Table of Contents
Sve i svašta je preko glave u reprezentativnom dresu preturio jedan od najiskusnijih Orlova, Nenad Vučković. Kapiten nemačkog Melsungena, menjao je uloge u državnom timu u poslednjih osam-devet godina, bio i akter duela baraža za EURO 2008 sa Islandom davne 2007. godine, najsjajnijih dana 2012. godine, i pada koji traje od tada. Bez obzira, uvek spreman za državni tim, kako god dobro ili najčešće, manje dobro bilo…
– Najbitnije je da sam zdrav i da se dobro osećam. Dok god budem mogao da dam 100% i dok me reprezentacija bude trebala, tu sam. Koliko će to još da traje, stvarno ne znam, nerealno je pričati.
Usponi i padovi su ostavili traga na svakom reprezentativcu, ali nisu uradili štetu tvom voljnom momentu…
– Znaš kako, na to gledam kao i na život. I u životu imaš uspona i padova. Gledam da se izborim sa tim. Nema predaje, ceo život je borba. Na reprezentaciju gledam kao na to. Može da mi se desi pauza kao posle Španije, kada sam odlučio da se odmorim, jer nisam želeo ništa da radim na pola ili sa rezervom. Nisam se osećao spremnim za reprezentaciju. To je bio jedini razlog. Ostavio sam otvoreno, ako se budem ponovo osećao dobro i ako me reprezentacija treba, tu sam. Naš pad me nije poremetio, naprotiv, daje mi razlog više da budem tu i da probamo da ispravimo sve što smo napravili loše.
Ta 2012. godina je bila pik uspeha ove generacije sa srebrom na EURO 2012 i Olimpijskim Igrama. Šta bi voleo da ostaviš ovim mlađima kao nasleđe, kada okončaš reprezentativnu karijeru?
– Ta 2012. je bila vrhunac moje reprezentativne karijere. Posle Beograda kao šlag na tortu je došao London. Iz ove perspektive najviše bih voleo da se rukomet nađe u Riju na Olimpijskim Igrama, a najmanje je bitno da li bih bio deo toga ili ne. Tada bi mi bilo puno srce, da pomognem da se reprezentacija nađe tamo. To bi za naš rukomet bila velika stvar.
U ovom trenutku, dosta smo daleko. Zašto?
– Zato što smo sami krivi. Da smo prošli Čehe i igrali u Kataru, imali bi mnogo veću šansu. Sami smo krivi, ali uvek postoji šansa. Dok god ona postoji, ne treba se predavati. Neće biti ni katastrofa ako ne odemo. Prvi naš cilj je izboriti plasman u Poljsku, a onda videti, gde smo. Izgubili smo dobijeno protiv Čeha. Retko ko, ni najveći skeptici nisu mogli da pomisle da možemo ispustiti sedam razlike iz Niša u Brnu.
NIJE TO VIŠE ONAJ ISLAND
Imamo dosta toga zajedničkog sa Islanđanima. Česi su i nama, i njima u Kataru, dali rukometnu lekciju. I jedni i drugi, učesnici OI u Londonu, daleko smo od prve rukometne lige. Jedni preko drugih moramo da se vratimo u elitnu rukometnu grupu…
– Dobro si rekao. U sličnoj su situaciji kao i mi. Island, po meni, nije kvalitetniji od nas i nije to ekipa od pre par godina. Još uvek imaju kvalitetne igrače, ali evidentni su padovi u njihovoj igri. Nemaju kvalitet koji su imali sa Stefansonom, ali su reprezentacija koja nama stilom igre ne odgovara. Uvek su nam pravili probleme, ali sa njima možemo da igramo. Ovo nam je prva meč lopta u Rejkjaviku. Ako bi dobili ove dve utakmice, završili bismo posao za Poljsku. Ako se i ne desi, imamo dve utakmice u junu da ispravimo sve.
Kakav je domaći teren u Rejkjaviku (sreda, 21.30), bio si deo reprezentacije koja je tamo ostavila vizu za EURO 2008 u Norveškoj posle jednog ludog meča (42:40)…
– Nije to domaći teren kakvih ima. Ne vidim da su oni nešto specijalno. Moramo biti svesni naših kvaliteta i da sprovedemo dogovoreno na teren.
Mnogo je izmenjen sastav, radikalno u odnosu na prošlost. Novi momci moraju da donesu novu energiju?
