Srbija je ostvarila osnovni cilj, plasman u drugu rundu Svetskog prvenstva. Sve i svašta smo videli i čuli u prethodnih nedelju dana, a svi usponi i padovi, kretali su i završavali na leđima srpskih reprezentativaca. Pred polazak u Zadar, gde su večeras "Orlovi" odradili prvi trening, u pripremi za veoma važan duel sa Nemačkom (subota 17,30 časova, RTS2), koji će dati odgovor na pitanje, da li Srbija može da se umeša u borbu za polufinale, razgovarali smo sa desnim bekom reprezentacije, Aleksandrom Stojanovićem.
Ostvarili ste zacrtani cilj, plasman u drugu fazu…
– Očekivao sam da ćemo se plasirati u drugu rundu. To su pokazale utakmice sa Egiptom i Norveškom, koji su važili za direktne konkurente. Dobro igramo pod pritiskom, to sada svi znaju. Čim smo pod pritiskom, izvlačimo i više od onoga što možemo. Idemo zajedno, dalje…
Krećemo u drugi krug sa dva boda na kontu. Gde možemo da završimo?
– Mislim da su dva boda velika stvar za nas. Imamo tri utakmice, i nadam se da možemo u dve da slavimo. Tada bi nam polufinale, u zavisnosti od spleta okolnosti, bilo na dohvat ruke. Ipak, idemo utakmicu po utakmicu, kao i do sada. Važno je da smo ispunili prvobitni cilj, da smo vratili mir. I našim navijačima u Srbiji smo dokazali da je poraz protiv Brazila bio samo loš dan.
Svoju internacionalnu karijeru si počeo u Makedoniji, u dresu Vardara. Selekcija, koja je postigla najveći uspeh u istoriji svog rukometa, biće protivnik "Orlova" u trećem kolu.
– Makedonija ima tu solidnu generaciju. Zna se ko je Kire Lazarov. Šta da kažem, nisu naivni, kada pobede Ruse i Poljake. Verujem da možemo u tom meču do pobede, ali ćemo morati da odigramo do krajnjih granica.
Buduči da ove sezone, što zbog povrede, što zbog problema i nerešenog statusa u klubu (Cimos Koper) nisi pružio ono što se objektivno moglo videti od tebe u klupskom rukometu, opšte je mišljenje da za reprezentaciju uvek daješ, i više, nego što se od tebe očekuje…
– Svojim igrama sam izuzetno zadovoljan, a može svakako i bolje. Za reprezentaciju igram srcem. Predstavljamo zemlju i naše porodice na najbolji mogući način, i tu je sve jasno. Što se kluba tiće, tu sam u problemima, još od avgusta meseca. Tako da dok se to ne bude rešilo, ja neću moći da pružim maksimum u klubu. Reprezentacija mi je na prvom mestu, a klub, kao i da ga nemam…
O kakvim nesuglasicama je bilo reči…
– Za šest meseci sam imao problema svake vrste. Od povrede ramena, za koju nisu hteli da mi kažu, do puštanja nekog momka u stan gde živim, bez mog znanja. Prvi snimak ramena CT je pokazao da mi je rame puklo pozadi, ali oni to nisu hteli da mi kažu, već su me terali da igram povređen. Oni su o tome ćutali četiri meseca. U toj sredini ja nemam poverenja u trenera, sportskog direktora i direktora kluba. Dok se to ne bude promenilo, tamo neću pružati partije na nivou reprezentativnih…
photo: rss.org.rs
