Brzo je prošla EHF nedelja, verovatno zbog puno obaveza. Francuzi su pokazali da su najbolji na svetu, a što se tiče nas, iza njih smo, ali po mom mišljenju, ne toliko, koliko je viđeno u "Čairu". Svi vole da se mere sa najboljima i jedino tako možeš da vidiš, gde si i da izvučeš pouke iz takve utakmice, koje će puno da nam koriste.

Već od sutradan smo pokazali mnogo više na turniru u Mađarskoj protiv dobrih reprezentacija Madjarske, Tunisa i Rumunije. Činilo se da smo lako pobeđivali, ali iza toga stoji ogromna borbenost do poslednjeg atoma snage, puno priprema za svaku utakmicu, razgovora, videa, pažnje usmerene na detalje... . Naravno, to sve treba sprovesti na terenu, što smo uz mnogo koncetracije uspeli i svi možemo biti na kraju zadovoljni.

Moji saigrači iz Mađarske su puni hvale za naš tim, od igrača ponaosob, do kolektiva, koji smo pokazali. Svako voli da bude pohvaljen i to naravno prija, ali ako želiš da budeš među najboljima, ne smeš da poletiš i misliš da je sve savršeno, jer u rukometu ima puno reprezentacija, koje mnogo rade i napreduju, pa tako moramo i mi. Jedino tako ćemo se nositi sa najboljima.

Došao je novi selektor, novi sistem rada, drugačija pravila, itd. Ljudi od nas očekuju mnogo, pričaju o polufinalu, medalji... . Moramo da znamo da je od svih kolektivnih sportova, najveća konkurencija u rukometu. Mi se polako priključujemo i svaki protivnik nas shvata ozbiljno, priprema se za nas i to treba da nam godi, ali nam daje i obavezu više da napredujemo i da se dostojno merimo sa najboljima. Za to već imamo priliku u grupi u Austriji! Sa zvaničnim prvakom Evrope, vicešampionom Olimpijskih Igara i domaćinom, neće bii ni malo lako. Imamo tešku grupu, ali mislim da možemo da se plasiramo dalje. Utakmicu po utakmicu, maksimalno, hrabro, borbeno...

Pokušao sam da se moja manja minutaža u klubu ne primeti. Mislim da sam dobro odradio posao pred, takoreći, svojom publikom, pred kojom smo mi, koji igramo u Vespremu, imali neki poseban motiv. Mogu i moram još više. Ova akcija reprezentacije mi je jedan impuls, s obzirom da ne mogu biti zadovoljan kada ne dobijam puno prilike za igru u klubu sa 23 godine, kada bih trebao najviše da pružim. Ipak, to je profesionalizam. Nekada si u prvom planu, nekada ne. Pokušavam da me to još više motiviše, a ne sputava.

U Ligi šampiona smo startovali porazom, ali na sreću, naš glavni konkurent, RNL je izgubio bod kod kuće od Kielce-a, pa sada od Šamberija, što bi trebali da iskoristimo i osvojimo prvo mesto. Grupa nije ni malo laka, jer su sve ekipe tvrde na domaćem terenu, a poljski prvak je mnogo bolja ekipa nego što to svi misle, tako da nas čeka težak i dug put do prvog mesta! U Vespremu nas je puno "Jugoslovena" i prija kad imaš sa kim da popričaš na svom jeziku, da popijes kafu, odeš na ručak. U dobrim smo odnosima, super se slažemo, družimo se i trudimo da to prebacimo i na teren. Za sada nam ne ide loše.

Final Four je glavni događaj sezone i svi bi voleli da budu tamo. Mislim da imamo šansu da se uz povoljan žreb i zdravlje nađemo tamo. Treba puno toga da se poklopi, a mi ćemo da damo maksimum da bude tako! Organizacija F4 je po meni korak napred za rukomet, jer je to već odavno praksa u košarci, a znamo koliko takav događaj podiže popularnost sporta. Puno je ekipa koje mogu da se nađu tamo, a prednost dajem Siudadu, Kilu, Hamburgu. Ipak, puno ekipa čeka svoju sansu i iskoristiće najmanju slabost, ovih takoreći velikih, tako da i mi moramo biti maksimalni, ne bi li se našli u Kelnu...