Posle polufinalnih susreta, popričali smo sa
Veroljubom Kosovcem, trenerom španskog „Aragona", koji nam je dao svoje
mišljenje o događanjima na Evropskom prvenstvu, epilozima polufinalnih susreta
i šansama Hrvata i Danaca u velikom finalu. Takođe, iz perspektive trenera, koji je 20 godina proveo
u švedskom rukometu, a sada u jednom od najjačih klubova ASOBAL-a, biće
interesantno čuti, kako ocenjuje povratak Švedske u evropski rukomet i debakl
Španije, koja je sve neprijatno iznenadila.
Dobro veče. Hrvatska je u finalu. Pre meča, svi su ih
otpisivali?
– Po prvi put da nisu bili favoriti. Francuzi su bili
u toj ulozi i to ih je koštalo danas. Nisu izdržali pritisak. Promašili su dva
penala u prelomnim trenucima. Hrvati su ušli u dobar ritam, odigrali dve dobre
zadnje utakmice. Vratio se Dominiković, bitan čovek u odbrani, koga nije bilo u
prvom delu prvenstva. Hrvatska ima jednog Balića, genijalnog igrača, koji danas
nije odigrao savršenu utakmicu, ali je u važnim momentima odlučivao, probio par
puta, iznudio sedmerce i tako rešio utakmicu. Tipovao sam na Francuze. U prethodnom
kolu su odmarali ekipu, bili su sveži, ali ipak nisu uspeli.
Francuska nema levorukog igrača na desnom beku. Koliko
im je to smetalo u tranziciji lopte i samoj organizaciji napada?
– Sigurno da je smetalo. Nema tečnosti sa obe strane
napada. Dešnjaka su iskoristili da proigravaju Abaloa na krilu, koji je imao
puno šansi za šut, ali normalno, čim nema igre u oba pravca, teže je da se
organizuje igra.
Za Hrvate kažu da su generacija na zalasku. Ipak, današnji
junaci, Čupić i Somić, pa Horvat, Alilović, govore da su uspešno ušli u
tranziciju i našli naslednike?
– Mirko Alilović je pravi naslednik Šole. Još uvek je
mlad. Danas je pao u drugom poluvremenu, upravo zbog nedostatka ovakvih mečeva.
Treba mu vremena. Čupić, ima kontinuitet dobrih igara od SP-a za juniore u
Makedoniji, gde je bio najbolje desno krilo. U Španiji je dosta dobro odigrao
polusezonu i stekao iskustvo u jakoj ligi. Danas je odigrao na visokom nivou.
Dao je važne golove. Psihički je jak i vidi se da može biti čovek odluke, iako
je mlad.
U drugom polufinalu, Danci su uspeli da pobede
Nemačku i razbiju „kompleks polufinala" koji su imali?
– Kasper Hvit je u drugom poluvremenu branio sjajno i
preokrenuo rezultat. Na osnovu njegovih odbrana, Danci su povukli kontru i
polukontru, što je rasteretilo pozicioni napad. Golman Nemaca, Biter nije imao
isti nivo u drugom poluvremenu, kao u prvom, i to je još jedan od razloga
poraza. Svideo mi se Jesper Jensen, srednji bek Danske, koji je pametno odigrao
i dobro asistirao pivotu. Pored Hvita, on je najzaslužniji za pobedu. Nemci su
dobro čuvali, po pravilu naejfikasnija danska krila.
Konačno su ušli u finale nekog velikog takmičenja?
Kompleks je razbijen?
– Danci su uvek dobro igrali pripremne turnire, a
kada su dolazile glavne utakmice na takmičenjima, gubili su ih u presudnim
momentima. Sada se to okrenulo. Gubili su u pripremnom periodu, od Norvežana,
sa Nemcima su odigrali dva meča, jedan ubedljivo izgubili. Dizali su formu iz
meča u meč. Odlično su odigrali protiv Hrvata i Poljaka. Imali su psihološku
prednost, samim tim što je Brant zbog povrede pozvao Fon Berena, umesto Rogiša,
koji je bitan za nemačku odbranu. Danci su dobili nov psihološki momenat. To je
i do novog selektora, Vilbeka. Evo na primer, ranije se smatralo da je Flensburg,
kao danska ekipa u Bundesligi, uvek
vodio do zadnjih pet kola, a onda gubio ligu. Međutim, poslednjiih godina oni
upravo igraju najbolje na kraju sezone.
Ko je favorit u finalu?
– Hrvati su gladni revanša. Biće neizvesno, ali
tipujem na Hrvate. Mislim da imaju veći izbor igrača, a samim tim i veće
mogućnosti za odmor. Tu su Valčić i Lacković, dobra krila, pivotmen, golmani i
uz genijalnog Balića, najboljeg igrača današnjice, u prednosti su. Danas sam za
vreme prenosa slušao komentare, Valera Rivere i bivšeg trener Atletika. i svi
su fascinirani Balićevom igrom i rešenjima koja pronalazi.
Izgleda da je Balić nadmudrio Žila. Bertran ga se nije načuvao?
– Danas su Hrvati pametno taktički odigrali. Menjali
su pozicije, tako da je Balić napadao tamo gde su Francuzi tanji. Tražio je
prostor za svoju igru, probio je par
puta u važnim trenucima i doneo prednost.
Kako je u Španiji ovih dana? Je l' veliko razočaranje
devetim mestom?
