amatere iz 3-4 lige u Brnu,nego na reprezentativce….mora se to saseci u korenu,da im se ne da da pomirisu vise dres sa drzavnim grbom….tako se ne igra za svoju zemlju,sa takvim pristupom igre pola tima je igralo protiv svoje zemlje…. „Zvezde“su na nebu…trebaju fajteri,igraci koji ginu na parketu…a ne „babe“ koje od +8 mogu da urade nemoguce…da prime 15-16 golova iz kontri,da nema odbrane (ili ja nisam video) igru u odbrani…da agent 00/8 radi sta mu se cefne …treba da zaigra metla ….
Tekst koji se dugo cekao ili ajmo ovako: Svako lose ima svoga dobrog.Ako je trebalo da se desi sa reprezentacijom ovo sfa se desilo da bi se ovakav tekst pojavio, i neka se desilo.Doslovce je sve bapisano istina.Ja bih samo dodao da se ovo godinama cekalo, da je moglo da se.desi i svim prethodnim.selektorima, da je problem dublji…ali ok, za pocetak odlicno.Ovaj teks je lek za srpski rukomet ako ga nadlezni razumeju.Ovako vise nikako i nikada nesme.Ja sam sasvim slucajno nesto bolji poznavalac ceskog rukometa iposle gola Kasala u poslednjoj sekundi utakmice mi je bilo jasno sta ce se desiti u Brnu.Kao poznavaocu ceskog rukometa, prilazili su mi ljudi sa komentarima da je bruka Ceske, sramota institucije kvalifikacija za odlazak na SP itd.Medjutim, ljudi nisu shvatili ono sta su videli, a to je +8 za nas u nikakvoj igri tj Cesi tog dana nisu mogli gore a mi bolje.Potvrda toga se desila u Brnu i to je suvisno komentarisati.I ne brinu mene Cesi vec mi.Oni imaju buducnost u Kasalu, Petrovskom, Babaku, Jurki (koji nije bio dobar zajecarskim strucnjacima), Bečvaru, Hrstki…ko je nasa buducnost, gde su nasa deca?Njiohova su vec nowioci ige svojih klubova a nasi ni na probi u istim.I uopste celokupna atmosfera oko rukometa je smesna.Slusam repirtera RTSa koji za Nemanju Ilica kaze da je usao dok se Nikcevic odmori, a momak je u prvoj godini igranja u LNH francuskoj ligi vec u idealnoj postavci prvenstva.Sve mi u i oko rukometa lici na ispunjavanje forme a to rezultate nece.l doneti.Nikada i nikome.
bravo za tekst,kada bi svi ljudi malo manje poltronisali,bilo bi nam generalno mnogo bolje u ovoj napacenoj zemlji. ocigledno je da nasoj reprezentaciji treba autoritativan trener,mada vise ni u to nisam siguran,jer kolicina sujete i egoizma kod nasih igraca prevazilazi sve granice. smesno ,a u isto vreme i jako tuzno da svaki laik vidi sta fali i sta ne valja u nasoj igri,a da to ne menja selektor (vujin egoista,jednosmeran kao balkanska ulica,menjaj. srednjeg beka izmisliti, a ima ih. krila dva mlada,vrhunska na klupi,igraju penzioneri sa „starim zaslugama“. igra stoji u vremenu,lak gol,organizovana kontra,polukontra i pozicioni napad ne postoje,ili i to sto se radi,radi se pogresno,bez tajminga i ikakvog smisla,samo kolko da se odradi. takticki detalji ne postoje,motivacija nula.) neko ko poznaje rukomet video je da su nam sudije pomogle neverovatno u Nisu i ne treba kriti da savez i te kako dobro odradi svoj deo posla pre utakmice,da ne gresimo dusu. jednostavno ja sam razocaran prvo sa strukom generalno, a onda i sa igracima jer ipak su oni ti koji treba da shvate da igraju za Srbiju,da se podrede kolektivu i ostave svoje sujete sa strane.
