Čovek koji brine o kondiciji srpskog državnog tima, Nenad Njaradi: „Rukomet druga ljubav“

Stručnjak za fizičku pripremu, za koga su proteklog leta srpski reprezentativci bili puni reči hvale, Nenad Njaradi, priključen je i stručnom štabu ženske reprezentacije, sa zadatkom da devojke dočekaju što spremnije istorijsko takmičenje – EHF EURO 2012 u decembru u Beogradu. Posle šest dana provedenih u okviru EHF nedelje u Petrovcu na Mlavi, Njaradi je bio zadovoljan viđenim i urađenim:

– S obzirom da mi je prvi put da radim sa ženama ekipno, očekivanja su možda bila malo drugačija, ali stanje je dosta pozitivnije. Nisam poznavao puno devojaka. Sve su prihvatile rad, moj način razmišljanja i sistem sprovođenja treninga. Prvi utisak je veoma pozitivan. Ne smem kao trener puno da hvalim, jer iskustvo govori da to igrače može i da opusti. Nadam se da će ovaj nivo zalaganja i rada ostati, što je najbitnije u reprezentaciji. Ovo je dosta heterogena ekipa, od profesionalaca koji razmišljaju o svakom sekundu i detalju, do onih koji nisu na tom nivou. Zadatak će biti da ih izbalansiramo, odnosno, podignemo na jedan približan nivo profesionalnog načina rada i razmišljanja.

Dani u Petrovcu, koristili su svima…

– Moj osnovni zadatak je bio da upoznam devojke, pre svega motorički, da vidim šta mogu ili ne mogu. Želeo sam da se upoznam sa vežbama i brojem treninga koje sprovode u klubovima, a na osnovu toga i da u saradnji sa trenerima napravimo određene planove, koje bi one mogle da sprovode u klubovima. Ono što me pozitivno iznenadilo je da imaju puno treninga u klubovima, da su to praktično svakodnevno po dva treninga. U takvom slučaju, imaćemo malo prostora da uradimo neke individualne stvari, ali sa druge strane, pozitivno je to što dosta treniraju i to sa stručnjacima za koje mislim da su kvalitetni. Pokušaćemo u saradnji sa njima da dogovorimo neke programe. Za one koji imaju manji obim treninga, napravićemo drugu vrstu planova. Završne pripreme pred prvenstvo u trajanju od 15 dana nisu period u kome može da se napravi neki vidljiviji pomak. Najvažnije je da devojke dođu zdrave i da se dovedu na visok nivo u odnosu na svoje mogućnosti – kaže Njaradi.

Jasno je da u kratkom vremenskom periodu, ne može puno toga da se uradi. Praktično, u reprezentativnom rukometu, nikad dovoljno vremena…

– Tako nekako. Ni pred OI nemate dovoljno vremena za veliki pomak i umnogome zavisi od inicijalnog stanja sportiste. Vrlo često imam iskustvo da igrači dolaze u totalno drugačijim stanjima, sa potpuno drugačijim načinom treniranja i brojem treninga. Imamo igrače koji treniraju jednom dnevno, do onih što treniraju 10 treninga nedeljno. Tako dobijete miks od onih na čijem poboljšanju sposobnosti morate raditi do onih, koje usled obima treninga u svojim klubovima morate oporavljati. Uloga kondicionog trenera mora da bude preko cele godine. Briga o njegovom zdravlju, lokomotornom aparatu i sposobnostima. To je jedini pravi put.

Kakvo iskustvo imate iz rada sa muškarcima na pripremama za Olimpijske Igre?

– Pozitivna. Dobro su me prihvatili, satisfakcija mi je da sam i posle OI u kontaktu sa igračima. Traže savete, programe, čujemo se. Mislim da smo sa te strane uradili dobar posao. Ono što je loše, to je rezultat. Ne katastrofalno loše, ali se drugi krug nametao kao imperativ i mislim da je mogao biti ostvaren. Nisam bio u Londonu, tako da ne mogu pričati o stvarima koje su bile tamo. Moja iskustva iz mog dela rada su veoma pozitivna…

Posle atletike, u kojoj se takmičio u skoku u dalj i troskoku, rukomet je postao „druga ljubav“, logično, s obzirom da Njaradi dolazi iz rukometne sredine, kakav je Vrbas…

– U rukomet sam ušao preko noći 2000. godine, kada sam prihvatio poziv RK Vrbas. Tih dana sam okončao atletsku karijeru, kojoj se nisam više vraćao, jer se od atletike ne može živeti. Radio sam i sa drugim sportistima, u drugim sportovima, fudbalu, ali je rukomet uvek bio prisutan. Šest godina sam radio u klubu. Prvo iskustvo sa reprezentacijom, još u vreme SCG, imao sam sa kadetima na Evropskom prvenstvu u Estoniji. Radio sam sa raznim klubovima, više dopisno u Francuskoj, Rumuniji, Italiji, itd. Na poziv Irfana Smajlagića, radio sam sa reprezentacijom Egipta za OI u Pekingu i Svetsko prvenstvo u Hrvatskoj. Nakon toga, zajedno smo radili i u sarajevskoj Bosni, u vreme kada je dva puta igrala u Ligi šampiona. Posle finansijskih problema u Sarajevu, jedno vreme sam boravio i u Bahreinu, gde sam radio sa nacionalnom selekcijom. Po povratku, usledio je poziv Veselina Vukovića, tako da je došlo do saradnje pred London, a evo sada, tu sam da pomognem i selektoru Saši Boškoviću – zaključuje priču Njaradi.