O
njima se sve glasnije priča. Ilija Abutović (20, 202cm) i Nenad Malenčić (20,
207cm), imali su slične rukometne puteve koji su se ukrstili u Subotici i
nastavili ka Beogradu i "Partizanu". Obojica dvometraši, cimeri već treću
godinu, levi i desni bek, juniorski reprezentativci Srbije i budućnost našeg
rukometa. Imaju iste ciljeve i sanjaju iste snove. U prvoj sezoni u "Partizan
Si&Si" vrebaju šansu da osvoje svoj prvi trofej u nacionalnom Kupu, a
krajem jula, čeka ih i Evropsko prvenstvo za juniore u Rumuniji, gde će imati
priliku da vide, gde se nalaze u globalnim okvirima.
Zdravo
momci! Sezona se bliži kraju. Partizan Si&Si je na devetom mestu u
Superligi. Najlošija sezona unazad dosta godina. Šta ste očekivali na početku
sezone? O kojoj poziciji ste razmišljali, kada ste prošlog leta dolazili u
klub? Znamo da mladi igrači nekada mogu da budu nerealni.
Ilija (na slici):
Nisam očekivao da ćemo biti deveti, već malo više gore. Ali eto, u Kupu smo
napravili dobru stvar i evo nas u polufinalu. Hoćemo da ga osvojimo.
Nenad:
Pa dobro, nisam očekivao da već prve sezone sa toliko podmlađenom ekipom možemo
da napravimo nešto. Kada se zna da je 7-8 juniorskih reprezentativaca pušteno
da igra Superligu, od toga će koristi imati i juniorska reprezentacija. Nisam
očekivao da budemo deveti, već negde 4-5-ti. Imamo utakmicu protiv Planinke u
polufinalu Kupa. Sa njima smo odigrali dve nerešene utakmice ove sezone i u oba
meča primali gol u poslednjoj sekundi. Mislim da imamo šanse da uđemo u finale.
U
drugom polufinalu Petrohemija Kupa Srbije, 17. maja igraju Jugvić Unimet i
Kolubara. Koga više priželjkujete u eventualnom finalu?
Ilija:
Jugović. Mlađa ekipa, koja može da dobije Kolubaru. Dobili su ih oba puta ove
sezone, a nama više leže.
Nenad:
Od Kolubare smo izgubili u prvenstvu, mada smo imali šansu na "Banjici", a
Jugović smo dobili. U finalu nema favorita, ali eto, mislim da bi lakše
pobedili Jugović.
Kako
ste zadovoljni svojim igrama? Obojici je prva sezona u Superligi?
Ilija:
Kasnio sam dva meseca zbog spora oko prelaska (Spartak-Osijek-Partizan). Nisam
bio u takmičarskoj formi. Prvi meč sam odigrao tek protiv Metaloplastike. Dobro
smo trenirali, od kada je krenula druga polusezona. Imam uspona i padova u
igri, što je normalno. U suštini, mora na svemu da se radi i svaki element igre
mora biti bolji.
Nenad:
Što se kaže, uvek može bolje. Za prvu sezonu u Superligi, mogu reći da sam
solidno odigrao. Normalno je da ima uspona i padova.
Kakva
je atmosfera u Partizanu? Ima dosta mladih igrača.
Ilija:
Dobra je, dobra, ne žalimo se. Odličan je kontakt sa svima, i mladima i
starijima.
Dokle
imate ugovore sa crno-belima?
Nenad:
Kada smo došli, potpisali smo na četiri godine.
I
kako razmišljate o budućnosti? Realno bi bilo da za dve sezone prevaziđete
kvalitet srpske Superlige i potražite
neki novi izazov u inostranstvu?
Ilija:
Nisam razmišlljao u tom pravcu. Ima ovde dobrih trenera sa kojima može da se
radi. A ni Liga nije toliko loša, kao što pričaju.