Ziko odlican text.Neznam vredili uopste nesto komentarisati ali ,,djavo mi neda mira,, pa moram.Neko u predhodnim komentarima pomenu da nam treba proveren,iskusan i autoritativan trener.Veoma lepo receno ali ko je taj?Mi to nemamo vec 20 godina.Mi jos uvek pominjemo Kraju i Tutu a oni su osvojili SP 1986!!!Gde rade nasi najbolji treneri,u kojim klubovima i zemljama?Imamo li trenera u Barsi,Kielceu,Vespremu,Kielu,PSZ ili bilo kojem Bundesligasu???Nazalost nemamo.Nemojmo sada samo reci:,,pa nevole nas,,!Da je srpski dres ,,svetinja,, pa i to vise nije.Omladina se tako vaspitava da je sada samo novac svetinja.Mi smo nacija,posle BiH,iz koje najvise drzavljana igra za neke druge nacionalne selekcije.To je pocelo od Puljezevica,Eklemovica,Sterbika….Kada se sve sabere i oduzme izlaza nema dok se mi nepromenimo.Pre 25 godina sam otisao u inostranstvo i prodao sam se zahvaljujuci rezultatima Kraje,Tute,Vuje,Zlaje,Kuzeta,Vuka…..Posle ovih blamaza pitam se gde ce igrati nasi igraci a gde ce naci posao nasi treneri?Bio sam na internacionalnom simpozijumu trenera u BG 2012.Bilo je dosta nasih trenera ali nisam imao utisak da su dosli nesto da nauce.Cuo sam komentare:,,Sta ima Nemac meni da prica o 3-2-1 kada smo je mi izmislili,,?Dali se ta 3-2-1 promenila od Vlade Stencla?Dali ju je neko modifikovao?Od svakog se moze nesto nauciti pa i od Nemca 3-2-1!!!Kod nas su glavne vesti u novinam da je neki ,,Marko Markovic,, potpisao za Bragu iz Portugala i dobio 150 000€ i Audi A6!!!!To je najbitnije,sta je dobio a da to nema veze sa istinom,to je manje vazno.Jedan eminentni srpski rukometni novinar me je ,,maltretirao,, pre otprilike 6-7 godina da za Malencica daju Bundesligasi 150 000€ ali mi necemo da ga pustimo!Kao vredi vise!Dali neko zna gde sada igra taj koji vredi vise?Ovo sve pisem iz razloga da sve ,,lezi,, u nama i da mi treba da se menjamo a ne krivce da trazimo.Krivci su:treneri,igraci i novinari i svi mi koji radimo u rukometu…
Cim rukometasi naprave katastrofu po ko zna koji put se proziva Vujin! Kao da je on glavni krivac za neuspeh nasih rukometasa! Nasi su odigrali katastrofalno revans mec protiv Ceha i nikoga ne treba izdvajati jel su svi bili daleko ispod svog nivoa! Ocigledno je da je Vujin odavno mnogima trn u oku u nasoj zemlji ali zato u Nemackoj i u Kilu gde nema takve presije Vujin igra na najvisem nivou sto je bezbroj puta dokazao a tako je bilo i dok je igrao u Vespremu!Svi igraci su podjednako zasluzni za ovaj neuspeh a najvise od svih selektor koji nije znao da motivise igrace niti da utice na njih da se trgnu i odigraju najbolje sto znaju!
Bas mi je tesko ovo da napisem, ali ipak grubo gresis Ziko. Nacin na koji si predstavio neuspeh u kvalifikacijama je krajnje uvredljiv za pojedince. Mislim da to ne prilici ugledu koji tvoj «balkan-handball» pokusava da stekne u nekoliko poslednjih godina. Na dobrom si putu, bas kao i neki koje si ovde valjano potkacio. I pored afekta i ogromnog razocarenja zbog neuspeha, ipak ozbiljni mediji, reprezentacije, klubovi, rukovodioci, treneri, igraci (i jos mnogi drugi) ne bi sebi smeli dozvaljavati bujice uvreda na tudji racun. Da, neuspesna epizoda je iza Matica… ali kako tako brzo zaboravljas da je tom coveku tek 44 godine i da u trenerskom poslu on ima i nekih uspesnih predstava. Vujin je zaista odigrao lose… ali zar nije u nekim ranijim nastupima blistao i davao sve od sebe… Olako se hvatamo za tastaturu, uvredljivim formulacijama i recima, odricemo se onih koji imaju neku vrednost. Secam se samo Matketa kao je godinama i decenijama vredno i krvavo radio na treninzima, pripremama, utakmicama, velikim takmicenjima… donosio medalje i titule i kao igrac i kao trener. Verovatno je tako i Vujin… negde tamo u Palanci, pa posle Vespremu, reprezentaciji, sada Kilu… I onda dodje neko sa imenom