– U totalu je veliko razočaranje, rezultatom
i odnosom pojedinih igrača prema reprezentaciji. Dosta je kritika, doduše,
dosta uvijenih, ali evidentno je da su razočarani.
Puno se pričalo o „tom" beku, Ruesgi, koji je trebao
biti otkrovenje šampionata, ali on nije dobio adekvatnu šansu?
– Taj momak je trebao da dobije šansu, On je dinamit,
eksplozivan igrač, koji može da reši dosta kritičnih situacija, a ima i dobar
repertoar šuta. Nije dobio šansu kada je trebalo. U zadnjoj utakmici protiv
Islanda je pokazao da je budućnost španskog rukometa. U Portlandu igra
fenomenalno. U Španiji generalno, vlada strah od mladih igrača. Ovde se za
igrača od 24, 25 godina kaže da je mlad. A u Švedskoj recimo, Oskar Karlen je sa
19 godina dobio dosta dobru minutažu. I u drugim zemljama ima mnogo mladih
igrača, evo Čupić, pa Karabatić, koji godinama nosi igru Francuza. Nema mladih
i starih igrača, već treba da se gleda, ko je dobar.
U Švedskoj ste proveli skoro 20 godina, a i u ekipi
imate dvojicu švedskih reprezentativaca. Da li su Šveđani zadovoljni petim
mestom? Kakve su prve reakcije?
– Da im je neko ponudio peto mesto pre prvenstva, oni
bi to odmah prihvatili. Sad posle svega, pogotovo kada su imali šansu za
polufinale protiv Nemaca, bili su razočarani, ali su danas pobedili Norvežane i
uzeli peto mesto. Danas sam pričao sa Doderom i Arenijusom, kažu da je
atmosfera dobra i da im je žao što nisu dobili Nemce. Oni su mlada ekipa po
broju nastupa, a ovako imaju po 27, 28 godina, što nije malo. Za njih je vrlo
bitno da su se pojavili posle 4 godine na velikom takmičenju i da su igrali
jednu od glavnih uloga.
Švedska je svetski juniorski prvak za 86' godište. Niko
od tih juniora nije bio sada u reprezentaciji?
– Svi oni igraju u švedskoj ligi i niko nije zreo za
ovakvo takmičenje. Oni su dobri kao kolektiv, ali se niko ne ističe previše kao
individua. Međutim, Švedi su imali igrača koji je mlađi od te generacije za dve
godine, Oskara Karlena.
Imali ste četiri reprezentativca na EP-u (Ortega, Doder, Arenijus i Lapajne), a
i Egipćanin, Zaki je bio na Kupu Afrike. To je veliki problem za klubove. Treba
ih vratiti u život. Sezona se uskoro nastavlja?
– Doder je povređen, Ortega umoran, jer je igrao
40-50 minuta po utakmici. Uklopićemo se nekako. Veći klubovi imaju više
reprezentativaca, po 7-8. Kod njih će problemi biti još veći.
Rukometni svet nije srećan organizacijom prvenstva.
Svi se žale na skupoću Norveške, na lošu infrastrukturu, a danas smo imali samo
6000 gledalaca na polufinalnim mečevima. Negde bi ih bilo 26000.
– Norveška nema uslove za ovakvo takmičenje. Nemaju
velike dvorane, nemaju dovoljno hotela na nekom nivou, cene su paprene. Razdaljine
između hala su velike, prevoz preskup. Cene ulaznica su ogromne Mnogo je ljudi iz Španije odustalo od odlaska.
Sa takvim uslovima, ne treba im dozvoliti da organizuju prvenstvo. Međutim, taj
skandinavski lobi je izuzetno jak.
Sutra je žreb za SP u Hrvatskoj. Šta želite
reprezentaciji Srbije?
– Ima reprezentacija koje Srbija može sigurno da
prođe. Voleo bih da dođe do duela između Srbije i Crne Gore. Mislim da bi
Srbija imala šanse da prođe, a bilo bi izuzetno interesantno i za publiku. Čak
i Island, mislim da bi imali šanse da im se revanširamo za poraz od pre godinu
dana.
Duel sa Crnom Gorom bi verovatno poprimio formu „rata",
a poraz bi i jedne i druge boleo, dva puta više od „občnog". Čini se da to ovde
niko ne priželjkuje.
– Grešimo u razmišljanju, jer to je sport. U Skandinaviji,
to bi bili sjajni dueli između komšija, spektakl za sve. Ne treba gledati kroz
neke sentimente iz prošlosti, već gledati šta je dobro za rukomet i za nas.
Da li će Šveđani biti tužni ako Danska postane
šampion Evrope?
– Neće, biće ponosni. Kada Švedi ne učestvuju ili
nisu u šansi za medalju, oni navijaju za tu drugu skandinavsku selekciju. Uvek
ističu „Mi smo Skandinavci". Tako su se i Danci ponašali, kada su Švedi
osvajali. Sada u Danskoj ima 4-5 švedskih trenera. Suština je da dolazi do
razmene znanja. Kod nas je to još u nekoj formi zavijenosti, tajne. Danas u
svetu, svi znaju sve. Doba interneta je donelo dostupnost informacija. Danas
ništa ne može da se sakrije. Treba razvijati rukomet. Treba koristiti i tuđa
iskustva, i tuđe dobre stvari, ako mogu da nam koriste.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