Nenad:
Što se tiče odlaska u inostranstvo, iskreno nisam razmišljao. Naravno, kad
osetim da ovde ne mogu više napredovati, sigurno ću gledati preko. Ako
pogledamo lige u okruženju, npr Hrvatsku, osim Zagreba, njihova liga ne može da
se upoređuje sa našom. Igrali smo na turniru u Rumi sa njihovim Našicama, koje
su u vrhu tabele. Kao deveta ekipa u Srbiji, odigrali smo nerešeno, a Proleter
Naftagas, koji je kod nas peti-šesti, lagano ih je dobio sa sedam-osam razlike.
Kakvi
su bili vaši rukometni počeci?
Ilija:
Ja sam krenuo iz rodne Crvenke. Počeo sam sa nekih 10 godina. Crvenka je
poznato rukometno mesto, "najslađe selo" (smeh). U to vreme, Crvenka je bila
dobra, igrala se Superliga. Posle je sve to krenulo da se raspada, ali evo, ove
sezone, Crvenka je ponovo nadomak Superlige.
Nenad:
Počeo sam u rodnom Mokrinu, pored Kikinde, krajem trećeg, početkom četvrtog
razreda osnovne škole kod nastavnika fizičkog, Dragana Tomića. Početkom srednje
škole sam otišao u Suboticu. Tamo smo se Ilija i ja upoznali.
Ilija:
Znali smo se i do tada, ali smo igrali jedan protiv drugog te kadetske,
juniorske lige.
Malenča,
ko te je to od trenera "slao u šumu"? Ko je imao takve komentare?
Nenad:
Čudni su jako bili ti ljudi u Fidelinci.
Bilo je svakakvih stvari tada. Dođeš na trening, oni ti kažu što si
dolazio? Uglavnom su mlađi igrači trčali po šumi, dok se treniralo. Dolaskom
Radovana Prolića sve se popravilo. Moram da kažem da je on jako dobar čovek i
trener. Tada smo postali Spartak, Fidelinka se raspala. Bilo koji mladi igrač
da se obreo u Fidelinci sa tim statusom, ništa ne bi napravio od karijere. Sa
Spartakom je došao bolji rad na treninzima, data je šansa mladim igračima.
Odigrali smo celu sezonu Prve lige, drugi deo sa Peđom Petljanskim. Dobro smo
radili. Iza toga, Sale Blagojević je gledao naše utakmice i došao je poziv
Partizana, koji se ne odbija.
Koliko
ste vremena proveli u Subotici?
Ilija:
Godinu i po dana. Bio je Jevremović pola godine i onda još godinu dana.
Bili
ste cimeri u Subotici. Sada ste zajedno u Beogradu. Da li ste se navikli jedan
na drugog?
Nenad:
Ljudi iz iste struke, slično razmišljaju. Nema problema, navikli smo se.
Došli
ste iz manjih sredina. Kako ste se privikli na Beograd?
U intervjuu za BH, odgovor Nenada Peruničića na ovo pitanje, bio je: "samo
rukomet, samo rukomet i razmišljanje o uspehu. Beograd
je veliki grad i za čas te pojede mrak".
Ilija:
Ne krećemo se toliko puno. Treniramo, igramo, a u slobodno vreme, šetamo. Nekad
se popije piće, odigra neka igrica, bilijar, stoni tenis. Ništa specijalno.
Nenad:
Slažem se sa tom pričom Nenada Peruničića. Da nije tako radio, sigurno ne bi
napravio, ono što je napravio. Beograd je
ogroman grad, puno stvari može da odvuče ljude, koji su slabijeg karaktera.
Možeš da propadneš brzo. Svi pričaju o Beogradu, splavovima. Evo od avgusta,
nismo bili ni jednom na splavovima.
Pa
kako se slavio plasman na juniorsko Evropsko prvenstvo posle kvalifikacija u
Požegi? Nije bilo splava?
Ilija:
Nije, nije. Malo smo se tamo veselili i to je to. Super je bilo tamo. Svi su
nas sjajno prihvatili. Ljudi iz organizacije, navijači, osoblje u hotelu. Lepa
tri dana i tri pobede.
Čuli
smo da je taj Estonac Patrail, odličan igrač? Je l' imamo mi takvog igrača?
