Da se u Srbiji tokom EP u Francuskoj ponovo probudilo veliko intersovanje za rukomet govori sve veća pažnja u medijima, ali i navijačka strast i vera u najbolje srpske rukometašice.
Jedan od pesnički raspoloženijih i najvatrenijih, autor je ovih redova:
„Igrajte devojke za ponos, za slavu,
ponosno pred svima da podignete glavu.
Oko vrata da zasija najsjajnija medalja,
igrajte devojke hrabro i do kraja!
Godine za vama teškog rada i odricanja,
svih napornih treninga maltretiranja i cimanja,
spojte sve to sada u sveti dres Srbije,
finale zadnja stanica jer nebo vam je granica.
Energija drugarska, uvek nek vas krasi,
Zajedno ko jedna, parola neka glasi.
I znajte da s’tribina ili pred tv-om,
Beskrajnu podršku imate od nas
Ljubav, ponos, nada jer mi VERUJEMO U VAS!!!
I dok s’desnog krila il sa sedam Krpica rašeta,
sa druge strane mala Sanja golmana im šeta.
Lekić finta jedna druga, slalom kao Tomba,
pas za beka Žile, Joka, s’ devet stiže bomba!
Dok dzuboks Dika peva, na golu Munja seva.
Uz odbranu jaku, Kaća skida loptu svaku.
Na liniji u napadu Cvija, Popka biju
sa klupe uvek podrška, one bore se za SRBIJU!!!
Maksa nek analizira, Ljuba nek taktizira,
Stručni štab nek skautira,
Kako protivnika da nokautira.
I zato: Igrajte devojke za ponos, za slavu,
ponosno pred svima da podignete glavu.
Oko vrata da zasija najsjajnija medalja,
IGRAJTE DEVOJKE HRABRO I DO KRAJA!
Autor poznat redakciji :)
1 komentar
Kad smo imali i hemiju i fiziku i plan i taktiku i timove i lidera, tada nismo imali marketing, televiziju birane komentatore navijače i majice za njih, plaćanje putovanja i svega za pratioce i novinare, ni pesnike ni cenzuru. Sad imamo sve ove al na srusenoj kući to sve ne vredi. Nije isti majstor za te stvari. Ko gradi taj je majstor stvaralac a ko ruši prost fizički radnik. Za dnevnicu. I onda džaba sve ove lepe stvari.