Nastavljamo priču o proceduri izbora selektora.
– Sada se preko novina nudi selektor na gotovo. A kritikuje se loša procedura? Npr, Đukić je u Švajcarskoj izabran konkursom. Možda da smo tada imali konkurs, možda bi i ovde bio izabran. Ono što je bitno, jeste da će to postati praksa. Bitno je da rukometna Srbija posle ovoga neće dati nikome da samovoljno odlučuje. Ljudi se retko bore za svoja prava. Posle ovoga niko više neće dozvoliti da se selektor bira svojevoljno, da se pare troše svojevoljno, da šampion države bude samo klub koji ima predsednika Saveza. Naredna rukovodstva će dati prave rezultate, jer se neće baviti ovakvim stvarima.
Šterbik, Puljezević, Bojana Popović su otišli u druge reprezentacije, a sada se pominje i Vujin? Ima li kraja odlascima?
– Ovo troje su doneli odluke kao posledice svega što su doživeli poslednjih devet godina, pre srpske reprezentacije.
Bojana se odlučila ove godine? Da li smo pokušali sve da je zadržimo?
– Naravno, sve smo pokušali, do toga da bukvalno može da dođe na dan utakmice ako želi. Sve što je selektor mogao, pokušao je. Ona se udala za Crnogorca i dete će joj sutra biti crnogorski državljanin. Ima svoje planove. Mi ne možemo da ponudimo 200 i 500 hiljada eura nikome. Sve što je moglo da se uradi ličnim vezama i kontaktima, urađeno je. Ne kažem da je ekonomski razlog presudan u odlukama ovih igrača, ali mislim da smo za te generacije zakasnili.
Marko Vujin?
– On nije mogao ništa loše da doživi od Saveza. Nije zvan u seniorsku reprezentaciju. Ja nisam kompetentan da uporedim njega i njegove konkurente na poziciji. Sve su to mladi igrači. Mi nismo zvali Blažu Lisičića. Zvali smo njegovu generaciju. Da nismo zvali Mirkovića, a zvali Vujina, onda bi se verovatno bunio Mirković.
Ipak ako se šuška o njegovom odlasku, zar to ne treba nekako sprečiti?
– Mi ne možemo mimo selektora ništa da radimo. I kako garantovati bilo kome mesto? Uvek ima nezadovoljnih igrača. Mlad je i sada je iskočio. Moguće je da je mogao i on da bude pozvan. Ne vidim zašto bi uzimao tuđe državljanstvo, ako nije pozvan na jednu akciju? Nemački spisak je samo takav, jer Brant misli da treba da ima 80, jer ima mnogo onih koji se ljute. Uspeo je da ubaci samo dva juniora sa SP u Ohridu. Moguće je da trebamo naći kompromis u komunikaciji. Ne podržavam da se tako lako bude ljut. Ako se promeni selektor, onda će neki drugi igrači da menjaju tog drugog selektora. Prerano je za takve zaključke. Ova reprezentacija se tek stvara, Možda ima još igrača koje ne primećujemo. Nisam siguran da li je Uroš Mitrović na spisku, a možda će u nastavku sezone eksplodirati i zaslužiti mesto. Vujin ima frustraciju i na način kako je otišao, sporove. To nije dobar pristup, strani igrači ne rade tako, ne pristupaju tako dresu, iako su sigurno puno puta povređeni. Ne bih voleo da Vujin ikada u razmišljanjima ode prema drugoj reprezentaciji i mislim da svoje mesto može da izbori kontinuitetom svojih igara. Ni jedan selektor neće ostati imun na dobre igre, pogotovo kada je to igrač na deficitarnoj poziciji.
Danas se u Srbiji lome koplja između “modernjaka” i onih koji su kritikovani za staromodna shvatanja? Tako se ocenjuje i rad selektora?
– Odlična tema. Ne bi bio problem da to potiče iz mlađe generacije. Ali ako to postavljaju ljudi koji su još stariji i koji su učestvovali u još starijim događajima, onda pitanje nije legitimno. Jedva čeka da izađe generacija Butulije, Jeftića, Kraljevskog, Arsenića, Čirkovića. Kad oni dođu i pokrenu to pitanje, onda je to mnogo veća legitimnost. Nažalost, ne dolaze do izražaja od ovih od 65 godina, koji imaju veliku skepsu. A realno, te stare trenere niko više u Evropi ne nudi trenerskim mestima, ni menadžerskim funkcijama, a oni ne žele ovde da rade u uslovima koji su realni, koji odražavaju stanje u državi. Ne mogu da se plaćaju po 10000 eura mesečno. Oni ne puštaju da mlada trenerska generacija izbije, to ide dosta sporo, jer ljudi već imaju po 40 godina. Ti ljudi su mladi za nas, a trebali bi mladi da budu od 25. Razlog je i to što ljudi ne vide egzistenciju od rukometa, jer im je sigurnije da rade u nekoj firmi, stalan posao. Neizvesno je, ne mogu da se posvete. To vidimo po ljudima koji završe igračku karijeru i DIF. Nema ih u trenerskim vodama. Oni bi mogli da hrabrije postave to pitanje. A ne iz retrogradnog ugla da se postavljaju pitanja o selektoru i njegovom radu. Nadam se toj generaciji trenera, koja će biti deo tima i podsticati razvoj struke. Jer nije nužno da selektor ode u Ohrid na juniorsko SP, ali je nužno da tamo budu ti mladi treneri.