i prezimenom, i funkcijom koja moze pripomoci razvoju naseg rukometa… i kritikuje na sva zvona (citaj pljuje i povraca). Nije to dobro Ziko… Verovatno zato tako i nastupamo i kao klubovi i kao reprezentacija… kratak nam je fitilj… malo razmisljamo… Zapitaj se da li ova dva momka koja najvise crnis u clanku imaju neku buducnost u rukometu… ali posteno. Ja mislim da imaju, i to bas svetlu. A ova epizoda im nije uspela. Pa dobro. Svi smo razocarani, ali ti i neki drugi bi ipak morali da se uoblice pri iznosenju svojih stavova. Ne treba to da rade oni koji izaberu da ostanu anonimni i koji imaju potrebu da vredjaju. Mozda si mogao i tako… ali ovako ne. Totalno si se uklopio u ovaj neuspeh u Brnu. Eto, to smo mi… rukometna Srbija !!! E sada treba uciti, menjati, raditi… Vidis, Matic je ipak imao moralni kvalitet pa je podneo ostavku, sto ne znaci da mozda u nekom kasnijem izdanju… ko zna kad i ko zna gde… nece pomoci srpskom rukometu. Na koji nacin, nebitno je. Klub, funkcioner, pomocnik, komentator, ekspert saradnik… ko to zna. A zipitaj se malo kako ce se osecati posle citanja ovog clanka (a citace ga sigurno)…. kao iskoriscena i odbacena krpa. Nemamo Zile dovoljno ljudi da bi se razbacivali… trebalo bi da zastitimo svakoga. A to ko ce koju funkciju obavljati… to neka odlucuju izabrani i oni koji su za to nadlezni. Nase je da podrzavamo, navijamo, dajemo predloge (pa makar bili i glupi), a oni neka odlucuju. Pak kad uvide da bas grese, neka se sklone. A ako bas mnogo grese, a nece da se sklone, onda ce ih zameniti i skloniti institucije. Tako bi trebalo da ide… Nego, kako dalje…? Vidim, citam, cujem, stalno se spominje Ljubomir Vranjes. Uhhh, odlican trener, «klasse» sto bi rekli njegovi Svedjani. On bi nam leg’o ko budali samar. Ali nazalost nismo mi vise u toj prici. Ljuba je u svojih zadnjih 30 godina verovatno u Srbiji proveo onoliko nedelja (mozda i dana) koliko i mi imamo rukometnih odlicja. Nema on tu zicu. Nece nam on sigurno promeniti srz i problem. Vranjes je garantovano u stanju da reprezentaciju dobro trenira i utakmice vodi na vrhunskom nivou. A za to se mora papreno platiti. Nema on tu nasu zicu… nece on ostaviti sve da bi srpski rukomet izasao iz krize, juriti za klincima po selima i gradovima, treniriti i mladje selekcije… nece on izdvajati iz svog dzepa ili tolerisati da ovo ili ono nema i ne moze u Srbiji. NAZALOST. Nece to ni Ulrik Vilbek… ni Claude Onesta. Moje je misljenje, a pisao sam ga i ranije, da mi u Srbiji imamo samo jednu vrhunsku alternativu, a to su Vuja i Vuk. Ali samo zajedno !!! To sto Vuja moze, ne moze niko. Ali bas na svaki nacin… pa i onaj sto ne valja. E zato ga treba «obezbediti» da je Vuk tu pored njega. Svi ovi treneri, ovi vrhunski, koje nabrojah, nisu Veselinu Vujovicu ni do kolena. I to bas zbog te zice koju niko od njih nema… te neke nase. Secam se, i njega su pljuvali, jos gore nego sada Matica… ali eto prodje neko vreme, pa… imamo li bolje resenje? Moguce je da dolaskom ova dva rukometna DIVA neko ipak mora da se skloni… pa da, mora. Ali i ne mora, uvek moze i gore. Ali ako zelimo napred, rezultatski, onda su korenite promene neophodne. Po mom misljenju ima tu i drugih alternativa. Ali su to samo alternative. Vuja i Vuk su resenje, i to BOLNO, otreznjujuce. Pominjan je ranije i Ljuba Obradovic… Evo, sada je imao neku priliku u Crnoj Gori. Nije uspeo. Treba li sada raspaliti po njemu? Ne. U nekom trenutku ce nam trebati, na bilo koji nacin. Eto, zar nije lepo reci kako u Portugalu nas trener iz godine u godinu ostvaruje najbolje rezultate. Svi na neki nacin mogu i treba da pomognu, a po mom licnom misljenju, najbolje resenje su dva Veselina, onaj bradati i onaj gl…. (haha, jbg tako ga zovu). Glavu gore rukometna Srbijo, pregrmecemo mi i ovo !!! Veliki pozdrav iz Osla – Djordje Teodorovic.