– Pazi, mnogo puta sam dolazio na okupljanja, prošao dosta toga, i kada me pitaju, koliko sam samo puta bio na nekom novom početku. Svaki novi selektor znači novi početak. Dobili smo neke mlade igrače, radikalno je promenjen sastav i to nije urađeno iz razloga. Bilo je nekih otkaza, drugih razloga, ali sigurno je da ovi igrači ne bi bili pozvani da nemaju određeni kvalitet. Perke ima dovoljno znanja i iskustva da proceni ko zaslužuje da bude u reprezentaciji. On je godinama kroz svoju karijeru pokazivao vrhunski kvalitet i sticao iskustvo za ovako nešto. Ovi klinci zaslužuju što su tu. Dobro je imati novu energiju. Oni su na nekom početku. Mi ostali smo tu da im pomognemo da im bude što lakše, ali generalno, moja generacija i ovi nešto mlađi, daleko smo od nekog početka. Najbitnije je da momci imaju kvalitet.
NE RAZMIŠLJAM O ULOGAMA
Kako vidiš sebe, kao levog ili srednjeg beka?
– Celog života, i kao jednog, i kao drugog. Više i ne razmišljam. Od kako sam počeo da se bavim rukometom imam tu ulogu. Gde je trebalo da se igra na levom tamo sam bio. Kada je škripalo na srednjem, bio sam tamo. Zadatak koji mi bude dat, gledaću da odradim maksimalno.
Da li se ti zadaci poklapaju sa tvojom ulogom koju imaš u Melsungenu?
– Ne poklapaju se u poslednjih nekoliko godina. U reprezentaciji sam stekao status odbrambenih igrača, dok po klubovima nikada takav status nisam imao. Uvek sam bio napadač i odbrambeni igrač. Nemam neki generalan problem sa tim. Tu sam da pružim sve što mogu. Ako je zamisao trenera odbrana, u redu. Dok god sam tu, znači da nemam problem sa tim. Jednog dana kada ne budem bio u reprezentaciji, reći ću, nisam zato što mi tretman i uloga ne odgovaraju. Nikakav problem nemam sa onim što se od mene zahteva.
MELSUNGEN – TOP 4 U EVROPI
Da li je Melsungen tvoja poslednja rukometna stanica? Ugovor ističe 2017…
– Imam plan, iako nikad ne možeš biti 100% siguran. U Šamberiju sam bio tri i po godine. Brzo sam postao zamenik kapitena, posle toga i kapiten. Posle nekog vremena, postao sam kapiten i u Melsungenu. Biti stranac, a kapiten, to mi znači, jer je dokaz da te ljudi poštuju i kako gledaju na tebe. Stvarno mi to puno znači. Ovo mi je osma godina, a sigurno je da ću ukupno devet i po godina provesti u Bundesligi do kraja ugovora. Retko ko može da se pohvali sa devet i po godina u najjačoj ligi na svetu. Plan je da se posle 2017. godine polako vraćam kući. U kojoj ulozi, videćemo. Naravno, videćemo kako se budem osećao, kako porodica bude reagovala. Želja je da inostranu karijeru završim u Melsungenu. Klub mi je puno dao.
O Melsungenu govore sa poštovanjem i igrači mnogo poznatijih klubova…
– Takav jedan klub, za poželeti. Kao profesionalac, ako živiš u inostranstvu, znaš da te prvo zanima stabilnost, da znaš na čemu si. Melsungen je po tome u TOP 4 u Evropi. Iz godine u godinu ulaganja su sve veća, shodno s tim i ambicije. Kada sam došao 2008. godine, ambicije su bile da budemo deveti, deseti. Prošle godine smo napravili istorijski uspeh, plasman u Evropu. Tri godine zaredom smo bili učesnici F4 DHB Kupa, to je velika stvar. Kod nas dolaze igrači iz Kila, Flensburga i Berlina, najboljih klubova. Kakve finansijske mogućnosti ima Melsungen, vidim klub u borbi za EHF Ligu šampiona. Voleo bih da 2017 budemo u Ligi šampiona. Da završim na najbolji mogući način tu inostranu karijeru.
Povratak kući je vezan za rukomet…
– Moji planovi su vezani za rukomet. Gde i u kojoj funkciji, nemam još u glavi. Uvek sam pričao da bih voleo da završim karijeru u Zvezdi, kojoj sa zahvalan za sve što sam postigao u karijeri. Želim da se stvari poprave, da dođe sve na svoje mesto. Ako se budem osećao spremnim, bez obzira na kvalitet srpske Super lige, za koju će reći da se može igrati i sa 40 godina, igraću. Sa ljudima iz Saveza imam korektne odnose. Živeću u Beogradu, želeću da pomognem u nekom smislu. Rukomet je nešto što najbolje znam. To je moja branša. Ne mogu da radim u banci. Upisaću u narednom periodu i našu trenersku školu. Veliki je plus da je ta diploma vrednovana svuda u svetu. To će biti jedna od opcija – rekao je na kraju razgovora Nenad Vučković.