Ali nije bio niko?
– Imamo drugi problem, koji nema veze sa Savezom. U svom poslu koji radim van rukometa, godišnje imam najmanje jednu, dve obuke kojima se usavršavam, da bih sutra imao veća primanja i uspehe. Moraju tako i treneri da razmišljaju, da odlaskom na takvo takmičenje ulažu u sebe i svoju karijeru. Prošlo je vreme kada je Savez punio autobus i plaćao odlaske. To nikada više neće biti. Ja se ne nadam u generaciju “Švajcaraca” i njihove trenere koji su veličine, već u ove mlade, koji moraju da pronađu svoje mesto i izguraju moderan koncept.
Kada ćemo dobiti “normalnu” Ligu od 12 klubova? Prvo ju je neko proširio, a sada svi kukaju da se smanji?
– Skratićemo Ligu na 12 klubova u roku od tri godine. Zatekli smo je sa 16. Mi smo kao rukovodstvo, UO decidirano bili protiv proširenja, ali nismo bili u mogućnosti da stavimo veto na jednoglasnu odluku da se liga proširi. Tu su imali interes svi. Tri sastavna dela, Vojvodina, Beograd i centralna Srbija. Jedni su želeli Bujanovac i Planinku, jedni Kolubaru, treći Vrbas, a mi u tom trenutku nismo bili dovoljno jaki da im objasnimo zašto to ne valja, jer smo bili zatečeni(izbor novog UO je bio dan pre). Za tri godine mora da dođe na 12 klubova, maksimalno 14. Ako bi sada presekli i rekli “skraćujemo za četiri”, ispao bi haos, tukli bi se na svakoj utakmici.
Kakav je Vaš stav o regionalnoj ligi? Kakav koncept predlažete?
– Uvek smo za! Svi delimo to mišljenje i Savez i klubovi! Postoje dve različite inicijative, obe snažne, zato ni jedna ne preovlađuje. Po jednoj, u ligi bi trebalo da učestvuje Srbija, BIH, Hrvatska, Slovenija i Makedonija. Drugi su za širu varijantu sa Bugarima, Grcima i Rumunima. Tu je problem. Principijelno tražimo ove ex-yu države, zbog kvaliteta, komunikacije, atraktivnosti i tražimo jasan model ispadanja i ulaženja u tu ligu. Svi su za regionalnu ligu. Ipak agresivnija je ova grupa koja je za ovu drugu, širu varijantu. Prošle godine smo rekli “hajde da krenemo sa osam klubova iz 4 države ili 10 iz pet država”. Možda treba razlikovati sastav i koncept kod muškaraca i žena. Kada koncept ex-yu nadvlada, odmah ćemo pristati i uskladiti kalendar, već za iduću godinu.
Svedoci smo da u okruženju nastaju ozbiljni klubovi. Vardar već nekoliko godina ima sjajne nastupe u Evropi, Bosna iz Sarajeva na svojim evropskim utakmicama puni “Skenderiju”, Zagreb, Celje, Gorenje, Koper, itd. U Srbiji ih nema? Zašto?
– Tačno je da su Vardar, Bosna i Zagreb jaki klubovi, o Slovencima i da ne govorim. Ipak, ono što je indikativno, nemaju nikoga drugog. Razlika između prvog i drugog je deset bodova. Mi nemamo izraženo jake klubove, koji prave rezultat u Evropi, ali će naš šesti klub pobediti neki mnogo bolje plasiran u nekoj drugoj ligi. Primer, Metaloplastika u Čelendž kupu. Mi trenutno imamo neizvesnost u šampionatu, koja je dobra za mlade igrače. Više njih se uključuje u borbu za vrh i želi da pobedi, što može samo da bude pozitivno za rukomet.
Kako Vam se sviđa Balkan-Handball? Ulazimo u osmi mesec rada, posećenost raste konstantno.
-Sajt je koristan. Internet daje drugačiji pristup. Podržavam da se kritikuje, ali i da se daju informacije. Imamo situaciju da neki mediji žele da postavljaju kadrove. Podržavam kada mogu da pročitam neku informaciju, da vidim neke vesti, pročitam komentar, pa onda mogu i kritiku da prihvatim. Interaktivnost medija pokazuje da je zabluda da neko može sve da zna i da vlada svim.
Gospodine Marjanoviću, hvala na vremenu koje ste odvojili za naše čitaoce.
Žika Bogdanović