Ilija:
Dobar igrač, dobar.
Nenad:
Mi ćemo njih lagano dobiti deset razlike na prvenstvu u Rumuniji.
Ko
je najbolji igrač za vaše godište (88.) u Evropi?
Ilija:
Možda Duvnjak. Nismo gledali Skandinavce, da vidimo kakvi su.
Nenad:
U Barseloni igra Ugalde, levo krilo. On je najbolje odigrao ove sezone u Ligi
šampiona. Ostali ništa posebno.
Šta
očekujete od Rumunije? Je l' možete da se izmerite? O čemu razmišljate? O
medalji ili "što boljem plasmanu"?
Ilija:
Prvo da se dobro spremimo, a onda idemo tamo da nešto uradimo. To jest, uzmemo
medalju.
Nenad (na slici):
Po mojoj logici, najbitnija je prva grupa. Ako
pobedimo sva tri protivnika i budemo prvi, lagano bi došli do polufinala. Ako
smo u polufinalu, sigurno uzimamo medalju. Ne verujem da možemo izgubiti dve
utakmice u dva dana. Najbitnije je da budemo svi zdravi i da kompletni odemo
tamo.
Vas
dvojica ste dobili pozive za selekciju Evrope, koja će igrati protiv
reprezentacije Rumunije na objavljivanju žreba u Bukureštu.
Ilija:
Velika čast. Ne znamo da li ćemo ići, jer ima puno otkaza. Sezona je u toku, a
nas čeka i Kup.
Ko
je favorit tog prvenstva?
Ilija:
Možda Danci. Oni su svetski kadetski prvaci, a i prave dobar prelaz iz kadeta u
juniore.
Nenad:
Skandinavci jesu opasni, ali mislim da su Nemci najviše napredovali. Igrali smo
sa njima, nisu bili ništa posebno, ali sada, gledali smo neke utakmice preko
neta, odlični su.
Igrali
ste i protiv Slovenaca?
Nenad:
Nemaju nekog izraženog pojedinca. Uigrani su, svi igraju za jednog, jedan za
sve. Imaju iskusnog trenera, koji će ih spremiti dobro. Mislim da će dobro
proći. Imaju timsku igru, što u tom uzrastu nije često. Ipak, možemo da ih
dobijemo, ako se sretnemo.
Kako
reagujete na "menadžerske" priče oko vas? Sigurno ste do sada čuli da postoji
neko interesovanje drugih klubova. Je l' možete to da izbacite iz glave?
Ilija:
Pokušavam da ne razmišljam o tome. Izbacim iz glave, jer ne želim da se
opterećujem takvim stvarima.
Nenad:
To moraš da ostaviš sa strane, dok ne dođe vreme za tako nešto. Imaš utakmicu u
subotu, za koju moraš biti maksimalno spreman. Bitno je da dobro igraš, a za
to, treba imati čoveka, koji će da se bavi tim stvarima.
Koji
su to klubovi gde bi voleli da igrate? Mora da postoji neki dečački san?
Ilija:
Interesuje me samo zdrava sredina, gde bih mogao da napredujem.
Nenad:
To je mnogo daleko da bi o tome pričali. Sigurno je da nema igrača iz naše lige
koji ne bi voleo da igra u Kilu, Magdeburgu ili Siudad Realu. Polako.
Ko
su bili ili jesu vaši uzori?
Ilija:
Nikola Karabatić, broj jedan! Pratim Kil već dve godine i stvarno, nema mu
ravnog. Ima sve.
Nenad:
Sergej Rutenka. Sve ukupno, on mi je iznad svih. Od desnih bekova Renato
Vugrinec i Laslo Nađ. Najviše volim da gledam Vugrineca, njegove pokrete, igru
u odbrani.
Pratite
li naš Balkan-Handball.com?
Ilija:
Budući da nemamo računar u stanu, kad god smo na internetu, odemo i pogledamo. Prvi
put sam bio na sajtu, kada je bio intervju sa Krsmančićem.
Nenad:
Naravno. Super je sajt.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