Djole, pati si covece napisao roman a nigde nisi pomenuo tvog celikog prijtelja, dobrog coveka i velikog trofejnog stucnjaka Slavka Novakovica! Pa zasto to radis?A sta mislis o njegovom kumu Milu Isakovicu! To se veliki strucnjaci. Oni pucaju po 11 razlike aMatic 12. Oni su za njega vrhunski majstori a ti to ne pominjes.Slavko ce ti ovomnogo zameriti! Nego drs se ti Norveske i zenskog rukometa.
Ja sam mu to odavno napisao.Drž se norveške….
VAMA TREBA SAMO JEDAN ČOVJEK „MAGO DI UMAGO“- LINO ČERVAR.
SVJETSKI PRVAK I OLIMPIJSKI POBJEDNIK. ČOVJEK KOJI JE STVARAO PRVAKE. SAMO JE PITANJE NJEGOVE MOTIVACIJE. NE BRINITE, NE MRZI ON NIKOGA I NE PATI ZA LOVOM. SVI SMO MI NA SVOJU STRANU, PA TAKO I ON, ALI DA ZNA- ZNA.
… nije sve tako crno, doči če, siguran sam, neki novi momci, fajteri sa penom na ustima, ne brinite, imate i dobrih, odličnih čak trenera … ali treba s tim momcima, da se radi … trening, trening i opet trening … ali trening na 100%, a ne, da od deset sprintova napraviš jedan kako treba, a devet onako malo laganije, ili da od deset treninga, da odradiš jedan , dva, a na ostalima te bole leđa, koljeno, kičma … e, a zato trebate pravog trenera, koji če reči nekome … e ne ide to tako sine, ako na treningu ne trčiš, primaš i dodaješ loptu u punom sprintu, nečeš moči ni na utakmici … to je malo onako laički, ali mislim da obuhvačuje srž problema … na reprezentativne akcije dolazi se peške, sa penom na usnama, a ne na odmor … vjerujte, prošle godine su nas tome naučili Belorusi, iako su se momci vadili na umor, sudije i još ne znam što sve , to kod Deniča nije prošlo … pozdrav, nadam se, da če se brzo raziči crni oblaci nad Srpskim rukometo. Rukomet treba jaku Srbiju, Hrvatsku, Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Sloveniju. To je činjenica.
Gospodo, svi mi imamo različite poglede na istu stvar. Žika je u svom tekstu rekao istinu. Ona je bolna, ali može da deluje kao otrežnjenje. Razumem i gospodina Teodorovića i njegov stav da ne treba zatvarati vrata reprezentacije bilo kome jer činjenica je da nemamo baš veliki fond igrača i trenera. Međutim, budimo svesni da je srpski rukomet na izdisaju. Zapitajmo se ko nam je pravio igrače u prethodnim decenijama? Odgovor je Jugović, Sintelon, Crvenka, Željezničar, Zaječar, Metaloplastika itd. U kakvom stanju su ti klubovi danas, da li im neko pa i RSS na bilo koji način pomaže? Treba gledati stvari unapred, stvarati strategiju. Evo predloga, zašto ne bismo odabrali 10 mladih trenera i poslali ih na godinu ili dve u rukometne zemlje kao što su Nemačka, Francuska, Danska i recimo Španija da ispeku zanat i da usvoje principe modernog rukometa. Budući da su naši ljudi ostavljali značajan trag u Evropi, našli bi se klubovi koji bi ih prihvatili. Nakon toga, ti treneri bi se vratili u matične klubove i nastavili rad sa mladjim kategorijama na novim osnovama. Tako bismo stvorili bazu za buduća vremena jer smo sadašnjost upropastili. Između ostalog, rukomet je sport koji ima posebnu draž jer omogućava velike rezultate sa malim ulaganjima barem na reprezentativnom nivou.
1. Matic nema autoritet – treba nekad i da opcuje i otera u k…c sve komplet
2. Ne slusa ga niko – svi su zvezde ali za pare
3. Ne valja ni savez jer je kratkovid
4. Treba smeniti bar 80 % od igraca mlede koji bi ginuli za dres drzave
5. VREME JE ZA SVE ODNOVO